Вести
26. 05. 2020.
Малишић: У овој држави се ради све да се новинари претворе у робове власти или власника
Мада је централизација информација уведена, па суспендована, у време ванредног стања фактички смо имали централизацију информисања, изјавила је ФоНету заменица главног уредника недељника НИН Весна Малишић, указујући да ниједан новинар није смео да истражује мимо онога што је говорио Кризни штаб.
То је стављало новинаре у ситуацију да буду криминализовани, „па смо имали пример да се затварају, ако истражују самоиницијативно“, подсетила је Малишић.
У том смислу, оценила је она у серијалу разговора Пресступ, извештавање је било „доста стерилно, ослоњено на званичне информације, као у време ратног стања“.
Како је објаснила, власт је одлучила да се не обраћа опозиционим странкама, већ да се „испостави као спаситељ нације“ од короне.
Медији блиски власти су преузели улогу истуреног одељења власти на конференцијама за новинаре. То је степеница више у угрожавању медијских слобода, да се медији, зато што су гласноговорници власти, обрачунавају са медијима, предочила је Малишић.
Према њеном виђењу, ванредно стање је било „Мека за лансирање лажних вести“, пласираних због „дневнополитичких и идеолошких разлога, али и због страхова и покушаја дискредитације“.
Из „едиције теорија завере“, приметила је Малишић, имали смо лажне вести које су се односиле на вирус, да су га у Кину унели Американци, да 5Г мрежа стоји иза вируса и да је произведен у лабораторији, као врста биолошког оружја.
Наводећи да су поједине лажне вести „на неки начин долазиле из политике“, она је констатовала да „не пада снег да покрије брег“ и да је свака „зверка“ показала свој карактер.
Према њеном мишљењу, „председник је понекад ширио панику, а Кризни штаб је изузетно ширио панику и износио лажне вести да нас чека италијански сценарио“.
Малишић медијску сцену у Србији види као „гладијаторску борбу“ у којој је део медија „бич власти, тољага којом се бију“, не само опозиција, него и новинари и критички интелектуалци.
Она сматра да је „то је специфичност Србије – да су медији изведени као јединице за специјалне операције“. Одговорност за то деле уреднички колегијуми, „ако уопште можемо говорити о њиховој аутономији“, и власт која је „буквално искористила сваку прилику да медије претвори у средство за своју политичку борбу“, нагласила је Малишић.
„Мислили смо да ће приватизација решити питање слободе“, али су кроз приватизацију, како је напоменула, „везама власника са врховима политичких гарнитура, обезбеђени још већа неслобода и притисак на медије“.
Солидарност међу новинарима Малишић је означила као „слабу“, што није ништа ново, будући да су се „слобода и солидарност задржале у кружоцима“, као деведесетих година.
Мали број новинара Малишић „види изван свог плота“ и наводи да је „страшно“ што је између независних и медија под контролом власти „подигнут зид, и што они функционишу као непријатељи“. И то је „специфичност српска“, да су медији „у два рова, и гледају се преко нишана“, описала је она, указујући да „у таквој атмосфери нема могућности ни за разговор, а камоли за солидарност“.
Иако мисли да у професијама као што је новинарство економски разлози не могу да буду основни разлог за губитак интегритета, Малишић се ипак позвала и на истраживања која показују да „новинари живе у изразитој радној несигурности“.
Она је подсетила на истраживање од пре неколико година по којем је 75 одсто новинара признало да постоји аутоцензура и то зато што су новинари зависни од уредничких колегијума.
Како је додала, из тог истраживања проистиче да је три петине новинара у некој врсти прекарног рада, док би половина незапослених новинара или оних који су под уговором радили „сваки посао само да задрже тај мали хонорар“. То је атмосфера у којој не можемо да говоримо о интегритету новинара, поручила је она и оценила да власници медија и држава спречавају новинаре да се синдикално организују.
„У овој држави се ради све да се новинари суштински претворе у робове власти или власника“, закључила је Малишић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.