Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Хакери срушили портал Инђија кафе, новинари не одустају
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

25. 05. 2020.

Аутор: Зоран Стрика Извор: Цензоловка

Хакери срушили портал Инђија кафе, новинари не одустају

После серије хакерских напада на Инђија кафе, тај локални портал више од месец и по дана није у функцији. Новинарка портала Верица Маринчић, која је била и прогањана и застрашивана, каже да упркос свему не одустаје од информисања локалне заједнице

Прошла година била је прилично бурна за новинарку Верицу Маринчић – била је прогањана, добијала је претње, сајт преко ког информише јавност о дешавањима у Инђији је нападан. Међутим, ништа од тога није било довољно да се процесуирају извршиоци или налогодавци прогона новинарке.

Показаће се да ни ова изборна и пандемијска 2020. година неће бити боља. „Најсмешнији вирус“ закуцао је и на инђијска врата, па су новинари овог портала свакодневно слали питања команданту тамошњег кризног штаба о броју (ново)оболелих, о ситуацији, тестираним грађанима. Одговори нису стизали.

Обраћало им се, каже Маринчић, и медицинско особље Дома здравља у Инђији, жалећи се на ситуацију са тестовима, као и на недостатак заштитне опреме. У ванредном стању нису могли да чују другу страну приче, јер се руководство једноставно није одазивало.

Пријаве тужилаштву више немају смисао

И онда се догодио снажнији хакерски напад на сајт, што је довело до тога да од 8. априла портал није у функцији. Хакерски напади су трајали од прошле године и то слањем великог броја истовремених конекција из различитих земаља путем прокси сервера, са покушајем да се разбије шифра администраторског приступа контролном панелу.

Тренутно се сајт пребацује на други сервер. Верица Маринчић каже за Цензоловку да напад овог пута није, као што је то радила приликом претходних случајева хаковања, пријавила Тужилаштву за високотехнолошки криминал, јер сматра да то не вреди труда.

„Ми смо њима писали сваки дан, али је све изгубило смисао. Као кад муж туче жену у браку и она пријави насиље полицији, али се ништа не догоди. На крају се саживи с тим малтретирањем и то трпи. Изгубило је смисао – не пријављујем то више, јер једноставно огуглаш. У претходним случајевима тужилаштво се није огласило, а све су били добили. Никад ништа нису урадили поводом тога и не видим разлог зашто би овог пута било ишта другачије“, прича Верица Маринчић.

Сада када нема где да пише, каже да притисци нису толико изражени као раније, али су и даље ту. Још једна непријатна ситуација догодила се почетком марта када је мушкарац, који ју је и раније прогонио, из кола показао пиштољ и затрубио у моменту док се шетала са другарицом.

„Једино остаје да идем улицом и да вичем“

Док је сајт функционисао, новинари нису могли да добију одговоре ни од једног званичника, осим од начелнице друштвених делатности у Инђији.

„Једино остаје да идем улицом и да вичем. С времена на време на Фејсбуку испуцам из себе шта имам, и ту ми не може нико ништа. Радим у продавници у центру града и онда будем нешто као ‘Сена Интернет’, препознају ме људи и свако хоће нешто да исприча, али сада нема где да се објави. Накупиле су се ствари које знам, али то је то, пресекли су у корену могућност да се нешто прошири и мислим да је то била и поента свих ових притисака и напада“, додаје наша саговорница.

Иако ситуација није најбоља, мада је то нешто на шта се већ навикла, Верица Маринчић каже да не одустаје од идеје да ради новинарски посао. Не зна у ком правцу ће се читава прича развијати, да ли ће морати да покрену нови сајт, да ли ће се удружити са још неком новинарском екипом или ће бити неки трећи сценарио у питању.

Поједини локални моћници би волели да их нема – Маринчић каже да им је било понуђено и 10.000 евра да продају сајт. Наравно, позадина свега била је гашење простора на којем се могло прочитати нешто другачије од локалне пропаганде и како би се укаљало све оно што су радили до сада.

„Не желим да одустанем, али не знам на који начин нешто да кажем. Сада иду избори и то нам је прилика да променимо погледе људи у вези са неким стварима на локалу. Разговарали смо о томе шта би било добро да радимо, али одустајање свакако није опција. Не би ми било лоше да седим у кафићу и да ме баш брига за све што се дешава око мене, али то није моја природа и то је мој проблем. Радимо на томе да пронађемо неко решење“, закључује Верица Маринчић.

Коментари (1)

Остави коментар
сре

27.05.

2020.

Sasa [нерегистровани] у 09:12

Novinar

Kada je Verica zavrsila novinarstvo, na kom fakultetu?

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси