Вести

25. 05. 2020.

Аутор: Наталија Јаковљевић Извор: VOICE

"Здравствени систем и власт штитили се од новинарских питања"

Суботица: Јавно информисање као приватна ствар

Прво јавно обраћање градоначелника Суботице Богдана Лабана, у последња два и по месеца, услед пандемије корона вируса, одржано је у среду, 13. маја, на коју су путем телефона били позивани само одабрани медији и новинари. На конференцији за новинаре су сумирана последња два месеца рада локалне власти током ванредног стања, о којима су новинари, иначе, били извештавани путем мејла. Међутим, нису били пожељни новинари који могу да поставе “незгодна” питања на која градоначелник не жели да одговара или нерадо одговара.

Саговорници Војвођанског истраживачко-аналитичког центра (VOICE) кажу да је ситуација, када је у питању извештавање грађана, током и након укидања ванредног стања – непромењена, и да се у овој локалној самоуправи тешко долази до одговора на питања од значаја за грађане. У протекла два месеца новинарима је била ускраћена могућност да постављају питања и да званичним путевима долазе до важних информација, те да стручњацима из здравствених установа није било дозвољено да дају изјаве. Поједини новинари који се путем мејла обраћају градском Медија центру, који је задужен да питања проследи надлежним службама, једноставно ни даље не добијају готово никакве одговоре на своја питања.

Дописница листа Политика из Суботице Александра Исаков оценила је за VOICE да су се локални медији, пре свега електронски медији и интернет портали, добро сналазили у извештавању током ванредног стања, посебно када се узме у обзир недостатак званичних информација са којима су се извештачи суочавали, док је Штаб за ванредне ситуације био једини званичан извор информисања о мерама и активностима током епидемије.

“Међутим, информације које је Штаб давао стизале су са закашњењем, биле су селективне, и по садржају и по томе коме су упућиване, односно, којим медијима су прослеђиване. Није био познат чак ни састав Штаба”, наводи Исаков.

Према њеним речима, осим информације да је Дом здравља формирао ковид амбуланте и дао бројеве телефона, ни једна информација се није могла добити ни од једне здравствене установе у граду.

“Тако се званично не зна ни колико је људи у Суботици тестирано, колико људи је оздравило, где су лечени, у којим медицинским центрима, од ког дана се више не региструју заражени у Суботици, што су само нека од питања која су остала без одговора”, напомиње Исаков.

Додала је да је приметно да у другим градовима није била оваква ситуација и да су здравствени радници и људи на челу медицинских институција пружали одговоре који су били потребни грађанима, одговоре које су грађани имали право да знају, јер благовремена и тачна информација је могла да допринесе сузбијању ширења епидемије.

Новинарка Дневног листа Блиц Биљана Вучковић рекла је за VOICE да ни један новинар у Суботици, било да је реч о новинару који ради за локалне или друге медије, није могао професионално да извештава.

“Сви смо били ускраћени за податке који су у већини, других градова, али не свим, били доступни. Ускраћени за информације на локалу, осим повремено о укупном броју заражених и преминулих. Локални медији су углавном преносили информације које су се односиле на стање у држави. Новинарима нису биле доступне информације које су биле значајне у том тренутку, због чега је често било и негативних коментара грађана на друштвеним мрежама. зостале су много важније информације од оних које су биле сервиране путем мејла, по неколико пута”, сматра Вучковић.

Новинар војвођанског недељног листа на мађарском језику Családi Kör (Породични Круг) Имре Тотх рекао је за VOICE да није имао примедбе на доступност информацијама током ванредног стања, када је реч о саопштењима за јавност која су долазила из суботичке локалне самоуправе и појединих установа.

Додао је да, међутим, Породични Круг, са седиштем у Сенти, није добијао ни један позив да извештава са конференција за штампу које је држао локални кризни штаб.

“Градоначелник Сенте није давао изјаве у вези корона вируса, а разлог за то је, како су рекли, да нису имали дозволу од надлежних”, каже Тотх.

Забрањена тема

“Ни од једне здравствене установе којој сам се обратила нисам могла да добијем ни једну информацију, понегде нису ни одговарали на позиве”, каже Александра Исаков и додаје да је утисак да се здравствени систем штитио од новинарских питања, али да је с друге стране, на тај начин онемогућио и да се чује реч стручњака.

“Неки су тада, као и сада, живели одвојени од породица како их не би заразили, који раде и очитавају тестове, и негују оболеле. Није дата реч онима који су организовали систем и спречили да корона, према информацијама са којима располажемо, уђе у медицинске установе. Уместо речи стручњака, ми смо добијали неутралне фразе о ‘великом броју тестираних и’, како је наведено, ‘доста опорављених’”, објашњава Исаков.

Биљана Вучковић подсећа да су на сва питања у вези епидемије из здравствених установа сви новинари у Суботици добијали идентичан одговор: “Извините, али не смемо да дајемо изјаве”.

“Имам утисак да су појединци и поред тога желели да изађу у сусрет новинарима, и у знак дугогодишње сарадње и поверења да одговоре, међутим, врло брзо су се повлачили, уз извињење да имају забрану. Међу тим људима су заиста стручни здравствени радници који су могли да дају најзначаније информације”, сматра Вучковић.

Имре Тотх такође потврђује да новинари у периоду ванредног стања нису могли да добију званичне одговоре од надлежних институција ни на питања која нису била везана за корона вирус, што је генерално отежало информисање грађана.

Подсећамо, у петак, 6. марта, када је забележен први случај заразе корона вирусом, све што су у Суботици новинари добили било је спуштање слушалице и одбијање позива, објавио је тада портал Цензоловка.

Тако су новинари и грађани у Суботици остали ускраћени за изјаве локалних епидемиолога, здравствених радника, па и самог градоначелника о томе због чега овај град нема контакт особу која би на адекватан начин обавештавала новинаре о теми за коју влада огромно интересовање јавности. И која је важна за здравље људи – ни они који су се интересовали како да провере здравствено стање због контакта са зараженим нису могли да дођу до те информације. На тај начин се повећао и број лажних информација на друштвеним мрежама. 

Александра Исаков напомиње да укидањем спорног Закључка Владе, који је уследио након пуштања новинарке Nova.rs Ане Лалић на слободу, због којег новинари нису могли долазити до информација, није променио нити побољшао дотадашњи начин информисања у Суботици.

Истог мишљења је и Биљана Вучковић.

“Апсолутно је све остало исто. Нико осим Градског штаба за ванредне ситуације није смео да одговори на питања новинара, а из штаба тврде да су достављали све одговоре до којих су успели да дођу”, наводи Вучковић.

Имре Тотх такође потврђује да је начин извештавања пре, за време и након укидања спорног Закључка Владе Србије остао непромењен.

Исаков је током епидемије пратила и званичан сајт Министарства здравља зато што до званичних информација у граду није могла да дође.

“Контактирам своје саговорнике за незваничне информације. Радим уобичајено, бирам саговорнике за које сматрам да су компетентни за тему коју радим и да могу да дају проверену и ваљану информацију”, наводи Исаков.

Према речима Вучковић, ретко се обраћала званично Градског управи и уколико то чини, углавном добије одговор, али због процедуре која одузима прилично времена увек покуша лично да дође до саговорника и информација истог дана.

“Током ванредног стања сам се обраћала Градском штабу за ванредне ситуације. Нисам на свако питање добила одговор, осим на питања око броја заражених и преминулих због чега касније нисам ни постављала друга питања, осим молбе за кратку оцену епидемиолошке ситуације”, објашњава Вучковић.

Тотх додаје да и након укидања ванредног стања значајан део информација добија мејлом.

“Одговоре добијам у облику саопштења или као одговор на моја питања, а такође и путем телефона. Други значајан део информација црпим из релевантних медија које затим преводим на мађарски језик”, каже Тотх.

Без одговора из градског Медија центра

Према речима Александре Исаков, новинарске материјале добија само уколико су у питању сервисне информације, а да са службама Градске управе не комуницира телефоном, искључиво путем мејла, посредством Медија центра.

“Претпостављам да у службама Градске управе постоји неки селективни вирус због којег моја адреса увек ‘испадне’ са мејлинг листе када су у питању догађаји на којима би новинари могли да постављају питања”, каже Исаков.

Додаје да одговоре на постављена питања готово никада не добија, а да у ретким приликама када је добила одговоре, били су непотпуни и непрецизни.

“Одговоре на питања постављена путем захтева за приступ информацијама од јавног значаја, добила сам тек након жалбе Поверенику због недобијања одговора”, наводи Исаков.

Биљана Вучковић каже да, иако се ретко обраћа Градској управи, углавном добија одговоре на постављена питања, иако током ванредног стања то није био случај.

“Подаци су ми били потребни сваког дана, а не једном или два пута недељно”, напомиње Вучковић.

Имре Тотх такође наводи да понекад добија одговоре на питања у име свог медија.

“Обично да, али је било неколико случајева када нисам добио релевантан или никакав одговор”, каже Тотх.

С обзиром да ради за медиј који извештава на мађарском језику, Тотх је рекао да из градског Медија центра добија граматички лоше преведена саопштења, а која се, иначе, достављају на сва три службена језика у Суботици.

“Мађарски преводи, не само да су правописно, граматички и терминолошки веома лоше написани, већ су неретко и нетачни. Због тога ми је лакше да сам преведем текст са српског на мађарски језик, него да њихове преводе покушавам језички дотерати. Много је већи проблем што се ова саопштења појављују и на званичном сајту Града Суботице, што је потпуно бесмислено”, објашњава Тотх.