Вести

24. 05. 2020.

Аутор: Јелена Булајић Извор: Nova.rs

Цвејић: Митровић би могао да буде јачи од РЕМ-а

Својим инцијативама желим да покажем у ком правцу треба да иде Регулаторно тело за електронске медије, јер ово што је до сада радило није довољно. За сада сам у мањини, али верујем да то може да се промени, прича за Нова.рс Слободан Цвејић, члан Савета РЕМ-а и професор Филозофског факултета. Цвејић је покретач иницијативе да се ТВ Пинк казни због промоције озонирања као терапије против коронавируса, коју је већина чланова Савета одбила. У интервју за Nova.rs одговара и да ли је Жељко Митровић тренутно јачи од РЕМ-а, као и зашто верује да ова институција може да поново задобије поверење грађана.

Nova.rs: Шта се десило на седници Савета РЕМ- а у четвртак, када се расправљало о случају озонирања?

Слободан Цвејић: Због пословника о раду не могу да препричавам детаље са седнице или ток седнице. Из медија сте већ видели да је Жељко Митровић присуствовао седници, као да је УНС пренео да је била ексцесна ситуација у којој је он хтео да озонира крв у просторији где Савет заседа. То је била једна представа која је требало да понизи Савет РЕМ-а. Нисам пристао на то. У једном моменту кренуо сам напоље и рекао да ме позову када буде почела дискусија и одлучивање. У иницијативи коју смо поднели Јудита Поповић и ја, као чланови Савета РЕМ, нисмо децидирано помињали надрилекарство у нашој пријави, јер постоји довољно елемената из Закона о електронским медијима и правилника, по којима РЕМ ради, да се покрене поступак у овом случају. Наши главни захтеви били су усмерени у правцу злоупотребе лаковерности гледалаца и необјективног извештавања, јер мислимо да је искористио лаковерност гледалаца који могу да поверују да одлуку о својој терапији, у случају инфекције коронавирусом, могу да донесу сами и да ту терапију сами примењују на себи. Верујем да власник приватног медија не би смео да користи јавни медијски простор који је заједничко добро свих грађана Србије на тај начин. 

Остали сте у мањини. Шта сте Ви тачно очекивали?

Очекивао сам једну озбиљну и садржајну расправу о томе како се води медијски простор. Међутим, нисам задовољан ни тим какав је био ток дискусије ни о чему смо расправљали. Одлучено је како је одлучено и са тим идемо у даље изазове. Не бих да улазим у превише детаља о томе.  Мислим да је добро што су се околности донекле измениле и да је он престао то да ради у медијима. Друго почели су нешто другачије да извештавају о томе, мада још увек нисам видео неку озбиљну расправу на ту тему. Нисмо добили прилику да на једном месту видимо адекватну дискусију. Већ на старту је читава ствар добила толики публицитет, пре свега захваљујући оном који је то емитовао на националној фреквенцији да су и лекари почели да се уздржавају од тога да дају неко децидирано мишљење.

Већ трећи пут РЕМ одбија захтев којим се преиспитују проблеми у програму телевизије чији је власник Жељко Митровић. Поред приче о озонирању, реч је о захтеву да се ограничи време емитовања ријалитија на период од 23 сата до шест сати ујутро, као и захтеву ЦРТЕ да се преиспита да ли је у репортажи из болнице дошло до повреде заштите података о личности. Да ли Савет РЕМ-а благонаклон према овом емитеру и његовом власнику и зашто?

Мој утисак је да су неки чланови Савета РЕМ-а благонаклони према том власнику. Не могу да закључим да је цео Савет благонаклон јер смо расправљали о конкретним стварима и није увек био исти резултат и исход. Када се три пута овакве ствари десе, не морам да дискутујем о благонаклоности. Оно што могу да закључим је да му иду на руку. У сва три случаја био сам уверен да треба донети другачију одлуку. Прихватам оно што је већина одлучила, али ме ниједан аргумент који сам чуо ни у једном од три случаја није ме уверио да је требало да поступим другачије. РЕМ је такво тело да од тога како чланови Савета схвате одређену ситуацију, тако ће профилисати медијску сцену у Србији и ево то је то што имамо као исход за сада.

Да ли то значи да је власник једне приватне телевизије јачи од институције као што је РЕМ?

То је озбиљно питање. Да ли би могао да буде јачи, могао би да буде јачи од институције као што је РЕМ. Да, ако за икога у овој земљи би то тренутно могло да се каже, то би могло да се каже за Жељка Митровића да би могао да буде јачи од РЕМ-а. 

Има ли РЕМ снаге и воље да као институција покаже да појединац не може да буде изнад њега?

РЕМ има све капацитете да то не буде тако. Довољно је да се држимо закона и да следимо свој статут и темељне вредности од којих све ово зависи, а то је да чувамо јавни простор у којем не би требало да свако ко има емисиону технику или право да емитује нешто, може да ради шта хоће. Ви ни по аутопуту не можете да возите како хоћете иако имате најновији модел БМЊ. То је врло једноставна логика. Тако да мислим да је у стручном смислу РЕМ јака установа. Има квалитетне људе у стручним службама, али питање политике коју РЕМ води је нешто друго, односно како ће се поставити према одређеним проблемима. Покушао сам да начин на који гледам на те ствари операционализујем у конкретне активности и захтеве, у неки свој програм активности који имам тамо. Искрено верујем да је главна ствар о којој ми у Савету треба да бринемо је то што РЕМ тренутно има ниско поверење у јавности и како то да променимо.

Како ћете да вратите то поверење?

Поверење би могли да вратимо управо у оваквим изазовима на које наилазимо у директном окршају са власником највеће приватне империје у Србији. Прва и основна ствар је да одржимо достојанство институције да се седница одвија у пристојном тону и да не дозвољавамо да неко понижава институцију тиме што изводи перформанс на седници, да не говоримо о томе да би било сасвим добро и примерено да ником то не буде смешно и забавно док се таква ствар дешава, јер се тиме никако не штити углед установе.

Нисмо одустали од ограничења емитовања ријалити програма

Већина у Савету је одлуком да се не опомене Митровић у случају озонирања ставила тачку бар што се РЕМ-а тиче. Шта је, међутим, са Вашом иницијативом о ограничењу временског емитовања ријалитија, коју својевремено чланови Савета нису хтели ни да ставе на дневни ред? Да ли сте одустали од ње?

Нисмо одустали од тога. Колегиница из Савета Јудита Поповић и ја смо и на овој седници поднели захтев за допуну дневног реда једном таквом тачком и договорено је да ће стручна служба урадити елаборат о томе како може оно што је тренутно препорука да се претвори у правилник. Нас двоје нисмо одустали од тога, а какав ће исход бити видећемо.

Тумачења неких бивших чланова Савета РЕМ-а су да би, према већ постојећем закону, ријалити програми требало да се емитују од 23 до 06 сати. Зашто је сада потребно да то РЕМ додатно одлучи?

Није то баш тако јасно. Ако погледате закон видећете да садржаји који су неподобни за децу и младе одређеног узраста морају да буду означени на неки начин, као и да неки такви садржаји не могу да се емитују у одређено време. Проблем је у самом садржају, а не формату емисије. Да те емисије не изгледају тако како изгледају, оне би могле да се емитују у регуларно време. Постоје ријалити програми који немају проблематичан садржај, као што је својевремено био онај ријалити на пустом острву. Или ово када Тамара зида куће и то је нека врста ријалитија, а нема проблематичан садржај за емитовање. Сличан проблем са ријалитијима су имале и још неке земље у окружењу. Не можемо да кажемо да је проблематичан сваки минут емисије тог карактера, али толико тога има да РЕМ може да донесе одлуку о ограничењу времена емитовања. Законски нико не може да доводи у питање да ли РЕМ може такву емисију да сведе на термин од 23 до 06 сати.

Шта РЕМ може да уради када су у питању информативни садржаји на националним телевизијама који су препуни говора мржње или таргетирања оних који не мисле као власт?

Сам појам таргетирања нам није од користи, али РЕМ има у својим правилницима и у закону довољно појмова и појава који се односе на заштиту људских права и забрану дискриминације да може да поступа по тим случајевима. То се и дешава. Сада смо на седници имали две тачке дневног реда које се односе на две емисије на Хепи телевизији у којима је било таквих садржаја. Знате да су биле изречене и мере у неколико наврата. И то је оно што РЕМ може да ради. Битно је да се процесуирају пријаве на време, важно је да неко то пријави јер треба да имате на уму да служба за надзор и анализу не може да прати на свим каналима све програме све време. Некада је битно да неко пријави проблем и да се реагује на време брзо и ефикасно. Мислим да то до сада није рађено зато што често нису изрицане мере или су и изречене мере биле преслабе. Чак и ако је нека телевизија имала неколико упозорења у низу, врло ретко се дешавало да нека емисија буде забрањена. Можда на нашим просторима још није било случајева због којих би неком емитеру требало да се одузме дозвола, али мислим да је било довољно основа да се изрекну мере забране емитовања одређених програма.

Остајем у РЕМ-у док будем веровао да се вреди трудити

Верујете да је РЕМ способан за тако крупан корак посебно након што су неке од ваших иницијатива одбијене?

Докле год буде седео тамо, мислим да вреди трудити се око тога. То је јако важна ствар. Ова институција има важну улогу, јер медији играју велику улогу у овој нашој жалосној политичкој подељености која постоји данас у Србији. Медији сада само доприносе томе јер се преко њих развијају вредности, а може да се развија и поверење у друге институције. Ако то хоћете да постигнете, прво морате да обновите поверење у медије, јер сва истраживања показују да је поверење у медије веома ниско. Ако неко сматра да РЕМ треба само да издаје дозволе или да констатује промену власништва, мислим да је то погрешно. Јасно је написано које су надлежности дате тој институцији. Имамо читав оквир и све услове. Између онога што РЕМ-у није дозвољено да ради и онога што РЕМ мора да ради, видим довољно простора где регулатор није ограничен и кроз који он може да дефинише политику управљања електронским медијима у Србији. То се до сада није довољно радило.

А видите ли и код својих колега, осталих чланова Савета, ту идеју и спремност да РЕМ треба и може да уради више?

РЕМ је пресек стања у нашем друштву данас и када су овакве ситуације у питању отприлике се види какав је капацитет друштва да превазиђе одређени проблем. Од тога шта нас деветоро у Савету РЕМ-а урадимо, много шта ће зависити. Нисам и не могу бити задовољан оним што ми данас имамо, као што је оно што смо имали на седници пре неки дан.

Истраживања кажу да када су у питању националне фреквенције постоји једна апсулутна доминација владајуће коалиције, а да је заступљеност другачијег мишљења или критике у односу на власт занемарљива. Да ли у таквој атмосфери могу да се створе услови за дијалог у друштву или за демократске изборе?

Наравно да не. Мислим да нема никог у овој земљи коме није јасно да ово што сада имамо не ваља и да су медији трагично подељени на једну и на другу страну, без обзира да ли једна од тих страна улаже нешто више покушаја да објективније извештава. Кључна и основна ствар је шта медијски сервиси могу да ураде по том питању, јер ако би ту постојала нешто боља ситуација, онда би ствари могле да се промене. Многе стране и фактори имају утицаја на то што је стање тренутно такво, да не буде да је све на РЕМ-у, па није чак све ни на самим политичким странкама. Има много тога што је у нашој политичкој култури, која је отишла један корак уназад, у једно предполитичко стање. Има нешто и у томе када су новинари у питању; како су спремни да извештавају, колико су поједини од њих објективни и колико стварно истражују. Много је елемената у игри, код свих страна треба нешто да се мења. Од нечега морате да кренете. Мора да се крене од оних који имају највише моћи и утицаја. То онда јесу најмоћније политичке партије и институције чије су то надлежности или они медији који имају највећу покривеност. Једна од тих институција је наравно и РЕМ, а већ сам истакао да своју надлежност и одговорност не користимо у мери у којој би требало.

Поменули сте важност медијских сервиса. Да ли сте ви задовољни радом јавног сервиса Србије?

Нисам задовољан информативним програмом јавног сервиса, то говорим као појединац. Информативни програм није довољно разноврсан и не развија довољно политички дијалог колико би требало, јер јавни сервис први треба да одигра важну улогу да би се у Србији смањила погубна политичка подељеност и да бисмо некако обновили дијалог. То нису ствари које се тичу крупних програмских измена, ово је више питање уређивачке политике, али немам право да се у то мешам. Само као гледалац могу да кажем да би требало да буде више дуел емисија у којима би се размењивали ставови, да би могао да буде бољи баланс између минутаже за различите политичке опције.

Пратимо заступљеност актера у предизборној кампањи

РЕМ се буквално пре неколико година сам искључио из праћења предизборних кампања. Најпре је било објашњење да није у обавези, да нема довољно људи, па ни техничких могућности. Да ли ћете и како то да промените у овој изборној кампањи?

То се већ променило. РЕМ сад има и техничке и персоналне могућности да обавља тај посао. На нашем сајту требало би да су већ постављена три извештаја о праћењу предизборне камање. Извештаји су рађени у одређеном формату, односно не знам да ли у њима има све што би неко волео да види, али има довољно тога да се види. Ове године је Савет донео одлуку да прати две телевизије које не мора, Н1 и Нова С. Има ту још сугестија и детеља о томе како то пратимо, па ћемо видети. Први извештај се тицао само првих пет дана кампање кад је кренула пре епидемије и био је апсулутно необјективан, јер се у њему појављују само оне странке које су се пријавиле у првим данима, док је у другом већ више материјала. Ти извештаји ће бити објављивани на сваких седам дана и верујем да ће нам у будућности дати бољи увид.

Уз предизборну кампању иде бојкот кампања. Поједини представници РЕМ-а су оценили да они који се залажу за бојкот не треба да буду представљени у медијима.

Ту РЕМ не може да изађе изван оквира закона. Закон предвиђа да буду праћене само странке које су пријавиле да учествују на изборима, али то не значи да не могу у информативном програму да буду праћене политичке активности и осталих странака. Тако да смо имали у извештају колико је време посвећено оним странкама које су се већ регистовале, онима које су то најавиле и онима које су рекле да ће бојкотовати. Мислим да је то једна од ствари којом може да се допринесе смиривању тензија, тражењу могућности да се створи дијалог између политичких страна. То мислим да је добар потез РЕМ-а.

РЕМ се појавио као услов свих услова у прошлогодишњем дијалогу власти и опозиције. Као најава промене у раду изабрано је пет нових чланова, међу којима сте и Ви. Међутим, у јавности се није стекао утисак да је дошло до озбиљних промена. Да ли ће се и када то десити?

На сва та питања одговарам са одређеном резервом, као и када је усвојено да на дневни ред седнице Савета уђе питање озонирања на Пинку. И тада сам рекао да треба да сачекамо седницу и да видимо какав ће бити исход. Тако и сада све што могу да кажем јесте да имам намеру да се залажем за унапређење квалитета рада регулаторног тела, јер мислим да има огромну улогу не само у унапређењу медијске сцене, него и у поправљању целокупне ситуације у друштву. Докле год имам амбицију те врсте и верујем да у Србији може да се живи боље од овога, да буду мање политичке тензије, да имамо веће учешће грађана у одлучивању, да имамо транспарентније процесе одлучивања, дотле имам намеру да се залажем за то.

Међутим, остајете у мањини у РЕМ-у бар када су у питању Ваши предлози.

Тренутно се осећам као мањина, али уопште не мислим да тамо нема људи који имају савест и идеју како би Србија требало да се развија. Оно што би могао да буде проблем ако се више води рачуна о партикуларним интересима и ако је важније да ли се штити интерес неког еснафа, да не говоримо о интересу једног власника приватне телевизије или нечег другог. Ако се не развије свест о томе, питање је какву улогу уопште треба да има РЕМ.

Када помињете партикуларне интересе, да ли ви видите у самом Савету много оних који су вођени првенствено таквим интересима?

Мој утисак је пре свега да још нисмо нас деветоро развили некакав консензус око тога шта је наша заједничка одговорност и у ком правцу мислимо да то треба да се развија. Мислим да треба време да се то изгради.

Верујете да можете то до изградите?

Докле год сам тамо знаћете да верујем да још нешто можемо да постигнемо.

Једном приликом сте рекли да сте у неким сегентима у РЕМ-у видели сегменте политичке инструментализације. На шта сте конкретно мислили?

Из ставова и начина дискусије који се преточе у одређену одлуку, можете да препознате интересима које стране та одлука највише одговара. Ако су мишљења подељена, а изгласа се на одређени начин, то самим тим значи да нису сви схватили да је то једини начин на који одлука може да се донесе. Вољу већине морамо да прихватимо, али то јасно говори да су постојали различити интереси у таквом контексту. Одлуке РЕМ-а некада иду у корист неке стране, која не би требало да добије у таквом случају позитиван исход.

Да ли сте баш приметили политичку конотацију?

То сам говорио децидирано. Стварно не могу да кажем. Могу само да претпоставим да су некада нечији ставови политички инструментализовани у складу са интересима једне политичке стране, али да тврдим да је неко директни експонент политике једне странке то не могу.

Али сте видели у раду РЕМ-а извесну политичку инструментализацију?

Сви ми имамо некакву политичку оријентацију, то је чињеница. Само је питање када треба да одлучујемо, када постоје стабилни критеријуми како се односи одлука, да ли је неко спреман да упорно даје интерпретацију која вуче на другу страну и иде потпуно у супротност са оним што су чињенице. Ако се то дешава, онда то коментаришем на овај начин, значи да је неко истину подвргао идеолошкој интерпретацији.

Да ли се то често дешавало?

То није питање учесталости. Нису све тачке такве да то може тако да се процењује. Битно је када се доносе одлуке о неким важним темама. На неколико важних питања бих рекао да је одлучивање занемарило оно што су реалне чињенице и оно што би требало да буде истина. С времена на време имамо нека важна питања, као што је била и ова одлука о којој смо говорили на почетку интервјуа.

Не осећам се злоупотребљено

Стиче се утисак да су све промене у РЕМ-у била више козметичке, да се задовоље захтеви из Брисела и да се створи привид да се ситуација на медијској сцени поправља. Да ли сте ви у покушајима да нешто промените осећате усамљеним или злоупотребљеним?

Не осећам се усамљено. Ту је колегиница Јудита Поповић са којом са покретао већину својих иницијатива. Има више људи који препознају неке појединачне ствари које би требало да се промене. Тек сам три месеца у РЕМ-у, од чега су два протекла у ванредном стању. Још увек се ми у Савету РЕМ-а упознајемо. Четворо људи су ту одраније, а када смо нас петоро који смо сада дошли у питању, не видим да је билоко од њих послат као делегат по неком налогу. Ко са ким комуницира у међувремену, у то не могу да улазим. Не видим да постоји подела на „старе“ и „нове“ чланове, иако се то у јавности провлачи. Да ли ће се испоставити да је неко од тзв. нових чланова напрасно „остарио“ или ће се неко од старих подмладити, та подела је ирелевантна. Много је важније шта се сада дешава, какви се утицаји врше, то не знам. Само у своје име могу да кажем да нико не врши никакав притисак на мене.

Да ли се бојите да не будете злоупотребљени да се створи привид да се нешто мења?

Не може нико да ме злоупотреби. Свако је власан над својим поступцима и над својим личним интегритетом. Према томе, ако се то десило, није те нико злоупотребио, него си пристао да се то деси. Док верујем да ту још постоји простор, да нешто може да се уради, дотле ће све бити у реду. Нећу седети тамо само због неке финансијске надоканде или да пише професор из РЕМ-а. Моји мотиви сежу даље, а имам довољно година, па није лако да ме неко искористи на тај начин.

Без обзира на неуспехе својих предлога, доста сте оптимистични и стално понављате да верујете да нешто може да се промени. Да ли сте дали себи неки рок у ком би требало да дође до промена?

Нисам то орочио временски. Није баш једноставно, мада се ради о месецима, а не о годинама. Пре мислим да ћу моћи да препознам одређену ситуацију у којој ће бити потпуно јасно да неко заправо отворено хоће да користи РЕМ и Савет РЕМ-а као инструмент за спровођење одређене политике или заштиту нечијих интереса, економских или политичких. Када будем препознао неки овакав потез и ако се буде десило да већина подржава тако нешто, то за мене неће више бити окружење у којем могу да функционишем. Или ако се у неколико наврата буде испостављало да поред очигледних чињеница у неким ситуацијама, не можемо да донесемо одлуку која би требало да мења постојеће стање. Све у свему, оног момента када се будем уверио да нема у Савету воље и намере да се у области електронских медија води политика која ће допринети инклузивном друштву и толеранцији, тог момента неће више седети тамо.