Вести
03. 04. 2020.
ИНТЕРВЈУ Ана Лалић: Укидање уредбе је доказ да сам у праву
Ако познајете Ану Лалић као што је познају, без претеривања - цео Нови Сад, пола Војводине и велики број њених колега, укључујући и ауторку овог текста, онда знате да је Ану Лалић веома тешко заплашити. Када смо се среле у четвртак око поднева, недуго после њеног ослобађања из притвора, ништа се том мишљењу није могло додати, нити одузети. Ана није била бесна. Није била шокирана, нити уплашена.
Знала је да је у праву и да то знају и они који су дали налог за њено привођење, пославши, ни мање ни више него шест инспектора да јој претресу сваки кутак стана. Знали су и они који су јој одредили притвор од 48 сати телефонским путем, а да је нису ни саслушали. Знали су и они који су је лажно пријавили тужилаштву за ширење панике, уместо да јој просто – одговоре на питања.
На причи о лошој ситуацији у Клиничком центру Војводине радила је недељу дана. Имала је више извора, и информације које је добила од једног проверавала је са другим и трећим, који за овај први нису знали, баш како правила професије налажу. Како правила професије налажу, контактирала је и руководство КЦВ преко службе за медије, као и покрајинског секретара за здравство преко његове званичне ПР службе.
Имали су времена да одговоре, да демантују информације да њихови лекари оперишу три пута са истом маском, да све сестре не знају процедуру скидања и одлагања ЛЗО (личне заштите опреме), да су се пре недељу дана побуниле сестре које су биле приморане да једно време са зараженим пацијентима раде без заштитне опреме, да би им након протеста стигла мања количина.
Уместо тога, пет сати након објаве текста стигао је љутит деманти КЦВ, уследио је претрес стана и привођење, и на све то Лалић је доживела и да је премијерка Ана Брнабић у дневнику државне телевизије оптужи да лаже, а да онда благонаклоно најави да ће се заузети да новинарку ослободе.
Иако је пуштена, а лаптоп и мобилни телефони су јој враћени, поступак против Ане Лалић је и даље у току. Оптужбе против ње нису одбачене, а за дело изазивања панике запрећена је казна од шест месеци до пет година затвора.
Nova.rs: Од објаве текста у четвртак поподне на сајту, па до демантија КЦВ увече, прошло је пет сати. Можеш ли нам рећи нешто више о реакцијама на текст које си добила током тих пет сати?
Догодило се оно што сваки новинар прижељкује – добила сам поруке захвалности што сам то објавила. Јавило се пуно мојих пријатеља, уз речи да су их контактирали познаници да се захвале на текст и потврде да оно што сам објавила не само да је тачно, него да је “сто пута горе од оног што смо ми објавили”. То је још један разлог да ниједног момента не могу да посумњам у оно што смо урадили. Какве год су последице, мени је супер што сам их једино ја преживела и нису биле тако драматичне као што су ноћас деловале. Једна порука је била од жене коју не познајем, која је рекла: “Хвала, ја сваки дан бринем за ћерку која је мединцинска сестра у КЦВ”. То ми је показатељ да смо тренутно једини стали у заштиту тих људи.
Nova.rs: На твоје привођење реаговале су многе колеге, док је један део медија остао потпуно нем, чак није пренео ни информацију о хапшењу, што је основни професионални стандард. Шта то говори о ситуацији у медијима код нас?
Захвална сам и поносна што припадам нашој бранши. А тај други део “колега”… ја одбијам да су људи који се не потписују испод текстова моје колеге. Знам да сам названа “неодговорним медијским радником који је упркос свему ослобођен”. Тај текст је објављен непотписан. Мој кредибилитет чини мој интегритет, мој потпис и моје кућно васпитање. Ја да радим у пекари, једнако бих поступила, јер сам тако васпитана.
Nova.rs: Шта помислиш кад чујеш да је премијерка рекла да си објавила “лажи”, и шта помислиш када чујеш премијерку да у земљи независног правосуђа каже да ће се лично заложити за твоје ослобађање?
Не знам која од те две изјаве је скандалознија. Ако је правосуђе независно, нема шта премијерка да утиче на њега. То је незаконито. Нонсенс ми је да говорим о томе. Ја стално имам утисак да живимо у замени теза и њена изјава је потврда тога. Они су имали прилику да на моје “лажи” одговоре “истином”. Пре него што је објављен текст, послата су питања КЦВ и покрајинском секретаријату. Они су ћутали. Ако те неко наводно неправедно и лажно напада, зашто ћутиш?
На која питања ниси добила одговор?
Питала сам за седам сестара Инфективне клинике које се налазе у самоизолацији, затим да ли има довољно опреме у КЦВ, као и о протоколу изласка и уласка између зграда КЦВ.
Шта би волела да си добила као одговор?
Волела бих да се неко побунио и рекао – “ствари нису такве, ево вам доказа. Клинички центар дневно задужи 750.000 маски, 400.000 рукавица и 70 капа.” Јако бих волела да ми је неко дао прецизне податке. Ја схватам ванредно стање, да се ситуација мења из сата у сат и да не може свако да поброји све. Али ми нико не може рећи да директор КЦВ може да не зна колико му сестара ради са 48 заражених пацијената. Не сме да не зна колико сестара зна да користи респиратор. Не сме да не зна колико особља је прошло кроз обуку коришћења заштитне опреме по протоколу Цовид-19 морају да носе 4 пара рукавица свакодневно. Кад ставе 4 пара, не могу да користе респиратор, јер је кинески респиратор са тачскрином, какве смо добили, не реагује на додир са четири пара рукавица. Тај проблем се не решава, а кад се обрате управи КЦВ, они кажу – “скини рукавицу”. Оног момента када си скинуо рукавицу, џабе што си их носио 12 сати, ти ниси заштићен. Много је ствари о којима нисам писала, управо да не бих дизала панику, већ да бих скренула пажњу на све ове проблеме.
Дефинитивно си им скренула пажњу. Да ли мислиш да нешто добро може да изађе из овог малтретирања тебе, твоје породице и изазивања панике код грађана који не знају зашто се хапсе новинари?
Ако је тачно да је иступио лекар у Ћуприји и обелоданио да су у сличном проблему као колеге у Војводини, онда смо победили. Само укидање уредбе је мени већ доказ да смо у праву, да су они направили глупост и постали је свесни оног момента када су мени одредили притвор. Не може председник републике да каже “увешћу 24-часовни карантин, баш ме брига како ћете ићи у набавку”. То је ширење панике, јер последица је гомила људи који иду у продавницу. То је свесно отварање простора где ће људи морати да размењују вирус, јер морају да се снабдеју, јер ћеш им заварити врата. Тако да, ја сам најмање паничар у овом случају.
Сведочење Ане Лалић о томе како је изгледало њено привођење погледајте у нашем видеу:
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.