Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Радојевић: „Корона профитери“ злоупотребљавају наше емоције због кликова
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

31. 03. 2020.

Аутор: ФоНет Извор: Данас

Радојевић: „Корона профитери“ злоупотребљавају наше емоције због кликова

У ванредном стању, нажалост, стање у таблодима је редовно, пристрасни су и измишљају, изјавила је ФоНету уредница портала Раскрикавање Весна Радојевић, која сматра да садашњој ситуацији и нема логике да они буду бољи.

Како је оценила, мејнстрим медији, таблоиди и нагледаније телевизије, извештавају о корона вирусу „онако какав је став политичара“.

Она је у серијалу разговора Преступ указала да је постојао „ноншалантни приступ власти према новом вирусу“.

Према њеној оцени, „терали су нас да идемо у шопинг“, говорили да „женама вирус не може ништа“, а да су у том маниру извештавали и таблоиди.

Ситуација се касније променила онако како се променила и „у глави Александра Вучића“, оценила је Радојевић и поновила да у складу с тим пишу и таблоиди.

„Сада постоји другачији наратив, да су за вирус у Србији најкривљи држављани Србије који долазе из европских земаља и да су они велики удар на наш здравствени систем“, предочила је Радојевић.

Како је подсетила, појавила се и „лажна насловница Информера“ на којој је била „вест“ да је 6.000 заражених Срба ушло у земљу. „То су ставили у уста епидемиолога Зорана Радовановића који је за Раскрикавање негирао да је то рекао. Објаснио је да му је новинарка Информера поменула тај број, а да је он на основу тога дао своју изјаву“, објашњава Радојевић.

Како је напоменула, поред најчитанијих и најгледанијих медија који су „заправо лажне вести које држава финансира“, лажне вести о вирусу почеле су да се шире и кроз вајбер групе и апликације за поруке.

Људи су скучени у својим становима и „бомбардовани емотивним, лажним и драматичним“ конференцијама и насловним страницама, прецизирала је Радојевић.

Према њеном објашњењу, здравствени проблеми у људима изазивају посебну пажњу и жељу да прочитају „буквално сваку вест“, не би ли разумели шта се дешава и када ће животи опет да нам постану нормални.

„У том смислу ‘корона профитери’ злоупотребљавају наше емоције и терају нас да кликћемо на те вести за које схватите, када укључите мало разум, да су потпуно лажне“, констатовала је Радојевић.

Она медијску сцену у Србији види као „тужну и сиромашну, али професионалну, са једне стране, и као непрофесионалну и са пуно државних пара, с друге стране“.

За ту поделу сматра да је „све израженија и није вештачки направљена“, уверена да је „нису изазвали новинари и медијске организације које поштују Кодекс новинара Србије“.

Према њеним речима, „просто је клима таква“, будући да медијска сцена у Србији „не може бити ништа боља од политичке сцене и политичких слобода“, које су „ограничене“.

Како је оценила, „сви знамо“ како изборни дан изгледа у Србији, „са све црним џиповима, дуплим списковима и уцењивањем да се гласа за владајућу партију“, па у складу са тим медијска сцена не може да буде нимало другачија.

Одговорна професија, као што је новинарство, категорична је Радојевић, мора са собом да носи дозу личне одговорности.

„Новинари морају да разумеју да нису некаква Пошта д. о. о. која ће да искуца оно што им каже уредник или некакав политичар, или да се воде пи-ар саопштењима и да то буде есенција њиховог рада“, поручила је Радојевић.

Према њеном схватању, новинари морају „за грађанина за ког раде“ да донесу теме „онакве какве оне јесу“.

За стање у медијима одговорност сноси „читава плејада новинара, и младих и старих, који апсолутно не разумеју шта је њихова улога у друштву“, тврди Радојевић.

Како је оценила, они не схватају колико је за свакога у Србији значајно да постоје слободни новинари и организације које ће на локалу да питати власти на шта троше паре“.

Колико су новинари важни, илустровала је Радојевић, најбоље се види на примеру локалних медија, „јер београдски медији не могу да стигну свуда и да извештавају о стварима које муче локално становништво“.

У таквим случајевима потребни су професионални локални медији, „а ми их можемо избројати на прсте једне руке“, рекла је Радојевић.

Мисли да је много тужно „колико је бедан и сужен избор медијских организација и медија који могу професионално да извештавају“. То види као „последицу онога што политичари желе да нам ураде – да нас понизе до краја“.

О радним правима новинара најбоље сведоче случајеви новинара пропалих приватизованих предузећа, који су јој рекли да су им „радна права угроженија од права радника о којима су извештавали“.

Новинари деле судбину свих осталих радника у Србији, указала је Радојевић, а то је „велика неизвесност“ која „неће брзо бити позитивно решена“. Она солидарност међу новинарка и новинарима посматра „на најпримитивнијем нивоу“ и закључује „да је нема“.

Како је приметила, солидарности има када се отпуштају новинари или се укидају емисије, „али то није ништа јако и на нивоу великих протеста“.

Према њеном ставу, нико не очекује да је посао новинара да излазе на улице и да се буне, али напомиње да је ситуација у Србији „стварно таква да мораш да се буниш“.

Новинари, не само да су угрожени финансијски и политички, него и безбедносно, „јер те са свих стана буше и прате“, упозорила је Радојевић. Зато јој „није јасно“ како се нико већ дуги низ година новинари не питају како ће да помогнему себи самима“.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси