Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Маринковић: Лако може да се склизне у мешање државе у рад медија
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

29. 03. 2020.

Аутор: Ивана Николетић Извор: Данас

Да ли, осим апела и позива, држава има и друге механизме за спречавање ширења панике и лажних вести на страницама појединих дневних новина

Маринковић: Лако може да се склизне у мешање државе у рад медија

Слобода изражавања је у сржи демократије и од ње се не сме одустати ни у ванредном стању, када постоји још већа потреба за правовременом, истинитом и потпуном информацијом, јер су последице ширења лажних вести и заташкавања стварности много озбиљније по појединце и друштво неголи што је то у редовним приликама.

Новинари, уредници и издавачи зато у таквим приликама имају посебну одговорност за изговорену и написану реч. У том смислу крајње забрињавају поједини таблоиди који својим бомбастичним насловима изазивају панику код грађана или пак шире говор мржње, као изузетно неодговорно поступање у условима појачање друштвене напетости изазване пандемијом ковида и проглашењем ванредног стања, каже за Данас професор Правног факултета у Београду Танасије Маринковић.

– Не можемо имати исте аршине у редовним и ванредним околностима, у каквим је у закону прописана обавеза објективног, тачног и правовременог информисања и посебна новинарска пажња. Зато ту има основа макар за превентивно деловање институција, или употребу најблажих мера против објављивања нетачних информација и ширења страха, сматра Маринковић.

Он истиче да је ограничавање слободе изражавања „деликатно само по себи“, па је употреба драстичних мера непожељна, и треба јој прићи уз посебна ограничења и прецизирања, јер носи велику опасност од злоупотребе и лако може да склизне у недозвољено мешање државе у рад медија.

– Кривично гоњење за изазивање панике и нереда из члана 343 Кривичног законика може да подсети на вербални деликт из периода социјалистичке уставности који је коришћен за обрачун с политичким непријатељима, под изговором „злонамерног и неистинитог приказивања друштвено-политичких прилика“. Зато треба ићи од што блажих ка озбиљнијим санкцијама. Једна превентивна мера попут упозорења свим медијима да у ванредним околностима морају да воде рачуна о начину извештавања много више јесте нешто што би држава могла да уради, напомиње Маринковић.

Он истиче да надлежно министарство, као институција чији је посао наџор и праћење спровођења закона у области јавног информисања, има широку палету мера за отклањање тих незаконитости, од опомена па надаље.

Међутим, Маринковић подсећа на поједине насловнице таблоида, о којима је Данас писао, на којима не препознаје само емитовање страха међу читаоце већ и ширење дискриминације појединих скупина, попут пензионера или домаћих радника из дијаспоре.

– Уколико би се ту утврдило и постојање кривичног дела дискриминације из члана 387 Кривичног законика, кривично гоњење би свакако било оправдано, уверен је Маринковић. Тада би, додаје, основа било и за друге облике јавноправног реаговања, попут препоруке или опомене које може да изрекне повереница за заштиту равноправности поступајући по притужби, или упозорења јавности, по службеној дужности.

Досадашње реакције надлежних, које су се заустављале на необавезујућим апелима за одговорним новинарством, ипак изгледа не стижу до многих власника и уредника домаће дневне штампе, а показало се да таблоиди, ни у околностима опште опасности, не одустају од сензационализма и трке за тиражом.

Власт, с друге стране, као да не види оно што је евидентно, само погледом на насловне стране најтиражнијих новина у Србији, али и наслове текстова великог броја интернет портала који допиру до значајног броја читалаца.

Апокалиптични, катаклизмични наслови, застрашујуће поруке и фотографије, које свакако могу да узнемире читаоце и изазову панику, свеприсутне су од почетка пандемије на странама таблоида, а Данас је недавно објавио текст са њиховом краћом анализом, наводећи примере Српског телеграфа, Алоа, Информера, Курира.

Марија Вучић, новинарка портала Раскрикавање који се бави откривањем лажних вести, каже за Данас да њихова редакција ради пуном паром, те да им је и радно време продужено јер не могу да се изборе са провером огромног броја потенцијално неистинитих прича које се објављују и долазе до јавности.

Раскрикавање је зато од почетка епидемије формирало лајв блог о дезинформацијама о корона вирусу, под називом Ковид-19, који се свакодневно ажурира новим доказима о лажним информацијама у медијима и на друштвеним мрежама пласираним о том вирусу, а истовремено је објавило и текст у коме се саветује како се одбранити од лажних вести везаних за пандемију.

Вучић сматра да садржаји са друштвених мрежа могу пођеднако да буду опасни као и они из таблоида, те да би надлежни требало да проверавају чак и наводе и сазнања појединаца, уколико је у питању ширење панике. Како каже, људи су склони да поверују свему што прочитају из страха, збуњености и недостатка информација у несвакидашњој ситуацији.

– У таквим околностима, свака информација или савет од „куме са пулмологије“ или „научника из Вухана“ има плодно тло, а такви извори су упитни и највероватније не постоје, наводи Вучић.

Она ипак додаје да не мисли да држава треба да буде рестриктивна, јер би тиме могле да буду угрожене основне слободе.

– Ми имамо закон који дефинише ширење панике, али ја не бих давала држави ту претерана овлашћења, чак ни у оваквом тренутку. Не треба цензурисати друштвене мреже, а што се таблоида тиче, држава никада и није реаговала, а ово није први пут, било је и у време поплава, па најаве ратова, атентата. Јер, ако би држава себи придодала нека шира овлашћења, у ванредном стању, то би врло лако могло да склизне у цензуру и низ других ствари које нису добре, наглашава Вучић.

Иако је појам ширења панике дефинисан у домаћим законима, и то као кривично дело против јавног реда и мира, одредбе везане за њега су прилично нејасне и ограничавајуће.

Уколико би неко лажним вестима или тврдњама осујетио мере државних органа, може да уследи казна до три године затвора. У случају да се то деси, пак, преко средстава јавног информисања, или јавном скупу, та особа би могла да заврши иза решетака и до пет година.

Међутим, да би неко одговарао за ширење панике, морало би да се докаже да је његово дело заиста утицало на другу особу, која је затим, под тим утицајем, прекршила јавни ред или неку меру државе током трајања ванредног стања. Уколико пласиране лажне тврдње не би довеле до таквих последица, ту не би било кривичног дела.

Републичка тужитељка Загорка Доловац огласила се током ванредног стања и казала да је тужилаштву стигло посебно упутство за поступање у актуелној ситуацији, где је осим кршења здравствених прописа, посебна пажња посвећена предметима који се тичу кршења члана 343 Кривичног законика – изазивање панике и нереда.

Епилог је и недавно хапшење Београђанина П. Д. (1989), због сумње да је путем Вибер групе ширио лажне информације да пумпе неће продавати гориво физичким лицима, као и да ће од петка бити дозвољен излазак само до продавнице.

Јеремић: Опасност од злоупотребе

Да би било врло ризично да држава почне да уводи неке ограничавајуће мере у односу на друштвене мреже и медије, сматра и Петар Јеремић, дугогодишњи председник Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС) и некадашњи члан Савета за штампу.

– Уколико држава крене неким репресивним мерама на таблоиде, који се ових дана истичу по кршењу закона и кодекса, то врло лако може да се злоупотреби па да се крене и на оне медије који се иначе придржавају и закона и моралних и професионалних стандарда, изричит је Јеремић, напомињући да би и медији и појединци морали да се ослоне на сопствену одговорност.

„Стручњаци“ гостују и на телевизијама

Иако су се од увођења ванредног стања у Србији многи стручњаци доказали као  непоуздани, њих и даље грађани гледају и слушају у гостовањима на прорежимским телевизијама, и читају њихове често нетачне савете у таблоидима. Тако је сајт Раскрикавање недавно објавио анализу ТВ гостовања пулмолога Бранислава Несторовића, иначе члана Кризног штаба за сузбијање ковида 19, чији су новинари утврдили да је током само једне емисије изнео чак 10 нетачних, неутемељених и паушалних тврдњи.

Fake news портал, који се такође бави провером објављених вести, за само три дана раскринкао је чак 17 наслова из таблоида, али и вести које се шире друштвеним мрежама, од лажних лекова, савета за превенцију болести, па до неутемељеног застрашивања грађана на различите начине.

Теорије завере и „стиже нам лек“

Марија Вучић из Раскрикавања наводи да су најзаступљеније теме на друштвеним мрежама али и приватним Вибер и WhatsApp групама, које могу брзо да постану виралне, лажни савети за лечење и превенцију инфекције, док се таблоиди последњих дана углавном баве теоријама завере. Бил Гејтс, Американци пустили корону, прскање из ваздуха и слично. Уз мало лажних савета о делотворним препаратима, или пак неделотворним, и вести да нам стиже лек, од Руса и Кинеза, објашњава Вучић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси