Вести
26. 03. 2020.
Велика Британија у доба короне: Кад је тешко – ББЦ
Осим што имају поверења у јавни сервис и гледају ББЦ више него раније, Британци информације о коронавирусу траже и у другим одговорним медијима, али и на друштвеним мрежама. Таблоиди предњаче у сејању страха и панике, посебно Сан и Дејли мејл
Кад Борис Џонсон „једном у сто година“ одлучи да се обрати нацији, онда то телевизијско обраћање обори све рекорде гледаности. Тајна његове популарности, међутим, није у томе што ТВ станице као по команди преносе све што премијер изговори, већ у томе што Џонсон и његови претходници „обраћање нацији“ схватају озбиљно и користе га само онда када држави и њеним грађанима заиста гори под ногама. Или када је другим нацијама „догорело“.
Тако се, пре Џонсона, британској нацији последњи пут обратио Тони Блер 2003. године, да јој саопшти да креће у инвазију на Ирак. Од тада до кризе изазване коронавирусом догодило се свашта, укључујући и Брегзит, но становници Даунинг стрита 10, или пак у Џонсоновом случају броја 11, не користе медије, па ни нацију, тако олако.
Према до сада доступним подацима, британског премијера је у понедељак увече гледало више од 27 милиона људи. То је за свега неколико милиона мање у односу на најгледанији ТВ догађај у историји британске телевизије – финале Светског првенства у фудбалу 1966. године.
Многи верују да би обраћање Бориса Џонсона могло по броју гледалаца и да престигне пренос из 1966, када је Енглеска освојила Светски куп, јер тек треба збројити све оне који ће одлуку о потпуној блокади земље гледати накнадно путем интернета.
Иако се Џонсон и фудбал до сада никако нису појављивали у истој реченици а да у питању није била тешка сатира, криза изазвана коронавирусом променила је скоро све, па чак и неке навике у конзумирању вести и информација од значаја. Уопштено, могло би се рећи да информисање у доба короне у Британији подразумева ББЦ, таблоиде и друштвене мреже.
Медији од поверења као извор информација
Британци највише верују свом јавном сервису. У време кризе каква је ова, изазвана опасношћу од ковида-19, чак половина испитаника у истраживању Hvas Media Group рекла је да чита, слуша и гледа вести ББЦ-ја чешће него раније.
Челни људи ББЦ-ја кажу да знају да се грађани у време кризе окрећу јавном сервису у потрази за провереним и тачним информацијама.
Чини се да су то схватили и Борис Џонсон и његови саветници који су од победе на изборима у децембру 2019. жестоко нападали, претили и бојкотовали програме ББЦ-ја. Бојкот је престао почетком марта када се један министар појавио у програму угледног ББЦ-јевог Радија 4.
Показало се, што и није неочекивано, да се у време кризе људи окрећу провереним, традиционалним медијима и такозваним медијима од поверења. То су, у британском случају, ББЦ, Скај, ИТВ, Ченел 4 и дневни лист Гардијан.
Такође, Британци од избијања кризе много више гледају информативне програме на телевизији, мада чак 40 одсто испитаника у истраживању Хавас Медиа Гроуп тврди да се информишу и на друштвеним мрежама.
А тамо, баш као и свуда у свету, море дезинформација, нелогичних тврдњи, лажних вести, лекова који лече од короне и савета за свакодневно конзумирање осам чешњева белог лука.
Таблоиди предњаче у сејању панике
Такође, таблоиди Сан и Дејли мејл предњаче у реторици сејања страха и панике. На пример, Карин Вахл-Јоргенсен, професорка на Универзитету у Кардифу, уочила је да Сан коронавирус редовно назива „смртоносном болешћу“.
Многи британски таблоиди, иначе препознатљиви по антимигрантској реторици, по избијању кризе у Европи – за корону су углавном кривили Кинезе. Преносили су непроверена сведочанства, фотографије и наводне изјаве сведока о томе како Кинези једу живе слепе мишеве и многе друге животиње.
Објављују се и свакојаке теорије завере – од оних према којима су вирус произвели час Кинези, час Американци, до тврдњи да је болест узрокована увођењем 5Г мреже.
Теорије завере, међутим, своје најсветлије тренутке живе на друштвеним мрежама. Због тога су Фејсбук и Твитер одлучили да својим корисницима убацују званичне информације НХС, односно националне здравствене службе.
За разлику од Србије, на пример, Твитер користи скоро трећина становништва. Прошле године је објављено да чак 83 одсто грађана Британије не верује информацијама са друштвених мрежа.
Такође, саопштења владе, премијера и званичника, ма колико се помно и детаљно преносила у време кризе изазване короном, многи британски медији анализирају и неретко критикују.
„Имунитет стада“
Тренутно највећи проблем Џонсоновог тима у погледу комуникацијске стратегије у време коронавируса јесте информација да је његова стратегија за одбрану од вируса подразумевала стварање такозваног имунитета стада.
Иако влада чини све да демантује да је имала идеју да пусти што већи проценат становништва да се зарази, чак и по цену да најслабији и најстарији страдају, докази да је људске животе подредила економији и берзи свакодневно се појављују.
Онлајн портали попут Бајлајн тајмса и других, који не спадају у такозване традиционалне медије, цитирају неименоване изворе, али и стручњаке који се појављују под именом и презименом, који тврде да се Џонсон уплашио како ће пребрза реакција на коронавирус угрозити бизнис и берзе.
С тим у вези, након одлуке о затварању земље, медији објављују претње власника једног од највећих ланаца пабова у којима се служи храна, иначе великог поборника Брегзита. Он је својим радницима поручио да их неће платити ни дан дуже након што је присилно морао да затвори своје ресторане.
У медијима и на друштвеним мрежама циркулишу фотографије препуног лондонског метроа у јутарњем шпицу које су забележене у недељи у којој је влада драстично пооштрила мере и наредила останак код куће.
Нису ови Лондонци кренули у шетњу, попут неких које су фотографи таблоида ухватили како купују цвеће на једној од локалних пијаца, популарном Цолумбиа Роад флоњер маркету. Много је оних који су забринути за своју егзистенцију, те иду на некакав посао и користе јавни превоз. Много је оних који су фриленсери или који раде на уговор.
Оно што велики број британских медија жели да зна и о чему тражи одговоре у својим извештајима јесте како ће Џонсон (и његова влада) заштитити најугроженије, хоће ли замрзнути кирије и стамбене кредите, како ће надокнадити мањак кревета и респиратора у државним болницама и како ће дубоко подељеном друштву – што због социјалних неједнакости и класних разлика, што због Брегзита – објаснити зашто кризу изазвану коронавирусом није од почетка схватио озбиљно, већ се понашао и радио по оној чувеној business as usual, а све како би заштитио управо тај бизнис и пословне интересе, а не људе.
* Ауторка је новинарка и медијски консултант
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.