Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Репортери без граница: Да су кинески медији слободни, ризик од пандемије био би много мањи
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

25. 03. 2020.

Аутор: Марија Шајкаш (Њујорк) Извор: Цензоловка

Репортери без граница: Да су кинески медији слободни, ризик од пандемије био би много мањи

Број оболелих од коронавируса био би 86 одсто нижи да су прве мере за сузбијање заразе биле примењене почетком јануара а не тек две недеље касније. Епидемија са пијаце у Вухану је скривана од јавности, доктори или нису имали храбрости да своје сумње објаве или су због тога хапшени, чак је власт забранила и објављивање генома вируса, тврде у управо објављеној анализи Репортери без граница

У управо објављеној анализи, Репортери без граница, међународна организација која се бави, између осталог, промовисањем слободе говора, тврде: да у Кини заиста постоји слобода говора, а не државна цензура информација, данас не бисмо имали пандемију коронавируса.

Позивајући се на студију Универзитета у Саутемптону, која је објављена 13. марта, Репортери без граница кажу како би број оболелих од коронавируса био 86 одсто нижи да су прве мере за сузбијање заразе уместо 20. јануара биле примењене две недеље раније.

Да кинески званичници нису покушали да зауставе информације о појави заразе, укључивши и цензуру, медији би у тој земљи били у прилици да много раније обавесте становнике о епидемији, чиме би смањили број оболелих и потенцијално зауставили пандемију.

Репортери без граница су анализирали кораке које су кинеска држава и медији могли да предузму пре проглашења епидемије у јануару:

18. октобар: Кинески медији су могли да објаве драстичне резултате симулације пандемије

Центар Џон Хопкинс за безбедност здравља, једна од водећих установа за питања јавног здравља у Америци, скупа са Светским економским форумом и Фондацијом Била и Мелинде Гејтс, спровео је симулацију светске заразе 18. октобра 2019.

Закључци ове симулације били су алармантни – показали су да би прва следећа пандемија за 18 месеци могла однети 65 милиона живота.

Да интернет у Кини није изолован софистицираним системом електронске контроле и да медији у Кини нису приморани да се повинују наредбама Комунистичке партије, јавност и представници власти били би, без сумње, заинтересовани за ову симулацију која је била веома слична епидемији САРС-а којом се 2003. године заразило 8.000 људи и умрло њих више од 800, и то углавном у Кини, сматрају Репортери без граница.

20. децембар: Надлежни у Вухану су имали прилику да се обрате новинарима   

Месец дана након првог документованог случаја, у Вухану је већ било 60 људи са симптомима запаљења плућа сличног као код епидемије САРС-а. Неколико тих болесника претходно је било на рибљој пијаци. Надлежни ипак нису нашли за сходно да о томе обавесте грађане.

Да представници власти у Вухану нису сакрили од медија постојање епидемије повезане са веома популарном пијацом у том месту, људи би престали да тамо иду много пре него што су је власти затвориле 1. јануара 2020, тврде Репортери без граница.

25. децембар: Доктор Лу Ксијаохонг је своје страхове могао да подели са медијима   

Директор гастроентерологије у Болници број 5 у Вухану Лу Ксијаохонг био је већ 25. децембра обавештен о већем броју случајева инфекција болничког особља и у првој недељи јануара је изнео претпоставку да се ова зараза преноси међуљудским контактима.

Када се у Кини медијски извори не би сурово кажњавали, укључујући и казне затвором, доктор Лу Ксијаохонг би могао да преузме одговорност и изнесе своје сумње медијима. На тај начин би се извршио притисак на представнике власти да предузму акцију, што се догодило тек три недеље касније.

30. децембар: Упозорења узбуњивача су могла бити објављена у медијима 

Директор хитне помоћи у Централној болници у Вухану Аи Фен је са групом доктора послао информацију да се суочава са „коронавирусом који је налик на САРС“. Осморо доктора, укључујући Ли Венлијанга, који је касније преминуо од ове болести, потом је било ухапшено због ширења „лажних гласина“.

Да су медији и друштвене мреже могли слободно да пренесу информације ових узбуњивача, јавност би схватила размере опасности и захтевала би од надлежних да зауставе ширење вируса.

31. децембар: Друштвене мреже су могле да се ослоне на званични допис из Кине

Кина  је 31. децембра 2019. званично обавестила Светску здравствену организацију о постојању епидемије, истовремено на највећој кинеској друштвеној платформи WeChat цензуришући велики број кључних речи које су се на ту епидемију односиле.

Да није било цензуре, друштвена мрежа WeChat, која има огроман број корисника, могла је да послужи као платформа на којој би новинари објавили извештаје и савете о томе како се заштитити од епидемије.

5. јануар: Научна јавност је могла раније да подели геном коронавируса

Тим Центра за јавно здравље у Шангају, који предводи професор Занг Јонгзен, 5. јануара је успео да издвоји секвенце генома коронавируса, али кинеске власти нису желеле да објаве ту вест. На дан када је Кина потврдила први смртни случај од коронавируса, 11. јануара, неко из истраживачког тима је објавио информацију на open source platformi, што је довело до затварања лабораторије по кратком поступку.

Да су кинеске власти биле отворене, оне би ову информацију моментално објавиле и тако обезбедиле драгоцено време људима који широм света раде на проналажењу вакцине.

13. јануар: Међународна заједница би претпоставила да пандемија долази

Први случај инфекције коронавирусом ван Кине забележен је на Тајланду. Преносилац је био туриста из Вухана.

Да су светски медији имали потпуни увид у информације које су скривали кинески званичници, укључујући величину епидемије пре 13. јануара, велика је вероватноћа да би раније схватили будуће размере епидемије, потенцијално смањујући ризик од њеног преношења изван Кине и – прерастања у пандемију.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси