Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Пандемија вс. инфодемија: Шта је опасније?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

25. 03. 2020.

Аутор: Алексеј Кишјухас Извор: Цензоловка

Пандемија вс. инфодемија: Шта је опасније?

У времену озбиљне и глобалне кризе јавног здравља чињенице су важније, а лажи опасније него икад. Ради се о хиљадама и хиљадама људи који ће, на основу веровања покупљених са друштвених мрежа или таблоида да је ово „вештачки“ и „геополитички“ произведена пандемија, комотно шетати унаоколо, кијати, кашљати и недезинфиковано пипати, јер „има ко о томе води рачуна“. И тако ће само ширити заразу.

Уз пандемију коронавируса, људска животиња мора да се бори и са тзв. инфодемијом, односно са медијском епидемијом неистина, дезинформација и лажних вести. На ово је још у фебруару упозорио и директор Светске здравствене организације (СЗО) лично, доктор Гебресејус, експлицитно упозоравајућим речима: „Лажне вести шире се брже и лакше од вируса, и пођеднако су опасне.“ А уколико му верујемо да ваља прати руке сапуном и најмање 20 секунди, хајде да му поверујемо и на ову тему.

Јер, као да нема паметнија посла – да спасава некакве људске животе, рецимо – СЗО је била приморана да на свом сајту покрене и засебан одељак за раскринкавање митова о коронавирусу. Наиме, дезинформације се заиста шире масовним медијима и друштвеним мрежама налик на заразну болест. И у питању није само (не)згодна или (не)вешта аналогија. Према једном научном раду из престижног часописа Натуре (2016), ширење неистина, гласина и дезинформација по популацији заправо прати исти образац или модел као и ширење заразе у епидемијама.

С тим у вези, колико нас је у међувремену чуло и пренело савете непостојећег „лекара из Вухана“, нечије „куме са пулмологије“ или већ култне „другарице Нине која живи у Милану“? Ове циркуларне поруке прво су заразиле нас саме, а ми смо „шеровањем“ или „форвардовањем“ – ту заразу били пренели даље. А исто су урадили и многи масовни медији, попут Танјуга, Вечерњих новости, Курира, портала Nova.rs или Ал Џазире, о чему је детаљно и изврсно писало Раскрикавање.

Гласинама се, сестро слатка, још од почетка 20. века баве и социјална психологија и социологија, блиско их повезујући и са политичком пропагандом. И у питању су крајње специфични митови и легенде, зато што од своје публике захтевају – веровање.

Затим, издашно се шире и крајње опасна надрилекарска лапрдања о томе да од коронавируса штите и бели лук, ракија, кокаин, ђумбир, уље оригана, C-витамин, чајеви, антибиотици, топла купка, ултраљубичасте лампе, сребро, слана вода, испијање фанте, те гутање избељивача, односно гргљање варикине. У питању су праксе које нису безопасне или духовите, већ озбиљни ризици по лично и јавно здравље.

Акупунктуристи, биоенергетичари, детоксикаши, фенгшуисти, хомеопате, киропрактичари, отварачи чакри и остали шарлатани тренутно су можда у дефанзиви, али несумњиво чекају као буве у красти. А када је реч о антивакцинашима, дотични заћуташе из веома једноставног разлога: управо овако изгледа свет без вакцине против неке заразне болести.

Најзад, ту је и одвратна нуспојава сваке проклете кризе или опасности, бар за оне јунаке са алуфолијом уместо маске на глави: теорије завере. Карактеристичне су завере о Билу Гејтсу или 5Г телефонској мрежи, о америчким војницима који пандемију користе за војну окупацију Европе и, наравно, она да је коронавирус „произведен у лабораторији“ у некакве нејасне, али свакако злокобне циљеве. У шта, узгред, верује сваки трећи Американац, и о чему је пре месец дана на Цензоловци већ дробио и овај социолог и колумниста.

У „постистинитом“ међувремену, научници су очигледно морали да се позабаве и том антинаучном и заверашком тврдњом, детаљно анализирајући геном овог смртоносног вируса. Па су у већ споменутом и врхунском научном часопису Натуре, 17. марта недвосмислено доказали да је КОВИД-19 искључиво производ природних процеса или еволуције путем природне селекције (хвала, Дарвине!), а не било какве лабораторијске или инжењерске интервенције, односно људске манипулације. Читао неко?

Наравно, вирусе неистине искашљавају и многи шефови држава и влада. На пример, и пре званичног и у многоме такође спорног обраћања нацији на тему пандемије (12. марта), амерички председник Доналд Трамп рекордерски је изнео чак 28 неистина о коронавирусу.

Неке од њих познате су и јавности наше републике: да је у питању „обичан грип“, да вирус „нестаје са топлим временом“, да је смртност од коронавируса мања него од „сезонског грипа“, и све тако жовијално и безазлено. А било је и бизарнијих недрагих и немилих савета за борбу против најновијег коронавируса. Према писању Радија Слободна Европа, председник Туркменистана грађанима је сугерисао спаљивање извесних биљака, а председник Белорусије Лукашенко рад на њиви, сауну и – вотку.

И сад, зашто је ово важно? Па шта ако људи поверују да је облокавање ракијом или обждеравање белим луком ефикасно у борби против овог вируса из „америчке лабораторије“? Важно је зато што у добу пандемије такво ирационално веровање такође може да убије. И, не, не ради се само о хоспитализованој Кинескињи која је (наводно?) појела 1,5 кг белог лука, нуспојавама конзумирања претераних количина C-витамина, или о очигледним опасностима од испијања индустријског избељивача, а на које је неочигледно морала да упозори и америчка Администрација за храну и лекове. Ради се о томе да наша веровања руководе нашим понашањем. А у овој пандемији, наше понашање је оно једино што може да нас сачува у животу и здрављу.

Таблоидне анегдоте и Вајбер гласине о мистериозном излечењу, „народном“ леку или „тајној“ терапији, и још све то од „другарице Нине из Милана“ или пак „кинеских“, „руских“ и сличних геополитички братских „доктора“, вероватно могу деловати утешно у тренутку кризе. Утешне су и теорије завере, пошто имплицирају да иза свега постоји некакав план, некаква намера, некаква организованост, уместо непланске и неподношљиве насумичности. И сад, у пандемији коронавируса од које дневно умире на хиљаде људи, некаква „инфодемија“ делује као перверзна опсесија оних посебно залудних и настраних конзумената медија.Тада и сама фраза „лажне вести“ звучи некако наивно и безазлено. Попут пословичног основца који, ето, „лажира“ болест да би оправдано изостао са контролног из математике. Међутим, није тако. Веровање у неке лажи може бити релативно безопасно, попут веровања у Деда Мраза или да у овим фармеркама изгледамо мршавије. Али у времену озбиљне и глобалне кризе јавног здравља чињенице су важније, а лажи опасније него икад. Ради се о хиљадама и хиљадама људи који ће, на основу веровања да је ово „вештачки“ и „геополитички“ произведена пандемија, комотно шетати унаоколо, кијати, кашљати и недезинфиковано пипати, јер „има ко о томе води рачуна“. И тако ће само ширити заразу.

Ми, људи, јесмо друштвена бића. И, као такви, склони смо томе да лаковерно поверујемо другим људима. Успут, наши мозгови су и органи који воле да слушају (баш као и да производе и шире) приче, анегдоте, фикције и гласине. И менталним акробацијама умеју да повежу неповезиво. Понудимо мозгу најблесавију небулозу или најсумасишавшију тврдњу, и смислиће оправдање зашто она може да буде сувисла и истинита. Дођавола, постоје људи који верују у то да је Земља равна плоча, као и да држава Финска заправо не постоји већ да је на њеном месту – море. Али, једно је креативно, а друго је критичко мишљење. И у том се процепу неретко налази разлика између истине и лажи, здравља и болести, па и живота и смрти. Неке тврдње заиста могу да буду истините, али чињенично засноване тврдње јесу истина.

„Постистинито“ окружење пристрасних и пропагандних медија представља доба добровољне ирационалности и распојасане субјективности. А у таквој људској екологији, добро успевају само – вируси. Вируси корона или вируси неистина, свеједно. Истовремено, овако се поништава огроман напредак који је човечанство постигло до сада, у смислу научне демаркације између утешних измишљотина и тврдих чињеница. И заборавља се да, иако свако заиста има право на своје мишљење, нема свако право на своје чињенице.

Уз трагично огромне људске жртве, природна пандемија вируса ЦОВИД-19 ће једном проћи. Али друштвена пандемија дезинформисања јавности, са такође смртоносним последицама по људско здравље, прети да се задржи међу нама.

Свако успешно решавање личне или друштвене кризе подразумева да променимо начине на које смо радили ствари до тада. Па, када једном пандемија прође, прањем руку, дезинфекцијом, социјалном изолацијом, јачањем имунитета и смрћу, хајде да ни инфодемија не преживи! У супротном, бројаћемо нове жртве испијача сребра, чајева или варикине, односно комотних шетача којима „амерички“ вирус „не може ништа“. Није поента у процењивању да ли је опаснија пандемија или инфодемија, вирални интернет „мим“ или РНК коронавируса, већ у томе да се ове две епидемије, системом повратне спреге, међусобно хране и оснажују.

Међутим, као дашак наде у пандемичној трагедији, смртоносно ширење коронавируса јесте допринело смањивању утицаја ксенофобне пропаганде и кампање лажних вести у Италији. Али, морамо ли заиста бројати мртве у стотинама или хиљадама како бисмо се радије окренули истинитом, објективном и „хладном“ информисању које је засновано на чињеницама? У дугорочном интересу нашег личног здравља и благостања, а не краткорочне и припросте утехе?

Такође, веома брзо је постало очигледно јасно да коронавирус једноставно није „најсмешнији“ вирус који „постоји само на Фејсбуку“. С друге стране, оно што на Фејсбуку заиста постоји јесу хрпетине лажних вести о том коронавирусу. То јест, хектолитри обмана и лажи – истину говорећи – јер нема и не постоје никакве „вести“ у тзв. „лажним вестима“.

Када је заразна болест закуцала на сва наша врата, испада да дежурни упозоравачи, умоболни проверавачи чињеница, и уопште дизачи свести или цинични партибрејкери у вези са лажним вестима и дезинформацијама у јавности – најзад имају право. И да попут учитељица на јавном сервису, апотекара или чистача улица, у име свих нас, обављају храбар посао оне церебралне хигијене.

Зато што их не мрзи да читају научне радове и да проверавају фотографије, односно да непопуларно дрмају кавез наших популарних заблуда и хроничног незнања. Чак и уколико испада да су и оне „добре вести“ о појављивању делфина по каналима у Венецији или о пијано уснулим слоновима у Азији, све због самоизолације људске врсте, такође и јебига – лажне.

И зато, аплауз подршке медицинским радницима у осам увече, и у овом злом добу, јесте и један згодан солидаран гест и леп магијски ритуал. Али, када са наше терасе затим уђемо у стан и дохватимо своје компјутере и мобилне телефоне, можда би лекарима и медицинској браћи и сестрама много више од колективног тапшања значило следеће: да унаоколо не делимо дезинформације и све те „виралне“ лажи и заблуде? Да научимо да перемо руке и социјално се изолујемо и од непроверених гласина и лажних вести. Или да само најмање 20 секунди размислимо пре него што даље поделимо и раширимо неки медијски – вирус.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси