Вести
28. 02. 2020.
Одлазак Зорана Модлија: Био је добар дух са радија и неустрашиви пилот
Судбина се поиграла на најтужнији начин са легендом радија, пилотом и диск-џокејом Зораном Модлијем. Само дан пре него што је требало да говори на откривању спомен-плоче свом радијском оцу Николи Караклајићу у Радио Београду, Модли је у недељу изгубио битку са болешћу.
„Дирљиво, дивно и заслужено... Устрепталог срца долазим...“, поручио је, између осталог, Модли у мејлу пре петнаестак дана Радовану Кањевцу, уреднику Радио Београда 2, на молбу да учествује у откривању плоче.
Но, Модлију, који је радијску каријеру почео као сарадник у Караклајићевој емисији „Састанак у девет и пет“ на Радио Београду, није се дало да дође... Још један сарадник Караклајића, публициста и рок критичар Петар - Пеца Поповић упознао је Модлија баш у ходнику Радио Београда. Било је то 1964. године када су заједно дрхтали пред први наступ у емисији „Састанак у девет и пет“. Поповић је заступао Десету београдску гимназију, а Модли Тринаесту гимназију и причали су о томе шта се слуша у њиховим школама. Дружење су наставили и у наредним годинама:
- Ја сам 1972. године уређивао лист „Рок“ и Зоран ме је ставио у свој авион из кога смо по целом Београду бацали летке за први број. Када смо стигли до Чукарице и Хиподрома, он је још хтео да ме авионом добаци до куће. Али пошто је то забрањена зона, преко радија су нам поручили да бежимо одатле да не би пуцали - сећа се Пеца Поповић.
Композиор Зоран Симјановић памти Модлија док су заједно радили на Студију Б:
- Он је позвао усред ноћи загребачког водитеља, који је био на Радио Луксембургу, да гостује на Студију Б. То је ужасно разбеснело Драгана Марковића, оснивача и директора, јер је он то урадио без дозволе. На збору радних људи Марковић, када сам га упитао шта је то Модли толико скривио, рекао ми је: „Он иде ходником, дере се и пева. А још је довео и странца, без питања. Али најгоре је што, док ја седим на 22. спрату Београђанке, он ми маше!“
А Модли је, заправо, како је објаснио Симјановић, махао перачима прозора. И још је композитор стао у одбрану Модлија, одбрусивши директору да он пева зато што је ди-џеј, а не филозоф.
Миша Алексић, басиста „Рибље чорбе“, истиче за “Блиц” огроман Зоранов значај за домаћу музичку сцену.
- Он је сарађивао и са мојим Бором, много пре него што је „Рибља чорба“ уопште основана. Објавили су два сингла заједно: „Хајдук Станко“ и „Јатаци“. Сарађивао је и са „Сунцокретима“. „Рибљој чорби“ је у почетку много помогао. Ми смо издали „Лутку са насловне стране“ и сингл „Рокенрол за кућни савет“ и он их је на Студију Б вртео нон-стоп. Чак је пуштао и неке снимке са првог албума, попут „Кост у грлу“, „Остани ђубре до краја“ - прича Алексић, додајући да управо Модли носи огромну заслугу што је „Рибља чорба“ напунила стадион Таш 1978. године, а публика знала апсолутно све песме, иако им је то био један од првих концерата.
Петар Јањатовић, музички критичар, сећа се да је крајем седамдесетих и почетком осамдесетих Модли суботом имао емисију на Радију 202 „Вентилатор“, која је на фантастичан начин афирмисала нове бендове, од „Екатарине Велике“ до „Партибрејкерса“:
- Он је то веома демократски радио. Није пуштао лошу музику, али ако би снимак био лош, он би га пустио, јер му је било најбитније да клинци доносе нешто своје. Резултат су албуми „Вентилатор 202“ на којима је одличан избор бендова, а при том 80 одсто њих направило је озбиљну каријеру. Имао је невероватну музичку архиву и ја сам пре десетак година имао идеју да направим бокс-сет необјављених песама мање познатих београдских новоталасних и панк песама и Зоран ми је дао гомилу материјала - каже Јањатовић за “Блиц”, напомињући да је својевремено био запрепашћен када му се Модли поверио да га занима летење и да хоће да буде пилот. Једном приликом рок критичар се, на позив пријатеља, укрцао на његов лет:
- Мислим да је то било 1982. када је он пун авион београдске штампе возио за Загреб. Сео сам са њим у авион у поноћ, стигли смо тамо, попили кафу и вратили се за Београд. Ето, била је то наша обест - што да не скокнемо до Загреба, и то авионом!
Жику Јелића из „Ју групе“ изузетно је растужила вест о смрти Зорана Модлија, јер га је познавао још од дечачких дана, с обзиром на то да су живели веома близу у новобеоградским Павиљонима. Гитариста напомиње да је Модли, у неку руку, био кум његове „Ју групе“.
- Када смо направили бенд 1970, никако нисмо могли да смислимо име, а он нам је предложио да дођемо у дискотеку Синагога у Земуну у којој је он радио као ди-џеј. И дошли смо 29. новембра 1970. да наступимо. Он је дошао на идеју да присутни напишу на цедуљама идеје за име групе... Када смо завршили наступ, пребирали смо по цедуљама и батеријском лампом пребирали по њима. На једном папирићу Мирослав Станивук је написао „Ју група“. Све то захваљујући Зорану Модлију.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.