Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Недељник тражи независну комисију за прислушкивање новинара
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

27. 02. 2020.

Извор: Nedeljnik.rs

Недељник тражи независну комисију за прислушкивање новинара

Недељник је сачекао да види да ли ће Тужилаштво да покрене истрагу, посебно после најаве министра Вулина да ће сам поднети кривичну пријаву против себе, али пошто се то није десило, одлучили смо да се обратимо Републичком јавном тужилаштву, као и Заштитнику грађана, Поверенику за информације од јавног значаја, БИА, ВБА, ВОА, МУП-у, Радној групи за заштиту новинара и медијским удружењима. Тражимо да се формира независна комисија, коју би подржала два највећа удружења новинара, како би се испитало да ли има праћења и прислушкивања новинара у Србији. То је у најважнијем интересу за све новинаре у Србији, као и за Владу која треба да отклони сумње да се то дешава

У протеклих десет дана, од одговора Александра Вулина на необјављени текст Драгана Шутановца у Недељнику, што је указало да се новинари и(ли) политички противници прислушкују, могли смо да чујемо читав спектар увреда, замена теза, полуистина, покушаја да се све заташка, кривичних пријава против самих себе, нереаговања тужилаштва и експресног реаговања Одбора за безбедност, који је од четири агенције, поставио питање само једној обавештајној служби.

Једино нисмо могли да добијемо одговор на просто питање: Одакле министру одбране Александру Вулину текст који никада није објављен?

Видели смо и како (не) функционишу институције система, оне које су задужене да истражују све сумњиве радње, и посебно прате рад тајних служби, у којима су злоупотребе и више него могуће, у шта се Србија уверила много пута у прошлости.

Уместо тога, министар Вулин наставио је да објашњава да је реч о „грубој и глупој грешци“, да вређа и клевеће оштећену страну којој се лажно извињава, да се правда како је само реч „Курир“ замењена речју „Недељник“, скривајући да је замењен и ауторски текст за Недељник са политичким интервјуом у Куриру, да у саопштењу Тањугу речју није поменут Курир, већ само Недељник, и то у реакцији „на ауторски текст Драгана Шутановца у Недељнику о српско-руским односима“. Када се на све то дода да у Куриру није био текст о српско-руским односима, да се ни речју не помиње министар Руске Федерације Сергеј Шојгу, на шта је реаговао министар Вулин, као и чињеница да је баш те недеље на мејл главног уредника Недељника стигао текст Драгана Шутановца у коме се о свему томе пише, сасвим је јасно да објашњење Министарства одбране у најмању руку изазива сумњу.

Чак је и премијерка Ана Брнабић, одговарајући на новинарско питање о овом случају, рекла да је „министар дао неке одговоре“.

Несхватљиво је зашто се Вулин нашао увређен писањем Недељника, у којем није било ниједне личне увреде, дисквалификације, или кампање.

Недељник је сачекао да види да ли ће Тужилаштво да покрене истрагу, посебно после његове најаве да ће поднети кривичну пријаву сам против себе, али пошто се то, по свему судећи, није десило, одлучили смо са својим адвокатима да покренемо тужбу Републичком јавном тужилаштву, као и да се директно обратимо Заштитнику грађана, Поверенику за информације од јавног значаја, БИА, ВБА, ВОА, МУП-у, Радној групи за заштиту новинара и медијским удружењима.

Недељник тражи да се формира и независна комисија, коју су подржала два највећа удружења новинара, како би се испитало да ли има праћења и прислушкивања новинара у Србији.

Мислимо да је то у најважнијем интересу за све новинаре у Србији, као и за Владу која треба да отклони сумње да се то дешава.

Иницијативу Недељника подржао је и Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара који је рекао да би паралелно требало радити на стварању механизма који би у будућности спречио нелегална праћења и прислушкивања новинара.

У покушају изласка из ове теме министар Вулин ју је само продубио понављајући упорно како је док је био министар одбране Драган Шутановац упао у мејлове тадашње уреднице „Наше борбе“, иако је неозбиљно да у пет јавних наступа не изговори право име тог часописа, који није Наша борба, већ Борба.

Познато је и како је од демократских власти била прислушкивана Љиљана Смајловић, и то као „нарко-дилер Јоца“, иако је контролом утврђено да је већ у првом разговору рекла „Овде Љиљана Смајловић, новинарка НИН-а“.

Иако су по закону морали одмах да престану са мерама, они су наставили.

Када је много година касније то откривено, Смајловићева се обратила Врховном суду, који је рекао да није надлежан за тај случај.

Полиција чак никад није уништила те траке иако је по закону била обавезна да то учини.

Познат је и случај неовлашћеног праћења и фотографисања бившег главног уредника портала Јужне вести из Ниша Предрага Благојевића, као и кривичне пријаве против Душана Михајловића и Горана Петровића због незаконитог прислушкивања новинара Вука Цвијића, тада новинара Данаса, и адвоката Томе Филе.

И друге редакције, попут КРИК-а, ЦИНС-а или телевизије Н1, изражавале су сумње на незаконито праћење, али никада ништа није добило епилог на суду.

Због свих ових случајева, као и немуштог образложења Министарства одбране, које уместо да покрене своју истрагу, у таблоидном маниру напада наш лист, почевши од првог извињења у којем се каже да имамо „манију гоњења“, страначког да смо „таблоидна лапрдала“, или наступа министра одбране, а бившег уредника недељника Печат, који нас одједном напада за „случај Трамп“, ми тражимо независну истрагу. И одговор на једноставно питање – ко је имао увид у комуникацију нас и бившег министра одбране.

Позивамо министра да се понаша као министар одбране, и да престане са паушалним, или таблоидним нападима на наш лист, пошто је на таквом месту недопустиво баратати погрешним именом новина на које се позивате, или лажним конструкцијама о интервјуу о коме је све познато.

Недељник ништа није сакрио или обмануо јавност у овом случају, објављујемо и мејл Драгана Шутановца, који је главни уредник проследио одговорном, и који нигде даље није ишао из редакције.

Такође, желимо да нагласимо да је главни уредник Недељника служио војни рок. Након обуке и касарне, други део провео је управо у служби за односе са јавношћу Министарства одбране – у листу Војска, с чијим је радом, макар некадашњим, зато јако добро упознат.

То је некад била најригиднија и најпрецизнија служба за информисање, у којој сте на војни суд могли да одете због откривања броја војника на стражи, тако да су нам сва ова објашњења додатно сумњива. А посебно речник, који је недопустив за Војску Србије.

Но, мимо таблоидних поштапалица, и саопштења у којима не може да се погоди име Борбе и Наше борбе недељу дана, министар одбране је у интервјуу за недељно издање Курира оптужио наш лист да „тражи од САД да позову председникаи од њега затраже (Вулинову) смену“?!

Кад? Где? Како?

На први поглед, ова изјава може да делује небулозно, али она заправо може да представља законску основу за праћење и прислушкивање новинара и уредника Недељника, јер је Војнобезбедносна агенција (ВБА) надлежна за контраобавештајну и безбедносну заштиту Министарства одбране и Војске Србије. Да се такве, фабриковане изјаве могу користити за оперативни рад, показало се пре неколико година када је бивши заштитник грађана Саша Јанковић изнео документ о праћењу митинга Српске радикалне странке (СРС) од стране ВБА, која је за основ узела писање београдских таблоида и изјаве неименованих саговорника да се „радикали спремају да руше државу“.

Далеко више од ове изјаве Вулина и увреда које стижу из министарства и странке коју води, забрињава понашање државних институција које су задужене да спречавају политичку злоупотребу обавештајних служби. Досадашње понашање више личи на покушај заташкавања целог случаја него на утврђивање истине о томе да ли су новинари Недељника или бивши министар одбране на мерама обавештајних служби.

Под претпоставком да је Вулин говорио истину да ће високи функционер његове странке поднети кривичну пријаву против њега, поставља се питање за које га кривично дело сумњичи његов сарадник, ком је тужилаштву пријава поднета и да ли је ишта урађено. Ова пракса шаље поруку да тужилаштво не ради свој посао и да не реагује без подстицаја власти

Тужилаштво још није реаговало. Под претпоставком да је Вулин говорио истину да ће високи функционер његове странке и народни посланик Ðорђе Комленски поднети кривичну пријаву против њега, поставља се питање за које га кривично дело сумњичи његов блиски сарадник, ком је тужилаштву пријава поднета и да ли је ишта урађено поводом тога. Ова пракса, по којој високи функционери подносе пријаве против својих шефова, шаље јасну поруку да тужилаштво уопште не ради свој посао и да не реагује без подстицаја власти, а притом је и веома опасна, јер се на тај начин могу сакрити под тепих афере, попут ове за коју је неопходно да буде објективна и непристрасна истрага.

Иста намера може се препознати из прошлонедељне седнице скупштинског Одбора за контролу служби безбедности. Тај одбор је „разматрао и једногласно усвојио Извештај Генералног инспектора служби Министарства одбране о извршеном ванредном надзору у Војно-безбедносној агенцији (ВБА) над законитошћу примене посебних поступака и мера за тајно прикупљање података, у коме је утврђено да приликом овог надзора није установљена незаконита примена посебних поступака и мера, нити било каква злоупотреба у том смислу“.

„Приликом овог надзора није установљена незаконита примена посебних поступака и мера, нити било каква злоупотреба у том смислу, односно установљено је да се мере примењују искључиво у складу са законом и о томе на правилан начин воде евиденције“, наводи се у саопштењу, из кога може да се закључи да је неко прислушкиван „у складу са законом“.

Индикативно је и да је Одбор тражио контролу само једне обавештајне агенције – ВБА, коју ни Шутановац ни Недељник никад нису оптужили за било шта, али да је постојала добра намера за свеобухватном контролом, логично би било да је Одбор затражио контролу још једне обавештајне службе која се формацијски налази под Вулином, а која такође има капацитете да пресреће комуникације или да прати и прислушкује новинаре или политичке противнике. Реч је о Војнообавештајној агенцији (ВОА) чије деловање би, према надлежностима, требало да буде ка спољном фактору, о чему се на пример и ради у тексту Драгана Шутановца.

Одбор није контролисао ни Безбедносно-информативну агенцију (БИА) која има техничке капацитете за неовлашћено пресецање комуникација, а у чије извештаје Вулин може да има увид као члан Савета за националну безбедност. Притом, дуго је функционисао такозвани мониторинг систем који се за потребе свих српских обавештајних служби налазио у БИА. На тај систем је својевремено упозоравао италијански експерт Маурицио Варанезе који је за потребе Европске комисије о напретку Србије радио на извештају о сузбијању организованог криминала и корупције.

Цела ствар на коју је Варанезе упозоравао лежи у такозваном мониторинг центру који се, за потребе свих служби које имају законску могућност да прислушкују, налази у БИА. Заправо, провајдери који обезбеђују услуге фиксне и мобилне телефоније, као и интернета, а којих има четири у Србији, имају законску обавезу да купе опрему за тај мониторинг центар. Реч је о веома скупој опреми чија набавка за све остале службе би представљала велики трошак, али је упркос томе из открића Викиликса видљиво да је ВБА покушала да набави хакерски програм фирме „Хакинг тим“ који је надзирао телефоне, мејлове и апликације, о чему смо писали у прошлом броју.

Исто тако, Одбор није контролисао ни МУП Србије у чијем саставу постоји више служби које су могле да дођу до Шутановчевог текста, у шта би Вулин исто могао да има увид опет као члан Савета за националну безбедност.

Споран је и сам начин на који је Одбор контролисао ВБА. Судећи по документу који се појавио у више београдских медија, Одбор је затражио ванредни надзор ВБА у четвртак 20. фебруара, а извештај је усвојен на седници Одбора само дан касније, у петак 21. фебруара.

Дигресије ради: и за овај ванредни надзор Генералног инспектора и активност Одбора за контролу служби безбедности, Вулин је изгледа био обавештан унапред, пошто је два дана раније на телевизији Пинк рекао да је затражен надзор.

Добре везе министра одбране и поменутог одбора јавно су видљиве још од јула прошле године када је Александру Вулину уручена Плакета Одбора за контролу служби безбедности на свечаности у Малој ратној сали Старог генералштаба. Плакету је министру одбране уручио председник тог скупштинског одбора Игор Бечић.

Због свега тога мислимо да је у интересу свих новинара у Србији, као и у јавном интересу, али и у интересу власти, да се формира независна комисија, у коју би представнике дала два највећа удружења новинара, како би се утврдило једном засвагда – да ли се новинари у Србији прислушкују и прате.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси