Вести
26. 02. 2020.
Представљено истраживање БИРОДИ-ја о заступљености актера у медијима
Вучић дупло више на телевизији од свих чланова владе заједно
Председник Србије Александар Вучић је у последњих пет месеци био присутан на телевизијама укупно два дана и скоро осам сати. Сви остали чланови владе заједно добили су упола мање простора, показали су подаци Бироа за друштвена истраживања.
Како је истакао главни истраживач БИРОДИ-ја Зоран Гавриловић, седам од десет испитаника се изјаснило да су им основни видови информисања управо телевизије и то централно информативне емисије.
Мониторинг медија вршен је у периоду од 1. септембра 2019. до 31. јануара 2020. и праћено је пет телевизија са националном фреквенцијом – РТС, Пинк, Прва, Хепи и О2, али и телевизија Н1.
На РТС-у је уочено позитивно представљање владајуће странке, док на Пинку председник Србије заузима две трећине укупног времена (33 сата и 53 минута) при чему се уочава јако негативно извештавање о странкама које су се одлучиле за бојкот избора.
На РТС-у Вучић је био заступљен око пет и по сати, на Првој око пет, а на телевизији Н1 четири сата. Када се сабере са свим осталим телевизијама, председник је на малим екранима провео 55 сати и 54 минута.
Сви остали чланови Владе добили су упола мање, тачније 22 сата и 57 минута. Премијерка Србије Ана Брнабић била је заступљена пет и по сати, Небојша Стефановић четири, Ивица Дачић нешто више од два и по сата.
Канцеларија за КИМ пре свега Марко Ђурић, као и Синиша Мали, добили су око два сата, Зорана Михајловић око сат и по.
Бошко Обрадовић је био заступљен нешто више од сат времена, док је Драган Ђилас добио око три сата. Ипак, они као заступници кампање бојкота, представљени су претежно у негативном контексту.
Уочава се и да је на Пинку у 60 одсто случајева када други причају о председнику Србије њихов став позитиван.
На Хепију, као и на О2, власт је такође позитивно представљена док су на Н1 најзаступљеније странке које су се одлучиле за бојкот избора.
Поређење периода пре и после договора о изборним условима показало је да су након постигнутог договора партије које се залажу за бојкот избора упола мање представљене. Оне које су се одлучиле за излазак на изборе добиле су нешто више простора.
Што се тиче тема на телевизијама, унутрашња политика са 20 одсто издвојила се као најзаступљенија у свим праћеним емисијама.
Како је навео истраживач БИРОДИ-ја Радуле Перовић, уочава се реполитизација медијског дискурса јер су током 2017. године економија и привреда биле главне теме са 60 одсто заступљености, док су у 2020. оне скрајнуте, а њихово место заузела је унутрашња политика.
Овом темом највише су се бавиле телевизије Н1 и Пинк, где је заузимала око четвртину садржаја док је у Дневнику 2 на јавном сервису, унутрашња политика имала испод 10 одсто заступљености.
Свих шест праћених телевизија, по мишљењу истраживача, запоставиле су битне теме попут културе и религије, образовања и здравства које заузимају око један одсто заступљености у свим емисијама.
Истраживачи су упозорили и на повећано препуцавање између политичких противника које неретко прелази у политичко непријатељство што доводи до губитка разлике између јавног и приватног непријатеља.
Ипак, РТС контролише време које даје овим актерима уз избегавање израза међусобних вређања, Пинк је, по мишљењу истраживача, алат за негативно представљање противника власти, док се за Н1 може рећи да је најбалансиранији медиј, оцењено је на представљању мониторинга.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.