Вести
26. 02. 2020.
Филиповић: Однос политичара према медијима је једном речју - агресиван
Медијска сцена у Србији је "заточена" и не заслужује више од двојке, изјавила је новинарка Тамара Филиповић, али је истакла да постоје и медији који извештавају у јавном интересу и који су светле тачке новинарства. Она сматра да се "однос политичара према медијима може описати једном речју - агресиван".
"За такво стање, у великој мери је одговорна држава, односно владајућа структура која је заслужна за неправилно имплементирање медијских закона", рекла је Филиповић.
Према њеној оцени, то је и довело до "урушавања медијске сцене и новинарских слобода".
Филиповић не воли да користи кованицу "лажне вести", уверена да су је пласирали политичари управо да би дискредитовали новинаре који раде у јавном интересу.
"Више волим да користим појмове 'дезинформисање' или 'информацијски поремећај', које је усвојио Савет Европе. Пропаганде је увек било, али се појавом нових технологија она умножила", указала је Филиповић.
Она упозорава да то лоше утиче на грађане зато што остају неинформисани и не могу да доносе правилне одлуке о свом животу.
"Намерно пласирање дезинформација погубно утиче и на медије зато што урушава кредибилитет новинарске сцене", предочила је Филиповић. Како је приметила, новинарска солидарност постоји, али је њен ниво недовољан да би се медијска сцена супротставила притисцима којима је изложена. "У једном делу медијске заједнице постоји солидарност, и то је оно што нам даје наду да можемо и даље да се боримо, али мислим да није довољна да би се стање поправило", прецизирала је Филиповић.
Она сматра да се "однос политичара према медијима може описати једном речју - агресиван".
"Пре свега према оним новинарима и медијима који извештавају у јавном интересу", објаснила је Филиповић и подсетила да "постоје миљеници власти и они који су врло често нападани".
Она је нагласила да НУНС већ годинама бележи нападе и притиске на новинаре, а подаци говоре да 30 одсто притисака, пре свега вербалних претњи, долази махом од носилаца државних функција.
"Имали смо прилику и да видимо најновију агресивну изјаву или понашање министра просвете Младена Шарчевића који је отимао микрофон нашем колеги са Н1. Такви примери су чести", рекла је Филиповић.
Као притиске на медије који не потичу од политичара она је означила непозивање одређеног дела медија на неке догађаје и такозвано административно узнемиравање. Под тим подразумева инспекције које предуго бораве у медијима, испитују њихову документацију, и на тај начин не дозвољавају новинарима да раде професионално.
"Неодазивање на учешће у емисијама и недавање изјава неким медијима је такође врста притиска, јер на тај начин не можете да добијете такозвану 'другу страну'", констатовала је Филиповић. Према њеним речима, ту су и економски притисци оглашивача и притисци власника медија, "који су опет притиснути од неких других центара моћи, политичких или економских".
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.