Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Мањинско информисање у Србији у тешком положају: Слободни медији једва преживљавају
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

18. 02. 2020.

Аутор: Наталија Јаковљевић Извор: Маглочистач

Мањинско информисање у Србији у тешком положају: Слободни медији једва преживљавају

Највећи број медија који извештавају на језицима националних мањина углавном су под утицајем главних мањинских странака у својим заједницама.

”Мејнстрим” медији су под утицајем или контролом политичких елита, критички гласови су протерани, а умерене и аргументоване дебате не постоје. Мала шака слободних медија једва преживљава, њихови највећи изазови су људски и финансијски ресурси. Ови медији су неретко изложени игнорисањем од стране локалних политичких функционера и представника јавних предузећа, која често не одговарају на новинарска питања од јавног значаја. Тешко је живети на једном мањинском тржишту, који је сваки дан све мањи зато што грађани одлазе из ове државе.

Председник Независног друштва новинара Војводине (НДНВНорберт Шинковић изјавио је да је мањинско информисање у Србији у изузетно тешком стању, као и да је значајан број мањинских медија угашен као резултат неуспешне приватизације, а они који су преживели тај период су добрим делом пали у руке националних савета националних мањина.

“Ово углавном значи да су под утицајем главних мањинских странака у својим заједницама. Нажалост нисам сигуран у којој мери су национални савети спремни да обезбеде аутономију тим редакцијама и да поштују слободу медија. Они медији који покушавају да преживе у том суженом медијском простору заслужују сваку подршку како НДНВ-а тако и грађана”, рекао је Шинковић.

Према речима Шинковића, слободни медији, стварали они на српском или на било ком мањинском језику у Србији, деле исте проблеме, иако су у мањинским медијима сви ти проблеми јаче присутни.

“Ово је пре свега зато што мало ко се бави мањинским информисањем. Тема је маргинализована, често и жртвована зарад политичких поена. Недостатак квалитетних кадрова, мала заједница која не може да финансира опстанак слободних медија или медија цивилног друштва, само даље отежавају положај тих новинара”, сматра Шинковић.

Уредник мађарског портала hu.autonomija.info, чији је оснивач НДНВ, а који постоји од 2015. године, Чаба Пресбургер рекао је да у мађарској националној заједници данас скоро и да нема плурализма.

“’Мејнстрим’ медији су под утицајем или контролом политичких елита, критички гласови су протерани, а умерене и аргументоване дебате не постоје. А мала шака слободних медија једва преживљава, имају сталне финансијске али и кадровске проблеме. Недостатак добрих кадрова (новинара, уредника, сниматеља итд.) је иначе један од круцијалних проблема не само слободних медија него и осталих, но пропагандне машинерије и партијска гласила можда не гледају на то као на проблем, него као на могућност, али то је већ друга прича”, казао је Пресбургер.

Главни и одговорни уредник недељника Családi Kör (Породични Круг), основаног 1990. године, Јанош Токе рекао је да је то лист за целу породицу, да свим члановима породице, од најмлађег до најстаријег, нуди нешто интересантно, и да садржи што више текстова о људима из Војводине.

Токе је подсетио да је лист од јула 2017. године преузела Фондација Слобода Штампе, чији је оснивач портал Szabad Magyar Szó (Слободни Мађар Со). Концепт је остао исти, само је недељник кадровски“подмлађен”.

Такође, основан је и портал Слободна Реч, каои фејсбук страница где се најзанимљивији чланци преводе и објављују и на српском језику.

Како је Токе рекао, Цсалади Кор не трпи притиске, иако су поједини политичари из Савеза Војвођанских Мађара (СВМ) одбијали да им дају изјаву или интервју.

“Наши шефови су читаоци, а не политичке организације или Национални савет мађарске националне мањине. Генерално је тешко живети на једном мањинском тржишту који је сваки дан све мањи зато што многи грађани беже из ове државе”, казао је Токе.

Додао је да и други медији имају проблема са добрим кадровима, и да им недостају новинари.

“Некима можда и више не требају професионални новинари, довољни су им и држачи микрофона или диктафона, али код нас није тако. Дописнике имамо, али нам требају новинари”, рекао је Токе.

Излазак из затворене мањинске кутије

Оснивачица и одговорна уредница српско-словачког портала Storyteller из Маглића, који је настао крајем 2017. године, Владимира Дорчова Валтнер рекла је да је више разлога утицало на њену одлуку да престане да ради у покрајинском мањинском медију као уредница: од спољашњих и унутрашњих притисака.

“Од политичких притисака од стране тадашње опозиције у Националном савету Словака, до унутрашњих редакцијских у које је спадало понекад неразумевање моје визије модерног мањинског листа са онлине издањем и интимних разлога, као што је моја стална потреба за новинарским изазовима у обради и форматирању новинарских прича и жеља да изађем из затворене мањинске кутије”, казала је Дорчова Валтнер.

Како је рекла, редакција не трпи конкретне притиске, али се дешава да владајуће политичке (и мањинске) структуре не одобравају њихове медијске пројекте и да локална власт не одговара на њихова питања.

“Оно са чиме се последњих месеци суочавамо јесте игнорисање нашег медија од стране локалних политичких функционера и руковођећих у локалним јавним предузећима, када на наша новинарска питања од јавног значаја апсолутно не одговарају, односно тотално игноришу и питања, и наш портал”, казала је Дорчова Валтнер.

Слично осталим медијима, највећи изазов овог портала су људски ресурси, јер редакција има новинаре и фоторепортере који су ангажовани једино по пројектима.

“Немамо запослене новинаре и то је последица финансијских изазова, јер пројектно финансирање је добро само за те конкретне пројекте, али не и за финансијску стабилност и одрживост, односно за запошљавање новинара”, сматра Дорчова Валтнер.

Дорчова Валтнер је рекла да је портал Storyteller покренут пре три године у форми блога још у време када је радила у листу „Хлас људу“ као одговорна уредница, али већ тада је најавила свој одлазак и на блогу је почела да гради своју заједницу, када је у старту одлучила три ствари: да се испроба у предузетничком новинарству, да портал буде двојезичан и да се праве приче у разним форматима које инспиришу на промене уз нагласак на дигиталном сторyтеллингу. Објављују се и аналитички текстови, краће репортаже и вести. Такође, прате се и светски новинарски трендови: од дигиталног сторyтеллинга, са свим сегментима који прате ову врсту новинарства, до подкаста и оффлине догађаја.

Новинари да преузму одговорност за сопствену каријеру

Шинковић сматра да је сарадња међу мањинским медијима више него потребна, а НДНВ кроз своје програме нуди и повезивање новинара, али и могућност заједничке сарадње.

“Наш портал Аутономија.инфо на мађарском језику је једна од тих могућности. Мислим да је сарадња кључ опстанка, али истовремено је битно и то да новинари преузму одговорност за сопствену каријеру и да ако већ немају слободу у својим редакцијама, нека покрену сопствене медије, као медије цивилног друштва. НДНВ је увек ту да им помогне”, казао је Шинковић.

Додао је да ће се НДНВ ове године наглашено бавити новинарима и новинаркама на локалу, да виде које су њихове потребе, да их охрабре, да им покажу да нису сами и понуде им решења.

“Управо ових дана се завршава селекција 20 младих приправника и приправница, који ће на платформама НДНВ али и код партнерских медија радити са старијим колегама и усвајати нове вештине. Наша жеља је да њима обезбедимо место у тим редакцијама. Чињеница да имамо више од 50 пријављених а добар део говори неки мањински језик, показује да упркос бедној ситуацији у медијима, млади су спремни да раде и да уче. То је оно што нас охрабрује”, казао је Шинковић.

Пресбургер је рекао да је њихова примарна циљна група мађарска национална заједница у Војводини али и шира читалачка публика региона, дакле сви они који се интересују за дешавања везана за војвођанску мађарску заједницу.

“И наши аутори су они који су на неки начин везани за ову заједницу, добро познају локалне прилике, слободног су ума, имају своје мишљење и критички став према властодршцима и, што је јако битно, да пишу под својим именом и презименом, то јест не крију се иза псеудонима када пишу коментаре. Наше теме су везане за јавни живот и политичку сцену Војводине и војвођанске мађарске заједнице”, казао је Пресбургер.

Токе је рекао да Családi Kör углавном купују пензионери, али да лист у последње време има и млађу читалачку публику, бави се темама које се тичу свих старосних категорија, из различитих области које се тичу дешавања у Војводини, и у свету.

“Од целог прихода 85-90 одсто зарађујемо од продаје новина, а остало сакупљамо на конкурсима, због тога нас је само петоро у редакцији. Недавно смо подигли цену листа са 100 на 120 динара, што се није одразило на досадашњи тираж овог недељника”, казао је Токе.

Családi Kör има сарадњу и са мађарским порталом Сзабад Магyар Сзо, порталом Маглочистач и другима.

Обзиром да је реч о традиционалном медију, Токе сматра да ће новине ускоро бити луксуз, зато што штампа мора да буде на квалитетном папиру где можете да читате истраживачке и друге интересантне текстове, због тога Családi Kör своју будућност види на интернету.

“Због тога смо сад и направили нову страницу за Családi Kör, и имамо претплату на ПДФ варијанту, и тако било ко, из било које земље може да чита најновији број нашег листа. Онај, ко на пример живи у Мађарској или у Немачкој, и данас претплати на Családi Kör, добије ПДФ, и ако изрази жељу, штампано издање му пошаљемо на одабрану адресу у Србији”, казао је Токе.

Дорчова Валтнер је рекла да Storyteller инсирацију црпи из локалне заједнице јер су се определили да им она буде фокус, а теме које се често обрађују јесу из области културе, па и култура отпора која је била једна од њихових тема за серијал чланака, затим, екологија, друштвене теме, људска и мањинска права и друго.

“Волимо да представљамо људе и њихове приче које су другачије: од девојака и жена које раде органске баште и природне препарате, значи и жене су нам у фокусу. Једном реченицом: теме и приче од јавног значаја”, казала је Дорчова Валтнер.

Додала је да се њихови дугорочни планови огледају у кадровској и финансијској стабилности и новинарској професионалности, то јест, да портал буде одржив да би могао да информише о причама од јавног значаја и да има изграђену своју заједницу.

“Велики залогај за нас ће бити припремити реалан и одржив медијски бизнис модел који ће вероватно донети неке трансформације у редакцији и на порталу, али то ће бити неопходно јер наша визија је да „Storyteller“ буде словачко-српски локални портал који је независан и објективан и који и кроз онлине извештавање и кроз offline догађаје мотивише чланове и чланице наше заједнице да активно учествују у променама и изградњи бољег друштва”, сматра Дорчова Валтнер.

Мањински медији изложени политичким притисцима

Шансу за промену стања у мањинским медијима, првенствено онима који су под контролом националних савета, још пре две године у Независном друштву новинара Војводине видели су у Изменама закона о националним саветима националних мањина, желећи да се промена односа према мањинским медијима законски оквири кроз тај процес. Тада је донет и приручник под називом “Информисање на језицима националних мањина – на споредном колосеку”.

Међутим, већ радна верзија предлога измена које су у међувремену усвојене, у ”информативној сфери” заправо није понудила никаква нова решења којима би се могле отклонити већ описане мањкавости, а тичу се пре свега одговорности и обавеза мањинских националних савета као оснивача установа и привредних друштава, односно фондација као издавача медија, као и све до сада нерешеног питања финансирања ових издавача.

“Радном верзијом, слично ранијем законском решењу, поново је пропуштена прилика и потреба да се утврде и прецизирају не само оснивачка права националних савета националних мањина, него и принципи њихове одговорности у овој области као, практично, посредних (преко установа, привредних друштава и фондација) оснивача мањинских медија”, оценила је тада медијска експерткиња Жужана Серенчеш.

По њеној оцени понуђених измена закона, очити су недостатак и слабашност

прописаних механизама који би требало да заштите уређивачку аутономију и независност.

“Додатно онеспокојава и чињеница да се у посебном Акционом плану

за остваривање права националних мањина у делу који се тиче информисања на језицима националних мањина питање медијских слобода и плурализма, односно заштите од политичких притисака на уређивачку политику – не помиње нити једном речју. Тим више, због јавног интереса који треба да се остварује кроз рад медија чији издавачи су установе, привредна друштва, односно фондације основане од стране мањинских националних савета, односно потребе да се осигура да они извештавају на начин који је у најбољем интересу мањинске заједнице као сложене целине, а не само њених делова, неопходно би било Законом о националним саветима националних мањина јасно дефинисати и одговорност и обавезу националних савета као оснивача да створе одговарајуће претпоставке и услове који ће обезбедити и осигурати остваривање јавног интереса у обавештавању/информисању мањинске заједнице. Надасве у погледу обавезе да медији које издају установе, привредна друштва и фондације које су основали морају истинито, благовремено, потпуно, непристрасно и професионално да информишу грађане-припаднике мањинске заједнице, задовоље потребе у информисању свих делова (мањинског) друштва, без дискриминације, омогуће слободно формирање и изражавање њиховог мишљења, да подстичу плурализам политичких, верских и других идеја и омогуће мањинској јавности да буде упозната са тим идејама, не служећи интересима појединих политичких странака и верских заједница, као ни било ком другом појединачном политичком, економском, верском и сличном становишту или интересу”, оценила је Серенчеш том приликом.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси