Вести
16. 02. 2020.
Нови Данасов Интервју на мрежи - генерална секретарка Савета за штампу
Случај мале Монике можда преломан за медије
Најтежи задатак за Савет за штампу је да едукује јавност да она сама може да реагује на садржаје које сматра неприхватљивим.
Ми им све време говоримо да не морају да буду пасивни конзументи онога што им се сервира, рекла је јуче генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић у Данасовом Интервјуу на мрежи.
Новинари се, како је навела, правдају тиме да такав садржај има највише посета и да људи то воле да читају, али је потребно да грађани сами скрену пажњу уколико то сматрају неприхватљивим.
„У вези са последњим случајем са отмицом дванаестогодишње девојчице и свим медијским садржајем који је то пратио, десило се први пут сада да је стигао јако велики број жалби грађана који су били узнемирени том врстом садржаја, да су нас звале невладине организације, да су се жалили и родитељи девојчице што је најважније, али први пут смо имали да је јавност врло узнемирено и врло одлучно рекла да то више не жели да гледа и чита у новинама“, рекла је Новаковић, додавши да би овај случај могао да буде преломан да медији најзад схвате да „не може баш све да се пише“.
Она је одговарајући на питања грађана на Фејсбук страници Данаса истакла и да је општи тренд да тираж штампаних медија пада, да је тешко причати како се он мења у зависности од одређеног догађаја, те да она сумња да такве приче много повећавају тираж, већ да је у питању „борба са опстанак“.
„Кад поредите како се извештавало у рубрикама хронике последњих неколико година и данас, видите да то има грозну узлазну путању и да постоји нека врста утрке међу медијима ко ће да објави што више. Чак мислим да то више није ни борба за повећање тиража, то је борба за опстанак“, рекла је Новаковић.
Оно што је такође проблематично јесте да се обично сматра да таблоиди искалкулишу колико ће да плате казну на суду ако их због тога осуде и колико ће да зараде на тиражу па да се на основу тога одлучује да ли ће садржај бити објављен или не – Новаковић сумња да, сем у неким изузетним случајевима, та врста калкулације уопште постоји.
Једно од помињаних решења – увођење драстично већих казни, осим што је у супротности са општим трендом међународних конвенција и пресуда Европског суда за људска права, може бити посебно ризично ако се уведе у Србији.
„Кад говоримо о повећању казни ми увек имамо у виду те драстичне случајеве од којих нам је свима мука, па желимо да се то реши на тај начин, али треба имати у виду да ми живимо у земљи у којој имамо јако лоше искуство са претходна два закона о јавном информисању која су прописивала драконске казне, један крајем деведесетих и онај касније Динкићев који није ни успео, али никад у оваквој земљи не знате како би они могли да се злоупотребе“, нагласила је Новаковић и додала: „Можемо доћи у ситуацију да неким чудним стицајем околности те драконске казне мора да плати Данас – када тако поставимо ствари, то мења целу перцепцију“.
С обзиром на то да је Савет за штампу саморегулаторно тело те да немају „претерано велика овлашћења“, она тврди да њихов утицај на медијску слику у Србији „и није мали“.
„Ми смо успели да наметнемо етику и професионалне стандарде као тему о којој се разговара. Такође, пре Савета за штампу нису постојали никакви егзактни показатељи о томе колико медији крше Кодекс новинара Србије. Једини подаци који постоје су ти и сви извештаји се позивају на њих“, казала је она.
Говоривши о медијском суфинансирању и критеријумима рада у јавном интересу које би у овом случају требало узимати у обзир, истакла је да су они тражили да се у Медијску стратегију, а касније и у законе, унесе као елиминаторан услов спремност на поштовање новинарског Кодекса.
„Дакле, уколико није могуће да уопште не може да конкурише, а да се онда води рачуна о томе да ли је кажњаван, да ли се поправио, да ли је предузео нешто да убудуће не ради оно на шта смо му ми већ указали и ми на томе инсистирамо. Успели смо да то на крају остане у Медијској стратегији, али се надамо да ће то сада и бити тако“, рекла је наша саговорница.
Она је истакла и да Савету за штампу предстоји дуга борба, али „не због Савета за штампу него због читалаца“.
„Ми верујемо да медији који не поштују Кодекс не раде у јавном интересу, а онда немају право да добију новац од ове државе“, поручила је Новаковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.