Вести
27. 01. 2020.
Таблоиди пуни лажних вести, а редовно добијају највише новца из буџета
Упркос томе што константно крше стандарде новинарства, провладини медији од државе годинама добијају вишемилионске износе за, између осталог, како кажу стручњаци, пласирање лажних вести и непоштовање новинарског Кодекса. Иако је званична политика Министарства културе и информисања да не финансира медије који се понашају супротно начелима струке, такви медији пут до јавног новца проналазе другим каналима.
Према истраживању Раскрикавања, у претходној години провладини таблоиди пренели су најмање 945 лажних или неутемељених тврдњи, само на насловницама. То их међутим не спречава да из године у годину на конкурсима за пројектно суфинансирање на локалу добију убедљиво највише новца.
"И то са веома циничним образложењем тих, назови стручних комисија које су састављене од неких 'гонго' новинарских организација, који кажу да - ето, они су узели у обзир то што они крше кодекс, али верују да ће им тај новац помоћи да се поправе'', објашњава новинар Петар Јеремић.
Новинарка портала Раскрикавање Весна Радојевић каже да на конкурсима највећу предност имају велики системи и таблоиди, који су, објашњава, финансијски и власнички повезани са људима блиским властима. Њима је, напомиње, протеклих година додељено неколико милиона евра.
"То је тај новац, који је заправо новац пореских обвезника Србије, који се само прелио у џепове оних који погодно извештавају о властима и ономе што се у држави дешава", каже Радојевић.
Такође, локалне самоуправе новац често додељују медијима са других територија. То је девијација пројектног суфинансирања које је требало да олакша рад малим, локалним медијима.
"Али онда неке локалне самоуправе нису једноставно имале на својој територији медије, кад су закони доношени, писани почетком ове деценије и онда је остало да могу сви и то се сад злоупотребљава на овај начин да београдски, велики медији, који имају много више могућности да дођу до новца, конкуришу и над тим малим медијима на локалу којима је то практично сламка спаса", додаје Јеремић.
Весна Радојевић је рекла да уместо да се помогне локалном медију да извештавају о јавном интересу, помаже се Драган Ј. Вучићевић. Радојевић каже да у највећој локалној самоуправи у Србији - у Београду, највећу подршку градских челника има некадашњи јавни сервис престонице.
"Студио Б је највећи добитник на београдском конкурсу за пројектно суфинансирање, а сви знамо на који начин та телевизија извештава", истакла је.
Савет за штампу је предложио да се у нову Медијску стратегију, као обавезно, уврсти то да новац не може да добије нико коме су изречене неке мере тог саморегулаторног тела. Међутим, пре неколико дана Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања тражило је да се Савет из њега избаци, уз образложење да га не признају сви медији.
"То су управо ови медији који су најпроблематичнији и сада их ви штитите заправо на тај начин, као, не признају Савет, ништа их не обавезује на то што ми одлучујемо, као није важно и могу несметано да крше кодекс и да добијају новац и даље на пројектном суфинансирању"", поручила је Гордана Новаковић из Савета за штампу.
Стручњаци упозоравају да Србија већ годинама нема стратегију што, оцењују, доказује колико је држави стало до ње. Наглашавају, када буде донета, биће прописано до када и који закони морају да се мењају, па ће и тај процес потрајати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.