Вести
23. 01. 2020.
Вилотић: Јунајтед група ни динар за ауторска права
Регулаторно тело за електронске медије требало би да јавно каже због чега поједини медији у Србији и даље не плаћају надокнаду удружењима аутора музике, филмова и издавачима за садржај који користе у производњи програма, каже директор Организације произвођача фонограма Србије (ОПФС) Никола Вилотић.
Вилотић за "Новости" указује да је изговор за неплаћење чињеница да су ти медији регистровани у другој држави и наводи да је међу њима и компанија "Јунајтед група", са својим каналима Н1, Спорт клуб, Нова С...
Како истиче, спорно питање је испливало када је дошло до усвајања измена Закона о ауторским и сродним правима.
Њихова организација је, како се додаје, половином децембра упутила писмо РЕМ, како би се тачно утврдила надлежност и ти емитери пребацили на домаће, јер је сигнал преко којег се емитују ти програми "Јунајтед медија" из Београда, а само им је формално издата дозвола у Луксембургу.
"Потребно је да се фирме које емитују канале, а налазе се у нашој земљи, прогласе емитерима у надлежности Републике Србије и то у складу са чланом 45. Закона о електронским медијима и чланом 5. Закона о потврђивању Европске конвенције о прекограничној телевизији", каже Вилотић.
Ту се, објашњава, прописује да су у надлежности наше земље оне фирме које су основане у Републици Србији.
"Све фирме ''Јунајтед групе'' би требало да буду српске, јер овде раде, послују, емитују програм. Они СОКОЈ-у ништа не плаћају, немају издату дозволу РЕМ-а, а ни РЕМ нама ништа до сада није одговорио. ''Јунајтед група'' има дозволу за емитовање, али је она регистрована у Луксембургу", наводи он.
У СОКОЈ-у су за "Новости" рекли да је препорука њиховог Управног одбора била да се и они обрате РЕМ-у због овог проблема.
Ипак, нису знали да објасне да ли компанија "Јунајтед група" крши неко право или не.
Према њиховим речима, прво је потребно да надлежни орган - РЕМ, утврди чињенично стање, па да на основу тога они виде како могу да поступе.
"Сада не знамо какве су чињенице и не можемо ништа да применимо. Тако да сада не можемо да говоримо крше ли закон или не", наводе у СОКОЈ-у.
Професор и ТВ редитељ Станко Црнобрња каже за "Новости " да сви сукоби на тржишту електронских комуникација у Србији јесу директна последица, како каже, катастрофалних медијских закона из 2014. године.
"Иронија је у томе што су се ти закони славили као хармонизовани са европским законодавством, што је, наравно, потпуно нетачно, јер у ЕУ не постоје хармонизовани закони у области електронских медија. Ништа није вредело што смо још тад указивали да ће доћи управо до оваквих сукоба, у којима су највећи губитници припадници публике, али и општи јавни интерес као такав", наводи Црнобрања.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.