Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Александар Обрадовић није „лажни узбуњивач“
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 12. 2019.

Аутор: Зоран Ивошевић Извор: Данас

Шта каже закон поводом све чешћих оптужби власти на рачун радника "Крушика" који је у кућном притвору

Александар Обрадовић није „лажни узбуњивач“

Од Александра Обрадовића јавност је сазнала за коруптивну трговину муницијом произведеном у војној фабрици „Крушик“ из Ваљева, у којој и он ради.

Трговина се обављала тако што су приватне фирме блиске Српској напредној странци, од којих је једну заступао отац министра унутрашњих послова, набављале мине и гранате по привилегованој цени да би их по знатно увећаној цени препродавали купцима у Саудијској Арабији и Емиратима који су их потом пласирали у ратне зоне Сирије и Јемена.

Због овакве трговине „Крушик“ се нашао у суноврату вишеструко увећаних дугова и блокаде рачуна, док су приватне фирме енормно увећале профит и приходе. Ми се нећемо бавити самом трговином – јер то успешно раде новинари „Данаса“, „НИН-а“, „Времена“, „Недељника“, „Н1″…

Нас занима само Обрадовић, кога, због информације о таквој трговини, у слободним медијима називају узбуњивачем а у режимским медијима – лажним узбуњивачем, каквим га сматра и Александар Вучић, председник поменуте странке и државе. Шта је он, заправо, испитаћемо служећи се одредбама Закона о заштити узбуњивача (даље: Закон).

Према члану 2 тачка 1 Закона, узбуњивање је откривање информације о кршењу прописа, кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, као и ради спречавања штете великих размера.

Пошто је Обрадовић откривањем коруптивне трговине у „Крушику“ упозорио на кршење прописа, вршење јавног овлашћења противно сврси и упозорио на штету великих размера, не може се оспорити да је учињено узбуњивање по мери наведене законске одредбе.

По члану 12 Закона, узбуњивање може бити: унутрашње – усмерено према послодавцу, спољашње – усмерено према овлашћеном органу и јавно – усмерено према средствима јавног информисања и комуницирања. Редослед узбуњивања захтева да се узбуњивач најпре обрати послодавцу, затим овлашћеном органу а тек уколико то не доведе до резултата, онда и јавности.

Али, јавност се, по члану 19 став 1 Закона, изузетно може узбунити и без претходног обраћања послодавцу и овлашћеном органу у случају непосредне опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, као и настанка штете великих размера или непосредне опасности од уништења доказа.

Обрадовићу је настанак штете великих размера био довољан разлог да одмах приступи узбуњивању јавности. Зато је и то учинио у складу са Законом.

Према члану 2 тачка 2 Закона, узбуњивач је физичко лице које изврши узбуњивање у вези са својим радним ангажовањем, поступком запошљавања, коришћењем услуга државних и других органа, носилаца јавних овлашћења и служби, пословном сарадњом и правом власништва на привредном друштву.

Обрадовић је извршио узбуњивање у вези са радним ангажовањем, јер у „Крушику“ има статус запосленог. За узбуњујуће чињенице сазнао је у комерцијалном одељењу да би, потом, био премештен на послове у производњи за које његова виша економска школа није потребна. Сада је у притвору (кућном, затворском, па опет, кућном) и прима накнаду зараде у висини једне трећине основне зараде.

Узбуњивач може, али и не мора, да ужива посебну судску заштиту предвиђену Законом.

Ту заштиту, у смислу члана 5 Закона, ужива: ако изврши узбуњивање у сва три вида на законом прописан начин; ако открије узбуњујућу информацију у року од једне године од дана сазнања за иритирајућу радњу а најкасније у року од десет година од њеног извршења; ако у тренутку узбуњивања, на основу расположивих података и са просечним знањем и искуством, верује у истинитост информације. – Без ових услова, узбуњивач не може да оствари посебну заштиту предвиђену Законом, али може судску заштиту по општим прописима предвиђену Законом о парничном поступку.

Пошто је Обрадовић у свему поступио по Закону, оствариће посебну заштиту по одредбама тог закона.

Члан 21 став 1 Закона забрањује послодавцу да чињењем или нечињењем стави узбуњивача у неповољнији положај у вези са откривеним узбуњивањем, а ту спада и распоређивање или премештај на друго радно место, што се Обрадовићу већ догодило.

Ова и свака друга повреда права узбуњивача има карактер штетне радње из члана 2 тачка 7 Закона, којом се врши – одмазда према узбуњивачу.

Зато члан 4 Закона и предвиђа забрану предузимања такве радње. Ова забрана не односи се само на послодавца, него и на друго физичко или правно лице које врши одмазду због узбуњивања или погрешне представе да она постоји, на шта указује и Препорука Савета Европе број 7 из 2014. године. Тако гледајући, за Обрадовића је штетна радња и одређивање притвора.

Узбуњивач који је штетном радњом због узбуњивања стављен у неповољнији положај, има право на посебну судску заштиту по одредбама чл. 23-34 Закона. Она се покреће тужбом узбуњивача, којом се може тражити: 1) утврђење да је према њему предузета штетна радња; 2) забрана вршења и понављања штетне радње; 3) уклањање последица штетне радње; 4) накнада материјалне и нематеријалне штете; 5) објављивање пресуде у средствима јавног информисања о трошку туженог. Том тужбом се може побијати и појединачни акт послодавца о правима, обавезама и одговорностима по основу рада, уколико представља штетну радњу у вези са узбуњивањем.

Поступак по овој тужби има карактер посебне судске заштите због: рока за њено подношење, стварне и месне надлежности суда, састава суда, хитности поступка, супсидијарне и сходне примене поступка у радном спору, поседовања посебних знања поступајућег судије о заштити узбуњивача, могућности утврђивања чињеница и кад нису спорне или кад их ниједна страна није изнела, могућности одржавања рочишта и без присуства туженог, могућности одређивања и побијања привремене мере, као и могућности решавања спора путем посредовања.

Александар Обрадовић је у овој мисији узбуњивања у свему поступао у складу са Законом, па му стоје на располагању одредбе о посебној судској заштити због штетних радњи како послодавца тако и органа који је одредио притвор. Као аутентични узбуњивач, он је својом стручношћу, уверљивошћу, честитошћу и храброшћу заслужио дивљење јавности коју је узбунио.

Аутор је бивши судија Врховног суда Србије и универзитетски професор у пензији

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси