Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Директним уговарањем до милиона: Јавна предузећа у Панчеву највише новца дају медијима који хвале власт
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 12. 2019.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

Директним уговарањем до милиона: Јавна предузећа у Панчеву највише новца дају медијима који хвале власт

Пет панчевачких јавних предузећа од 2016. до 2018. потрошило најмање 4,3 милиона динара на информисање и рекламе. Већи део новца отишао је у руке провладиним медијима и највећим добитницима на конкурсима за финансирање медијских садржаја у Панчеву и околини.

Готово сав новац за рекламирање јавних комуналних предузећа у Панчеву иде у руке медијима који похвално пишу о властима у овом граду, показало је наше истраживање. Овакав начин подршке медијима олакшан је тиме што предузећа са њима директно уговарају „посао“. Према закону, за јавне набавке чија процењена вредност није већа од 500.000 динара наручиоци нису обавезни да расписују тендер. Подаци које смо прикупили од пет панчевачких јавних и јавно-комуналних предузећа (ЈКП Водовод и канализација, ЈКП Младост, ЈКП Грејање, ЈП Градска стамбена агенција и ЈКП Зеленило) сведоче да је између 2016. и 2018. године потрошено најмање 4,3 милиона динара на рекламе и пропаганду, а да је највећи део новца, око 2,5 милиона динара, добио један од медијских пројеката власти – портал juznibanat.rs, који је угашен у марту 2019. године.

Без обзира на то што се он се још може наћи у регистру медија, овај се сајт „утопио“ у портал epancevo.rs. То доказује Фејсбук страница сајта Јужни Банат, која је данас постала страница портала epancevo.rs.

Порталу juznibanat.rs новац је током 2018. године стигао из готово свих јавно-комуналних предузећа. ЈКП Младост доделило им је 576.000 динара (ове године је цео износ отишао epancevu.rs – 594.000 динара). ЈКП Грејање је за Јужни Банат издвојило 490.000 динара, а сличан износ у буџет портала – 495.000 динара – слио се и из ЈКП Зеленило. ЈКП Водовод и канализација је у два наврата издвојило новац за Јужни Банат – 2017. године 200.000 динара и наредне године 490.000 динара.

Господари медијских конкурса и буџета за рекламирање

У питању је портал који је током 2017. године, преко фирме Брифинг Банат, инкасирао готово 20 милиона динара на медијским конкурсима у Јужнобанатском округу, о чему је Цензоловка писала. Крајем 2017. године мењају издавача и постају Новинарска агенција Јужни Банат, да би се 2019. портал угасио.

Његову улогу преузео је нови пројекат власти – epancevo.rs, који је прошле године на конкурсима у Јужном Банату зарадио 8,25 милиона динара и још 4,15 милиона државне помоћи. Ове године је на конкурсима инкасирао најмање 7,2 милиона.

Поред два поменута портала, и сајт Старт прес добитник је средстава за медије у три предузећа. Док са ЈКП Водовод и канализација има закључен уговор на неодређено време о исплати 4.000 динара месечно, од ЈКП Зеленило добијају новац и за рекламу у штампаним медијима, пошто су издавачи и недељника Старт 013, познатог по искључиво позитивним причама о локалној власти.

АТП СЕ РЕКЛАМИРА У ПРОРЕЖИМСКИМ МЕДИЈИМА, МАДА ЈЕ НА ИВИЦИ ОПСТАНКА

Од осам градских јавних предузећа у Панчеву, највише новца за рекламе издваја Аутотранспорт Панчево (АТП), чак 1,2 милиона динара. То је прилично парадоксално, с обзиром на то да је АТП већ дуже време на ивици опстанка. Из извештаја о пословању види се да је за рекламе и пропаганду током 2018. године потрошен 1,1 милион динара.

На који начин је новац потрошен нисмо успели да сазнамо јер из предузећа нису одговорили на наш захтев за приступ информацијама од јавног значаја, због чега смо се жалили поверенику. И поред проблема са ликвидношћу, АТП је и за ову годину издвојио исти износ за рекламе и пропаганду.

Подаци о оглашавању у медијима нису нам достављени ни из ЈП Урбанизам (издвојено 500.000 динара за 2018. годину) и ЈКП Хигијена (830.000 динара), због чега им је повереник изрекао новчану казну, која још није наплаћена.

Огласни простор у недељнику Панчевац користило је јавно предузеће ГСА (око 50.000) и ЈКП Зеленило (150.000 динара).

У мањој мери ова предузећа користила су медијске услуге РТВ Панчево, углавном за емитовање новогодишњих честитки.

Износи за рекламе су се у неким предузећима повећавали. ЈКП Младост у 2016. и 2017. години није издвајало новац за рекламирање, док је у последње две године на то потрошило скоро 600.000 динара, који одлазе порталима juznibanat.rs и epancevo.rs.

ЈКП Грејање је током 2017. године потрошило скромних 18.640 динара за новогодишњу честитку на РТВ Панчево, да би наредне године од укупно потрошених 545.090 динара, чак 490.000 дало порталу južnibanat.rs.

А за 013инфо – нема

Да је новац за медије у јавним и јавно-комуналним предузећима намењен искључиво јавним гласилима која само позитивно пишу о власти, доказује и искуство једног од најчитанијих портала у граду Панчеву – 013инфо.рс. Од оснивања 2015. године до данас нису добијали новац из буџета ЈП и ЈКП, а на такве конкурсе нису никада ни позивани.

Како каже Александар Токин, одговорни уредник портала, прошле године су се обратили мејлом свим јавним предузећима са понудом за рекламирање, али ни из једног од осам градских предузећа одговор није стигао.

„У јавном је интересу да оно што раде јавна предузећа види што већи број људи, али имам утисак да њихови руководиоци нису расположени да им један од канала комуникације са грађанима буде и портал 013инфо. Ми чак више не можемо да дођемо до основних информација из тих предузећа“, истиче Токин.

Недостатак транспарентности и контроле

У већини предузећа наруџбеница или уговор о пословно-техничкој сарадњи обавезује медиј да прати активности предузећа и објављује о њима вести и сервисне информације.

Према мишљењу Тање Максић, координаторке пројекта у Балканској истраживачкој мрежи (БИРН), оваква пракса је проблематична са становишта уређивачке независности, јер може довести медије у ситуацију да морају позитивно да извештавају о раду јавних предузећа како не би изгубили уговоре о оглашавању.

„Додатно, природа оваквог садржаја је таква да може довести публику у заблуду, јер садржај који је заправо рекламни, личи на уређивачки обликован садржај“, оцењује наша саговорница.

БИРН се бавио анализом финансирања медија из буџета локалних самоуправа и јавних предузећа директним уговарањем, из чега је настала публикација „Директно уговарање (и даље) мрачна страна оглашавања јавних ентитета у локалним медијима“.

Тања Максић објашњава да се управо област директног уговарања са медијима показала као проблематична због недостатка транспарентности и контроле.

„Не постоји утврђена комерцијална цена пружања медијских услуга, па се дешава да цена исте услуге драматично варира између различитих институција; медијима се уговори додељују на основу договора ‘један на један’, нема компетитивног процеса ни разрађених критеријума, па се не зна на основу чега неки медији добијају новац, а неки не. Не постоје ни јавно доступни извештаји о томе шта је тачно од медијског садржаја на овај начин произведено, ког је обима и ког квалитета, па нема процена како овако уговорене медијске услуге утичу на независност медија“, напомиње Тања Максић.

БИРН је анализирао уговоре, аналитичке картице и друге облике уговарања између јавних предузећа и медија у 20 градова и општина, међу којима је и Панчево.

Истраживање БИРН-а је показало да је у неким локалним самоуправама видљив покушај да готово сва јавна предузећа финансирају све регистроване медије у локалу, док у некима уопште не наручују медијске услуге.

Типични уговори за „информисање, обавештавање јавности о раду предузећа“, подсећа она, склапају се са локалним ТВ станицама, док се уговори за објављивање огласа који су обавезни законом објављују у националним штампаним медијима, претежно у провладиним таблоидима.

Последњи Нацрт медијске стратегије, из октобра ове године, констатује реметилачку улогу државе на медијском тржишту, која се манифестује, између осталог, и постојањем директних погодби државних институција са медијима, напомиње Тања Максић. Она препоручује усвајање посебног закона којим би се регулисала област оглашавања државних органа и јавних предузећа.

КАКО ДРЖАВА ШТИТИ ОНЕ КОЈИ КРШЕ ЗАКОН

О томе колико је финансирање медија преко јавних предузећа осетљиво и нетранспарентно говори и наше истраживање. Документи који показују како је потрошен новац за рекламу и информисање нису доступни јавности на сајтовима ЈП И ЈКП, па смо свим предузећима послали захтев за приступ информацијама од јавног значаја.

Само из једног предузећа нам је у законском року стигао одговор. Сва остала су ћутала, због чега смо се у неколико наврата жалили поверенику за информације од јавног значаја.

ЈКП АТП, ЈП Урбанизам и ЈКП Хигијена нису нам доставили документацију, због чега је повереник новчано казнио ЈП Урбанизам и ЈКП Хигијена. Како смо обавештени из Канцеларије повереника, они те казне нису платили. Ево и образложења:

„Повереник се обраћао Управи за трезор и Министарству финансија ради утврђивања основице за изрицање новчаних казни прописаних Законом о управном поступку, али је добио одговор да такви подаци ‘не постоје’ јер Законом о буџетском пословању ‘није дефинисан појам укупног прихода буџетских средстава’. Без наведених података повереник не може да доноси решења о изрицању новчаних казни. И када би повереник располагао потребним подацима, извршење би била ствар добре воље оних који су кажњени, пошто су се сви потенцијално надлежни за спровођење њиховог принудног извршења изјаснили да ‘нису надлежни’ (основни судови, према ставу Врховног касационог суда, Пореска управа, Народна банка, Прекршајни суд у Београду, Комора јавних извршитеља)“, стоји у решењу које смо примили од повереника.

Повереник се обратио Влади Републике Србије са захтевом да обезбеди извршење решења.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси