Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Тужиоци у паничном страху од таблоида
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

08. 12. 2019.

Аутор: М. Раденковић Извор: Данас

Зашто државни органи ћуте на нападе жуте штампе

Тужиоци у паничном страху од таблоида

Аутоцензура у правосуђу постоји од ’45. Сви смо мислили да је највећа послушност била у социјалистичком периоду. Испоставило се да је тада аутоцензура била најмања.

Тада није требало да се петљате у друга Тита и партију а све друго тужилац или судија је могао да ради. Сада није довољно само да водите рачуна да се не огрешите о политичку елиту, већ морате да водите рачуна да ли се у конкретном предмету ради о интересу повезаних структура… Ако се ради, морате да поступате у складу са њиховим жељама – каже за Данас адвокат Слободан Ружић коментаришући нападе таблоида на тужиоце и судије и аутоцензуру у правосуђу коју представници правосудних органа све чешће помињу.

Саговорник Данаса истиче да класична цензура „у смислу да вас неко зове и наређује шта да радите“ не постоји, али постоје поруке које се пласирају преко таблоида.

– И таква порука је врло успешна. Јер ако обратите пажњу од 2012. до данас немате велике кривичне предмете. То није случајно. То значи да се поступа контролисано. Прокламована борба против корупције не постоји. Као тужилац, ако сте добро информисани, знате где се „чачка“ а где не… И људи се плаше – сматра Ружић, подсећајући на масовно отпуштање тужилаца и судија током реформе правосуђа 2009. године када је показано шта може да се деси „непослушницима“.

– Ако не будеш послушан, макар у смислу да ћутиш, могао би да доживиш судбину својих претходника – порука је која се шаље људима у правосуђу сматра Ружић.

Од почетка године на мети таблоида у неколико наврата нашли су се чланови Државног већа тужилаца, а међу њима и Радован Лазић, заменик јавног тужиоца у Апелационом јавном тужилаштву Новог Сада.

Лазић каже за Данас да су напади долазили зато што је заједно са Гораном Илићем јавно говорио о проблемима који постоје у тужилаштву. Он истиче да треба правити разлику између оправданог интереса јавности за рад тужилаштва и притиска чији је циљ да усмери рад тужиоца.

– Интерес јавности за рад тужилаштва је оправдан. Некада тужилаштво може да изађе у сусрет и да тражену информацију, некада не може јер би угрозили истрагу. Често је проблем што је тужилаштво шкрто са информацијама нарочито у оним предметима за које је јавност највише заинтересована. На другој страни постоји и недозвољен притисак. Када се износе лични подаци о тужиоцу, или када се тужилац доводи у непримерене контексте па се пише о наводним љубавним аферама или везама са криминогеним структурама јасно је да је циљ да се утиче на његово одлучивање – истиче Лазић.

Гостујући на телевизији Н1 председница Удружења тужилаца Лидија Комлен Николић казала је у четвртак „Ако неко ко је члан Државног већа тужиоца заврши у таблоидима, имате аутоцензуру“.

– Онда неко каже: ‘Зашто бих себе доводио у ситуацију да сутра завршим у таблоидима’. Треба да будемо свесни да постоји једна врста аутоцензуре. Немате ефикасан механизам заштите тужилаца од утицаја – упозорила је Комлен Николић.

Притисак на правосуђе преко таблоида нотирао је и извештај Европске комисије у делу који се односи на правосуђе. Тако је наведено да постоје „кампање у таблоидима које су усмерене на чланове правосуђа познате по критичким ставовима о реформи правосуђа“.

Свакодневна агресија у медијима

Осам дневних листова и 20 најчитанијих портала у земљи само у току једног дана објаве у просеку 644 текста који садрже неке од елемената агресивне комуникације, говора мржње и сензационализма, што значи да сваки медиј просечно објави 23 таква текста само у току једног дана, показало је најновије истраживање Центра за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ). Истраживање под називом „Комуникативна агресија у Србији 2019.“ показало је да у периоду од месец дана, од 15. септембра до 15. октобра, у најчитанијим штампаним и онлајн медијима у земљи објављено скоро 20.000 текстова са елементима агресивне комуникације, говора мржње и сензационализма, тачније 19.964 таква текста.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси