Вести
06. 12. 2019.
Повереник: Институције не дају информације због сујете, неразумевања закона… (ВИДЕО)
"Годинама постоји отклон према закону о слободном приступу информацијама, не поступају сви исто, за првих 11 месеци ове године број жалби на одлуке органа власти по закону о слободном приступу је за 1.500 већи него целе прошле године", каже повереник Милан Мариновић.
Повереник за Н1 каже да то поже бити последица два узрока.
„Једно је да су органи власти постали затворенији и да не дају информације, поред тога, може се рећи да има више жалби јер има више тражилаца, више се информација тражи. Мислим да узрок повећаног броја лежи на обе стране“, наводи повереник.
Што се тиче разлога затворености институција, Мариновић објашњава да могу да буду различити.
„Има ту пуно сујете, неразумевања закона, несхватања да не треба да кријете све. Некада се крију информације који би требало да буду истакнуте на сајту – колико имате запослених, да ли имате запослене инвалиде. Те информације грађани треба да знају јер органи власти троше паре из буџета. Не само да грађани буду одбијени за информацију, што може да се схвати, него се игноришу и то ми јако смета. Ако је неко тражи информацију, постоји рок од 15 дана да му одговорите, како ћете да му одговорите то је друго питање. Испоштујте тражиоца, то је не само правило закона, већ културе. Постоји много захтева на које није одговорено и зато нам се тражиоци јављају“, наводи Мариновић.
На питање да ли пенали могу да утичу на промену понашања државних институција, Мариновић каже да могу, али не у свакој ситуацији.
„Пенали су увек на крају приче, санкције су ограничене минимумом и максимумом. Министарство се залаже да се казне нешто повећају, поента није у висини, већ да она буде и плаћена. Код некога оствари ефекат, код некога и не, ако неко не жели да вам да информацију ту ни казна не може да помогне. То није добро“, рекао је Мариновић.
Говорећи о постављању камера за препознавање, Мариновић наводи да иако је претходни повереник то предлагао, та област није регулисана. Наглашава да област видео надзора треба да буде регулисана посебним законом.
„Ми смо добили пре месец дана процену утицаја увођења надзора, коју је учинио МУП, ми смо дали своје мишљење и констатовали да није усаглашен са законом. Нису у питању само камере, већ и технологија која стоји иза тога, јер софтвер препознаје. МУП је рекао да ће размотрити моје сугестије и да ће их вероватно прихватити, то је осетљива тема јер постоји могућност злоупотребе. И ако се пређе на ту технологију морају се знати правила игре. Шта ће бити снимљено, како ће бити чувано, ко ће имати приступ, како ће се архивирати, брисати, на захтев лица које је снимано како оно може да види како се обрађују подаци“, каже он.
Што се тиче случаја узбуњивача Александра Обрадовића, који се и даље налази у кућном притвору, Мариновић је рекао да је Тужилаштво у саопштењу навело да је почело да прикупља чињенице, као и да је једна ствар колико ће то брзо урадити, а друга колико ће квалитетно урадити.
„Нисам скептик, верујем у Тужилаштво, тамо ради много честитих људи, шта год да открију изнеће чињенице. Ни Обрадовић није испоштовао све канале узбуњивања, па је себе ускратио за одређене могућности заштите. Треба испитати његове наводе, али и испитати да ли је он учинио дело одавања пословне таје. И да му је признат статус узбуњивача не би га заштито од кривичног дела“.
У дописима адвоката ГИМ-а наводи се да се писањем о пословању те фирме крше међународни и домаћи закони, одају пословне тајне фирме и угрожава безбедност земље.
„Адвокати једне фирме могу да захтевају разне ствари, па и ћутање медија, уколико они сматрају да је заиста тако и да је настала штета имају право да туже медије. Али, ово је неуобичајено, чак и контрапродуктивно. Та фирма се бави прометом наоружања који има везе са безбедношћу земље, као и с економским положајем субјеката који производе наоружање“, наводи повереник.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.