Вести
21. 11. 2019.
Дилијана Гајтанџијева, бугарска истраживачка новинарка, која је прва објавила тврдње о незаконитој трговини оружјем из Србије
Бугарска новинарка: Хапшењем Обрадовића потврђена прича о афери „Крушик“
Шокирана сам реакцијом српских власти. Најшокантније је било хапшење Александра Обрадовића који је открио истину.
Нормална реакција након свега што је разоткривено – да је српско државно оружје завршило код терориста Исламске државе у Јемену и да је купљено по знатно нижој цени, што је донело корист приватним компанијама, била би: покретање истраге у вези са трговином оружја јер, према спецификацији „крајњег корисника“, то оружје не може бити преусмерено „трећој страни“, у овом случају терористичкој организацији у ратној зони под санкцијама без писане сагласности српске владе, као и покретање истраге о могућој корупцији у Крушику, укључујући приватне компаније.
Ништа од наведеног се није догодило.
Нисам чула да су српске власти тражиле одговоре од Саудијске Арабије о томе зашто је српско оружје продавано у Јемену, што је ратни злочин, у складу са међународним правом, каже за Данас Дилијана Гајтанџијева, бугарска истраживачка новинарка, која је прва на сајту Армс воч објавила текст у којем се тврди да је отац министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, Бранко Стефановић, умешан у продају оружја, на основу података које је доставио радник ваљевске фабрике Крушик – Александар Обрадовић.
Наша саговорница истиче и да „није чула да су српске власти забринуте да је државна компанија Крушик можда изгубила стотине хиљада долара, у корист приватних компанија за производњу оружја, укључујући ГИМ“.
– У документу који сам објавила јасно се наводи: „Представници ГИМ-а: Бранко Стефановић“. Они су ухапсили узбуњивача из Крушика Александра Обрадовића, чиме су потврдили да су сви ови документи истинити. Стога, Бранко Стефановић је био представник ГИМ-а, што значи да су српске власти покушале да прикрију велики корупционашки скандал, у који су укључени високи званичници владе, наглашава Гајтанџијева.
* Како коментаришете одлуку о смештању узбуњивача у кућни притвор?
– Тиме су тужиоци злоупотребили овлашћења, а ти тужиоци, узгред говорећи, анонимни су. Не знамо њихова имена, па како је то, уопште, могуће? Анонимна „правда“. Зашто? Зар он или она не могу да изађу у јавност, покажу своје лице и објасне на основу чега су ухапсили узбуњивача који је разоткрио корупцију на највишем нивоу. Тужилац није недодирљив и мора да одговара пред законом за злоупотребу овлашћења и прикривање истинских злочина, што је само по себи злочин.
*Назвали сте Обрадовића „националним херојем“. Да ли сте разговарали са њим откако је у кућном притвору?
– Не, нисам и осећам се веома лоше због ове ситуације и велике неправде. Али не одустајем – због њега, због Србије, због свих људи у Сирији и Јемену, који умиру због продатог оружја! Правда мора да победи, а владавина права мора бити примењена на све који су укључени у ратне злочине. Ми смо сада сведоци нечег супротног – право у Србији не значи ништа.
* Компанија ГИМ је захтевала од Вас од избришите текст у којем тврдите да је Бранко Стефановић представник те компаније. Хоћете ли одговорити ГИМ-у?
– Већ сам им одговорила. У писму које ми упутио ГИМ наводи се, између осталог: „Тврдња да ГИМ д.о.о. представља Бранко Стефановић, отац министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, није истинита. ГИМ д.о.о. никада није ангажовао Бранка Стефановића, по било којем основу, и он, стога никада није могао да представља ГИМ д.о.о.“ Мој одговор ГИМ-у гласи: „Ово се коси са недавном изјавом председника Србије Александра Вучића да је Бранко Стефановић био само обичан радник ГИМ-а. Два извора потврђују да је Бранко Стефановић радио за ГИМ – ГИМ-ово писмо Крушику и председник Србије, а Ваш одговор је у супротности с тврдњама та два извора. Стога, како би се сазнало ко лаже, желела бих да интервјуишем господина Бранка Стефановића. Друго, желела бих да вас информишем да је ваш захтев да обришем овај текст изузетно шокантан и да угрожава принцип слободе говора. Нећу прихватити никакав покушај мешања у мој посао новинара. Стојим иза сваке речи у овој истрази и нећу одустати од тога да показујем истину. Била бих вам веома захвална ако бисте проследили мој захтев за интервју са господином Бранком Стефановићем. Мој посао као новинара јесте да откријем ко лаже – председник Србије или ГИМ, очекујем ваш одговор“. ГИМ ми још није одговорио и не верујем ни да хоће, јер, напросто, не знају шта да кажу.
* Треба ли, према Вашем мишљењу, српски министар унутрашњих послова да поднесе оставку након „афере Крушик“?
– Не мислим да је то само питање личног избора. Постоји закон који јасно прописује шта морају да чине све умешане стране. Тужилаштво мора да хитно покрене истрагу о могућој корупцији, злоупотреби власти и трговини оружјем Исламској држави у Јемену. Одговорни морају да буду ухапшени, а не узбуњивач који их је разоткрио. Негде сам прочитала да је председник Србије изјавио да су он и Стефановић спремни да иду на полиграф. Нека иду на полиграф уколико немају шта да крију и око чега да се брину. Нажалост, још нисмо чули српско тужилаштво. Да ли тужилаштво заиста постоји? Има ли такве институције у Србији? Има тако много злочина који су откривени, а ниједан од њих још није истражен, што је, само по себи, злоупотреба власти и злочин.
* Шта мислите о слободи изражавања у земљама Западног Балкана?
– Ми на Балкану, укључујући моју државу, Бугарску, немамо никакву слободу изражавања. Третирају нас новинаре као своје робове. У Бугарској је, на пример, тема која се односи на то да Бугарска шаље оружје Сирији или Јемену табу. Много пута сам истраживала продају бугарског оружја и снимила сам бугарске „град“ ракете у складишту Ал Каиде у Алепу, у Сирији и шта се десило: тужиоци у Бугарској су након двонедељне истраге закључили да не постоје документа о директној продаји из Бугарске Ал Каиди у Сирији, па су затворили случај. Нешто касније, објавила сам дипломатске депеше о снабдевању терориста оружјем путем 350 дипломатских летова из Бугарске, Србије и других источноевропских земаља. Бугарске власти су на то реаговале покушавајући да сазнају ко је извор „процурелих“ докумената, али нису успеле. Мене је испитивала Бугарска агенција за националну безбедност и сат касније добила сам отказ на послу без икаквог објашњења. Оно што се догађа у Србији исто је као у Бугарској, када је реч о оружју и моћним иностраним државама, попут САД, Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата. Ипак, српски новинари одлично раде свој посао када позивају на одговорност „моћнике“. Захваљујући вама новинарима они не могу да „убију“ ову причу, као и захваљујући храбрим грађанима Србије који су изашли на улицу и затражили да Александар Обрадовић буде ослобођен из затвора. Желим да се захвалим и вама новинарима и свим људима у Србији што чине оно што морају – боре се за истину као што је учинио и Александар Обрадовић.
Страхујем за безбедност оних који ми помажу
* Будући да се бавите „осетљивим темама“, да ли сте икада страховали за своју безбедност?
– Страхујем за безбедност свих оних који ми помажу да откријем истину. Ти људи пате. Узбуњивач и његова породица сада пате због ове истраге и ја се осећам веома лоше. Александар Обрадовић се изложио животној опасности како би спасио животе других људи – у Сирији и Јемену, јер се оружје продаје терористима. Узгред говорећи, ГИМ уопште не спори ту чињеницу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.