Вести
21. 11. 2019.
Инсајдер дебата и филм „Иза наслова“: И даље је могуће истражити убиства и нестанке српских и албанских новинара на Косову (ЕМИСИЈА)
Документарни филм „Иза наслова“ у продукцији Инсајдера о нападима и притисцима на српске и албанске новинаре на Косову сниман је 2018. године, а телевизијску премијеру имао је у оквиру Инсајдер дебате на ТВ Н1. О некажњивости злочина над новинарима разговарали су гости Сенке Влатковић Одавић: председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић, новинар Миливоје Михајловић и председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић.
Документарни филм „Иза наслова” прати неколико случајева напада на новинаре и реакције надлежних. Систем некажњивости који постоји готово у целом свету на Косову је посебно опасан због недавне ратне прошлости, али и подељености друштва у коме се због језичке баријере ни колеге не разумеју.
Познато да је од 1998. до 2005. нестало или убијено 15 и српских и албанских новинара.
„У Комисији за нестала лица је апсолутно један од приоритетних тражења расветљавање судбине управо тих новинара, али до сада се нисмо бавили овом темом на овакав начин”, рекао је у Инсајдер дебати председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић.
Како објашњава, и даље се трага за четворицом српских новинара, и сматра занимљивим што су сва четворица нестала са задатка.
Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић предлагао је да се створи тело слично ономе на чијем је челу на Косову, али сматра да је за то потребно да се изврши одређени „притисак“.
„До пре две године се практично ништа није знало, није ни постојао списак, односно ова убиства и отмице нису третиране посебно, као новинари. Унмик и Еулекс заиста сносе апсолутну кривицу за то. Представници наших власти такође за онај период пре бомбардовања, када су могли да обаве истраге и колико смо могли да видимо није било ниједне циљане потраге за несталима или неке озбиљне истраге када се погледа документација када је реч о убијеним Србима и Албанцима”, наводи Матић.
Додаје да је потребно да се створи „одређена клима”, односно политичка воља за речавање случајева.
Дугогодишњи новинар из Приштине Миливоје Михајловић објашњава да у ратно време није могло да се очекује да ће српска полиција да истражује убиства јер је то била област коју је контролисала Ослободилачка војска Косова (ОВК).
„Ефекат убиства новинара је много већи него убиство ‘обичног’ човека, ефекат је ширење озбиљног страха, страха који се шири не само на косову, него и ван тог подручја”, закључује Михајловић.
„Оскудне архиве”
Новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић отети су 21. августа 1998. у Ораховцу када су отишли на радни задатак у манастир Зочиште, да разговарају са монасима тек ослобођеним из заробљеништва ОВК, али се са тог радног задатка нису вратили. До данас породице Перенић и Славуј немају званичне информације о њиховој судбини.
На питање новинарке Инсајдера о томе које податке Србија поседује о том случају у својим архивама, Одаловић одговара: „Оне које је било могуће прикупити, а то је шта се десило, кад се десило и ништа више“.
О информацији коју су новинари објавили да су се српске јединице налазиле на узвишењу изнад места отмице у тренутку када су отети, Одаловић наводи да се на основу тога не може ништа урадити.
„Не можете ништа да урадите из тога што ми кажемо да ‘имамо информацију’, можемо да проверимо које су јединице биле и да ли су тај догађај евидентирале и направиле било какав извештај, не верујем да би ико тај догађај видео, био присутан, имао било коју информацију а да је прећутао”, сматра Одаловић.
С друге стране, Матић наводи да је тражио ту документацију, а да је није добио.
„То смо могли да чујемо и од Перенићеве супруге да је она добила такву информацију на терену, ја сам тражио и од војних и полицијских власти да дају документацију ако имају тако нешто, рекли су ми да немају. Заиста је веома оскудна документација”, оцењује Матић и додаје да је „чудно да није било ни озбиљне потраге”.
„Славуј и Перенић су били искусни момци”
Новинар Миливоје Михајловић познавао је и радио са обојицом отетих новинара. Он у Инсајдер дебати објашњава како је изгледао дан њиховог нестанка.
„Они су отишли на терен на подручје Ораховца дан пре него што су киднаповани, вратили се у Приштину, али пошто нису један део посла обавили, сутрадан су отишли на исти терен”, рекао је Михајловић.
Пракса је, како објашњава, била да се пре одласка на терен увек консултује где су полицијски пунктови, шта контролише српска полиција, шта контролише екипа која је блиска ОВК-а, да ти новинари прођу.
„Након што сам добио информацију о њиховом нестанку, прва ствар коју сам урадио је да сам звао полицију, генерала Сретена Лукића који је покушао да провери то преко тих пунктова, дошли смо до информација где су последњи пут виђени. Ја сам звао све домове здравља, све хотеле у Метохији, да видим да се негде нису склонили. Они су били искусни момци”, присећа се Михајловић.
Како каже, ниједне информације није било.
„Ниједне информације није било. Онда вршите притисак на међународне институције. Тек после неколико месеци сам добио стенограме прислушкивања где се каже ‘два пакета су донета у насеље Беле Цркве’ и ту се губи сваки траг”, рекао је Михајловић.
„Убиства новинара су била део политичких обрачуна”
Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић сматра да Специјални суд за ОВК треба да се бави и убиствима новинара у периоду до 2000. године.
„Убиства новинара су била део политичких обрачуна. Сигуран сам да постоји некаква документација која је у међународним рукама, када је реч о овим архивама, Међународни комитет Црвеног крста је добио сада могућност да прегледа архиве 40 и нешто земаља које су учествовале у различитим мирном мисијама на овим просторима”, наводи он.
С тим се сагласио председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић, који наводи да је већи део злочина у њиховој надлежности, а да је Србија пронашла механизам са сарадњу с тим Судом.
„После дугог тражења механизма договорен је начин сарадње и како да сви докази и документа које ми имамо и оно што би они од нас тражили може да се стави у функцију истрага које се воде”, наводи Одаловић.
Да Суд не би требало да има много тежак посао, сматра Михајловић.
„Ако знамо где су нестали новинари, а знамо и ко је тад био командант те оперативне тзв зоне ОВК онда знамо где је кривица. То што до сада није откривено, то је због тога што су ти командатни били у власти 20 година”, закључује он.
Документарни филм „Иза наслова“ ауторке Сенке Влатковић Одавић у продукцији Инсајдер реализован је у сарадњи и уз подршку Мисије ОЕБС-а на Косову.
Матић: Главни напади на новинаре данас долазе из професије
Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић сматра да је данас врло важно радити на пре свега превенцији угрожавања безбедности новинара.
„Говоримо на телевизији у којој постоје угрожени новинари који су оптужени да су ‘шиптарски шпијуни’ и не знам какви издајници, то је нешто што се и нама догађа и апсолутно је недопустиво и треба учинити све да се превенира било какво могуће угрожавање безбедности. Веома је важна одговорност наше државе”, оценио је Матић.
Он сматра да новинари пружају солидарност једни другима, али недовољно, али и да управо из професије долазе главни напади.
„То је нешто што морамо прихватити као реалност, схватити да је то нешто што живимо и пронаћи неке нове механизме да наша професија постане опет више часна него негативна”, сматра Матић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.