Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Притисак на бугарску новинарку: ГИМ тражи брисање текста о оцу министра полиције
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

13. 11. 2019.

Аутор: Јелена Вељковић Извор: Јавно

Притисак на бугарску новинарку: ГИМ тражи брисање текста о оцу министра полиције

„Поновљена тврдња да Бранко Стефановић заступа ГИМ је злонамерна и потпуно лажна“, стоји у писму упућеном новинарки Диљани Гајтанџијевој. Правни заступник фирме ГИМ затражио је од бугарске новинарке Диљане Гајтанџијеве да са сајта ArmsWatc скине текст у којем је отац министра полиције приказан као представник те фирме која је по повлашћеној цени куповала наоружање од Крушика, сазнаје БИРН.

У опширном допису на шест и по страна који је преко бугарске адвокатске канцеларије Емилије Недеве упутила београдски адвокат Љиљана Цонић, осим захтева за уклањање текста са сајта, тражи се и да Гајтанџијева објави деманти.   

Као разлог за поменуте захтеве наводи се да је намера спорног текста била да нанесе штету ГИМ-у „пуштањем лажних/произвољних навода и информација са тенденцијом да подстакну медијску кампању, у конкретном случају против ГИМ-а“.

Даље, наводи се да су неистините тврдње објављене у тексту 15. септембра 2019. године о томе да је Бранко Стефановић, отац српског министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, представник фирме ГИМ.

„ГИМ има свог оснивача и директора. Поновљена тврдња да Бранко Стефановић заступа ГИМ је злонамерна и потпуно лажна“, наводи се у демантију и додаје да отац Небојше Стефановића „никада није заступао ГИМ“.

Адвокат демантује и тврдње да је ГИМ због сарадње са Стефановићем забележио раст профита, а повезивање ГИМ-а са офшор компанијом преко које је оружје стигло до Саудијске Арабије, назива сензационалистичким.

Ипак, више пута поновљене тврдње да старији Стефановић нема никакве везе са ГИМ-ом, аутор овог дописа није ничиме аргументовао, нити је објаснио зашто је Бранко Стефановић, заједно са директором ГИМ-а Гораном Тодоровићем и пословним партнерима из Саудијске Арабије, априла 2017. године посетио Крушик да прегледа оружје које је било предмет куповине, што се види у званичном документу Крушика.

Тај документ БИРН је објавио још пре годину дана у првом у серијалу текстова о улози оца министра полиције у трговини оружја. Исти документ је 15. септембра ове године, уз другу документацију, објавила и Диљана Гајтанџијева.

Ко лаже – ГИМ или Вучић

Гајтанџијева за БИРН каже да је у одговору адвокату одбацила сваки покушај мешања у њен рад.

„Ваш захтев да избришем свој чланак је изузетно шокантан и крши принцип слободе говора. Нећу прихватити никакав покушај мешања у мој новинарски рад. Ја стојим иза сваке речи овог истраживања и нећу одустати од саопштавања истине“, написала је Гајтанџијева у одговору на захтев ГИМ-ових адвоката.

Она је додала и да је тврдња адвоката да је нетачан навод у тексту да ГИМ заступа Бранко Стефановић, као и да никада није био ангажован у тој компанији, у супротности са недавном изјавом председника Србије Александра Вучића који је гостујући на РТС-у прошле недеље рекао да је Бранко Стефановиц́ „само обичан запослени у ГИМ-у“.

„Постоје два извора која потврђују да је Бранко Стефановић радио за ГИМ - писмо ГИМ-а Крушику и изјава председника Србије Александра Вучића. Ваш деманти је у супротности са ова два извора. Зато бих желела да интервјуишем господина Бранка Стефановића да бих открила ко лаже. Бићу вам веома захвална ако му пренесете мој захтев за интервју. Мој посао као новинара је да откријем ко лаже - председник Србије или ГИМ“, навела је Гајтанџијева у писму адвокатима.

Адвокат Љиљана Цонић је у кратком телефонском разговору за БИРН потврдила да фирму ГИМ заступа „у одређеним пословима“, али на друга питања није хтела да одговара, већ је затражила да их упутимо мејлом, што смо и учинили. Одговоре, међутим, до објављивања овог текста, нисмо добили.

Цонић смо, између осталог, питали да ли је она саветовала клијента да се од бугарске новинарке затражи да поменути текст уклони са портала или је то била клијентова жеља, као и да ли је клијенту указала да такав захтев представља притисак на медије.

Занимало нас је и шта је тачно циљ оваквог захтева, будући да портал ArmsWatch није једини медиј који је објавио информације које се у допису Гајтанџијевој демантују.

Упитали смо и какву аргументацију нуди за више пута поновљене тврдње да Бранко Стефановић нема никакве везе са ГИМ-ом, будући да супротно томе сведоче и званични документ Крушика, али и изјава председника Вучића.

Избегавање и негирање 

БИРН је о посредовању оца министра полиције у трговини оружјем између ГИМ-а и Крушика писао још 22. новембра 2018. године.

Причу је актуелизовао специјализовани међународни портал „ArmsWatch”, који је 15. септембра 2019. године писао да је ГИМ куповао оружје по повлашћеним ценама у односу на државни СДПР.

Руководство Крушика је у уторак 16. септембра демантовало наводе из тог текста. На прво читање тог демантија заиста се могао стећи утисак да ГИМ није био повлашћен. Проблем је, међутим, у томе што је Крушик свесно прећутао кључне податке из других уговора које су скапали са ГИМ-ом и СДПР-ом који показују потпуно другачију слику.

БИРН је 19. септембра објавио текст у којем су приказани подаци из додатна три уговора који откривају да је Крушик манипулисао упоређивањем цена различитих верзија мина како би се поткрепила тврдња да ГИМ није био у повлашћеном положају приликом куповине, док је заправо предузеће повезано са оцем министра полиције набављало мине по нижим ценама од конкуренције.

Претходно, БИРН је у уторак 17. септембра руководству ваљевске фирме послао питања у вези са тим скривеним уговорима.

Дан касније, 18. септембра, радник Крушика Александар Обрадовић је ухапшен због тога што је медијима доставио документацију која доказује незаконито пословање Крушика и ГИМ-а.

Обрадовић је више од 20 дана био у притвору, а да јавност о томе није ништа знала.

Након што је недељник НИН 10. октобра 2019. године објавио прву незваничну информацију да је Обрадовић већ три недеље у притвору, а БИРН објавио детаље о том догађају, и бурне реакције јавности, пар дана касније, одреаговале су и надлежне институције. У свега једном дану донете су две судске одлуке које су Александра Обрадовића вратиле у кућни притвор из ког је 30. септембра пребачен у Централни затвор у Београду. Обрадовић се и даље налази у кућном притвору.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси