Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Срамно ћутање јавног сервиса: РТС сакрио светску причу о хапшењу узбуњивача
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

21. 10. 2019.

Аутор: Тамара Спаић Извор: Цензоловка

Срамно ћутање јавног сервиса: РТС сакрио светску причу о хапшењу узбуњивача

Пропадање фабрике Крушик спада у ред прича од огромне важности за грађане Србије, које је РТС, као јавни сервис који ти грађани плаћају, обавезан да објективно извештава. Поготово што је у ту причу уплетен отац министра полиције, који купује Крушикове гранате по повлашћеним ценама, па их још и не исплаћује. РТС о томе недељу дана није реч проговорио, иако је то прича о каквој прави новинари сањају током каријере

Случај хапшења узбуњивача из ваљевског Крушика Александра Обрадовића има све елементе велике новинарске приче и то од оне врсте за коју су увек заинтересовани највећи светски медији, као што су случајеви Едварда Сноудена и Џулијана Асанжа.

То је прича о којој новинари сањају током каријере, којом почињу вести на свакој телевизији у свету, око које се новинари утркују да известе и открију детаљ више. То је прича која говори о борби појединца против моћног система, која никога не оставља равнодушним још од борбе Давида против Голијата, а приде је повезана и са интригантним тајнама о трговини оружјем које завршава у рукама исламистичких терориста у Јемену, са подацима о енормном богаћењу приватних фирми које су повезане са самим врхом власти и о подједнако великом, последичном, сиромашењу државне фабрике, где се неколико хиљада радника суочава са губитком посла због пропадања фирме. Јавни сервис свих грађана Србије није прозборио ни једну једину реч о томе.

РТС крије од грађана најузбудљивију, најинтригантнију причу и, са чисто новинарског становишта, једну од најважнијих које су се ове године догодиле у Србији.

Да ли је неко отео уреднике РТС-а?

У својим централним информативним емисијама Дневник 2 и Дневник 3 РТС није ни једном једином речју поменуо ни случај узбуњивача, као ни грађанске протесте испред Централног затвора организоване због његовог хапшења, прогона и застрашивања, све до суботњег Дневника када је први пут поменуто име Александра Обрадовића у 20 секунди дугом извештају са грађанских протеста.

Од кад је, кроз одшкринута врата медијског мрака, преко недељника НИН 10. октобра и захваљујући Цензоловци која је додатно скренула пажњу на писање НИН-а 12. октобра, коначно пробуђена и алармирана јавност и након што су због тога организовани грађански протести, новинари РТС-а нису имали ни један једини разлог или алиби да се не баце на ту трилерски занимљиву и важну причу.

Па ипак нису.

Цензоловка је преслушала сва издања Дневника 2 и 3 од 10. до 19. октобра и уверила се у то. Чињеница да је у 20 секунди дугом „извештају“ Дневника 2 (19. октобра) са грађанских протеста „1 од 5 милиона“ који се одржавају суботом, поменуто име узбуњивача Александра Обрадовића, ни најмање не мења на ствари. Прецизности ради, у 25. минуту Дневника водитељка је изрекла следеће две реченице:

„Протест грађана и дела опозиције вечерас је почео испред Филозофског факултета у Београду, а како су организатори навели, посвећен је узбуњивачу Александру Обрадовићу који је у кућном притвору. Они су истакли да је под притиском грађана Апелациони суд поништио одлуку Вишег суда којом је Обрадовићу био одређен притвор.“

Ове две реченице, праћене снимком са протеста, трајале су тачно од 25,11. до 25,35. минута Дневника. Сувишно је рећи и да никоме ко се ослања само на информисање са РТС-а није ни приближно могло бити јасно о чему се ради. Пре су могли да помисле да је у питању неки криминалац кога опозиција хоће да ослободи, него да је реч о храбром човеку који је ризиковао своју судбину и судбину своје породице да би открио зашто пропада његова фабрика, у нади да то заустави.

Новинари и уредници РТС-а ћуте, а то њихово сакривање догађаја не може да се објасни другачије осим ако не замислимо да им неки наоружани снагатори не држе руке заврнуте на леђима у болном грчу. Јер немогуће је замислити иједног новинара да одоли оваквој сторији без лисица на рукама.

РТС занемео од узбуђења?

Ћутање РТС-а подједнако је шокантно као и сазнање да је хапшење узбуњивача и његово одвођење, прво у кућни притвор 18. септембра, а затим од 30. септембра у Централни затвор у Београду, било под ембаргом ћутања готово месец дана.

Узрок и једног и другог ћутања лежи на истом месту – у врху власти која је умешана, тачније – која је узрок догађања у Крушику. У власти која је обавештена о свему што се догађа у Крушику и, сва је прилика, веома уплашена од тога да то и други сазнају.

Потврдио је то и сам председник Александар Вучић приликом гостовања у јутарњем програм ТВ Прва, у недељу, 20. октобра, када је покушао да дискредитује Александра Обрадовића и када је отворено изрекао неистину да министар полиције Небојша Стефановић нема никакве везе са Крушиком.

Црн је од страха тај мрак који, као онај лав из песме Душка Радовића, прогута не само породицу узбуњивача, адвоката и његове колеге са посла који су присуствовали хапшењу, па занемели, него и цео РТС.

РТС је као јавни сервис обавезан да обавештава јавност о свим релевантним стварима које утичу на животе грађана у Србији. Пропадање фабрике Крушик од које зависи неколико хиљада породица спада у ред информација које су од јавног интереса, поготово што се то пропадање догађа зато што неки људи веома блиски врху власти, као што је то отац министра полиције, купују Крушикове гранате по повлашћеним ценама и, још горе, како је то НИН писао, не исплаћују робу добијену и по тако повлашћеним ценама.

Дугови и губици Крушика мере се десетинама милиона евра, фабрика ради тек са 20 одсто капацитета, више од 2.000 радника на одређено време страхује од губитка посла, а за то време се богате четири приватне фирме које посредују између Крушика и купаца оружја.

Од њих је најзанимљивија фирма ГИМ, повезана са оцем министра полиције Небојше Стефановића, Бранком. ГИМ је, како је писао НИН, за само три године повећао своје приходе 118 пута, а профит чак 3.146 пута, са 47.000 на 148 милиона динара.

И све то је РТС-у толико занимљиво да је занемео од узбуђења и остао без даха.

Апелациони суд реагује, РТС – не

Вратимо се на централне информативне емисије РТС-а, уназад десетак дана откако је случај хапшења узбуњивача из Крушика, под оптужбом да је странцима одавао службене тајне, експлодирао у делу обавештене јавности.

У недељу, 13. октобра, удружење Иницијатива жена Србије, коме се придружују „1 од 5 милиона“ и Покрет слободних грађана, у знак подршке узбуњивачу из Крушика организује протестно окупљање грађана у 18 сати испред Централног затвора. Испред затвора у Бачванској окупља се знатан број људи и захтева пуштање Александра Обрадовића уз поруке да „Узбуњивачи нису криминалци“.

Иницијатива жена Србије затварање узбуњивача из Крушика оцењује као „потез мафије прерушене у државу“. Покрет  „1 од 5 милиона“, који је зимским протестима показао своју јачину, најављује свакодневно окупљање грађана све док узбуњивач не буде пуштен.

На притисак реагује Апелациони суд, који је до тада игнорисао жалбу адвоката Александра Обрадовића, и враћа га у кућни притвор. РТС је тврђи од суда, за њих тај грађански протест не постоји.

Одржана су два грађанска протеста испред Централног затвора, а РТС ни о једном од њих није известио у својим централним информативним емисијама, ни 13. ни 14. октобра.

Ћутање РТС-а наставља се и следећих дана, па сасвим очекивано јавни сервис не извештава ни о протесту у Ваљеву, који је одржан 18. октобра, у организацији Локалног фронта.

Други дневник 18. октобра почиње прилично бизарним писмом председника Србије Александра Вучића упућеног Маји Коцијанчич, не много утицајној портпаролки одлазеће високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност, у коме јој тражи да свима објави истину „да ли су Срби тровали Албанце“.

Оправдање да то потпуно небитно писмо, написано у стилу „калимеро“ политике којој је деведесетих година повремено прибегавао режим Слободана Милошевића, нађе своје место на почетку Дневника 2 РТС-а могуће је наћи једино у школи мишљења да ишчашеним информацијама треба почињати емисије кад нема битних догађаја, кад је дан „празан“.

Дан у коме се одржава протест због случаја који има све елементе ендемске корупције, политичког скандала, репресије државе и социјалног угрожавања великог броја радничких породица – није такав дан.

МАНИПУЛАТИВНО О ПРОТЕСТУ НОВИНАРИ ПРОТИВ ФАНТОМА

У среду, 16. октобра, Група за слободу медија, коју чини више од 200 организација и појединаца из медијског и невладиног сектора, организовала је протестно окупљање новинара и грађана поводом претњи и притисака на Телевизију Н1, под називом „Новинари против фантома“.

Протест је у великој мери био инспирисан и хапшењем Александра Обрадовића, као и ћутањем којим је хапшење узбуњивача било обавијено, а на самом протесту су новинари говорили о целом случају. Најновије претње ТВ Н1 су и уследиле након што је та телевизија известила о случају Александра Обрадовића и грађанским протестима, о којима је РТС тако гласно ћутао.

РТС је тог дана о овом протесту кратко известио у Дневнику 3, али без помињања конкретних претњи и уз коментар новинара да је „протест подршка свима који се труде да професионално раде“.

Не само што су прећутане битне ствари у том „извештају“, ако се уопште тако може назвати то што је приказано и из чега нико ништа није могао да сазна, него је РТС прибегао манипулацији смештајући га одмах иза подужег прилога о осуди непримереног коментара Сергеја Трифуновића на Твитеру, упућеног Оливери Јовићевић, након скандалозне емисије „Упитник“.

Захваљујући манипулацији РТС-а и немуштом прилогу о протесту, гледаоци Дневника 3 могли су једино да закључе да је протест испред Владе Србије представљао подршку Оливери Јовићевић, а од тога ништа даље од истине није могло бити у том тренутку.

Баријера направљена од националних фреквенција

Срамно је то ћутање РТС-а.

Током седмице у којој је морао да извештава о случају хапшења узбуњивача из Крушика и о три грађанска протеста у којима се тражи његово ослобађање, грађани су могли до детаља да се информишу о, рецимо, брању грожђа и прављењу вина у Ломбардији, одакле су репортери РТС-а извештавали.

У реду, није незанимљиво сазнати понешто о италијанским рецептима за прављење вина, али пре Ломбардије су извештачи РТС-а морали отићи до Крушика, јер од догађања у ваљевској наменској индустрији, који и фактички и симболички указују на уништавање државне имовине зарад богаћења моћних појединаца, зависи да ли ће грађани икада добити шансу да им у потрошачку корпу упадне која бутељка, чак и мање луксузног вина.

(не)извештавању РТС-а можда најбоље говоре речи Александра Обрадовића о томе како није знао шта се дешава док је био у Централном затвору. У НИН-у од 17. октобра он каже:

„Нисам имао право на позиве и нисам знао шта се дешава. У затвору постоје само ТВ канали са националном фреквенцијом и Студио Б. У недељу (13. октобра) увече сазнао сам да на Пинку прозивају моју мајку, и то ме је много изнервирало и погодило. Ништа друго нисам знао, али су у понедељак, 14. октобра, дошле у редовну посету мајка, сестра и супруга. Оне су ми испричале да се грађани окупљају испред затвора. Тада сам схватио да нисам остављен сам, само са својом породицом. Неизмерно им хвала, као и медијима који су објавили шта ми се дешава. Тог дана сам у кантини купио НИН и прочитао шта сте писали о мом случају. Пре тога нису дозволили сестри да ми да тај број у коме сте писали о мом случају, јер сам породицу могао да виђам само кроз стаклену баријеру.“

Та стаклена баријера направљена од националних фреквенција подигнута је око грађана Србије да се не би чуо Александар Обрадовић, нити видело пропадање Крушика или богаћење оца министра полиције Небојше Стефановића, као ни директор БИА Братислав Гашић, који је послао наоружане агенте да хапсе узбуњивача.

Очигледно је да Александар Обрадовић не може да буде ућуткан ни заплашен, јер све узбуњиваче на свету одликује унутрашња, незаустављива решеност да истину изнесу на видело и у томе су им први саборци новинари.

Али таквих још нема на РТС-у.

И сваки пут кад то сакривање случаја „српског Сноудена“ или „српског Асанжа“ упоредимо са недавном изјавом главног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића, у којој се хвали да у програму „нема примитивизма, нема ријалитија, нема подилажења најгорим укусима“ и да „ништа од оног што имамо у програму није недостојно Јавног сервиса“ на свету умре један ној, да парафразирамо једног режиму блиског колегу. Јер и у свету нојева је недостојно забијати главу у песак баш сваки пут.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси