Вести

17. 10. 2019.

Аутор: Виолета Глишић Извор: Цензоловка

Град Крагујевац: Немамо одговоре на питања о судбини Радио-телевизије Крагујевац

На телевизију која већ више од годину и по дана незаконито ради у власништву локалне управе, Крагујевац ће до краја године потрошити око 350 милиона динара својих грађана. Никог се ни у државним органима Србије не тиче бахато кршење закона од стране управе коју води Радомир Николић – ни у министарствима финансија и привреде нису желели да одговоре на питања Цензоловке о РТК.

На питање Цензоловке да ли ће и када Радио-телевизија Крагујевац поново бити приватизована, односно колико ће дуго противзаконито бити у власништву Града, у локалној управи у Крагујевцу кажу, цитирамо: Немамо одговор!

Нема одговора ни из Министарства привреде, које је надлежно за спровођење процеса приватизације.

Нема одговора на питања Цензоловке ни из Министарства финансија, које је правни наследник Агенције за приватизацију.

Кршење закона у вези са медијима од стране републичких и локалних власти није необично у Србији, али случај РТК – још драстичније од мистерије зване Тањуг – показује бахатост оних који су себе поставили изнад закона ове државе, као и незаинтересованост органа те државе да то спрече.

Стручњаци збуњени: Непознат правни основ постојања РТК

Радио-телевизија Крагујевац незаконито постоји и финансира се из буџета Крагујевца већ годину и седам месеци. Ова телевизија враћена је у окриље Града после неуспеле приватизације у јулу 2017. године. То је спроведено на основу Уредбе Владе Републике Србије, којом је предвиђено да локалне самоуправе могу да преузму оснивачка права над медијима на шест месеци. Тај рок је општинама и градовима остављен како би медије у свом власништву припремили за нову приватизацију.

Шестомесечни период у случају Радио-телевизије Крагујевац истекао је 6. јануара 2018. године. То, очигледно, није била препрека да ова телевизија до данас остане у власништву Града и финансира се новцем свих Крагујевчана.

Не знамо због чега се толики новац издваја за телевизију која има 25 запослених, када се толико издвајало за њу када је имала 116 запослених. Све је обавијено велом мистерије (Бојана Влајовић Савић, некадашња новинарка РТК)

Мада су средства за те намене постојала у буџету од почетка пројектног суфинансирања медија и упркос обећању градоначелника Радомира Николића, Град Крагујевац се није држао закона „као пијан плота“ и  никада није расписао конкурс за суфинансирање медијских садржаја. Тако је сав новац који је требало да буде намењен крагујевачким медијима – одлазио на рачун РТК.

Цензоловка је у разговору са неколико правних стручњака покушала да открије да ли је законит начин на који се финансира ова телевизија, као и да ли постоји било какав законски основ за то што је РТК још увек у власништву Града.

Одговоре нисмо могли да добијемо јер наши саговорници истичу да је све у вези са РТК збуњујуће. Они су сложни у оцени да је, према информацијама које су доступне јавности, само постојање Радио-телевизије Крагујевац и њено финансирање из буџета Града потпуно незаконито. Истовремено, објашњавају да је могуће да се у оквиру надлежних институција одвијају одређени процеси о којима јавност није обавештена и да бисмо потпуну слику могли да добијемо само уз образложење из Града Крагујевца, Министарства привреде и Министарства финансија.

Цензоловка је о случају Радио-телевизије Крагујевац писала у неколико наврата, али је једини одговор који смо добили из градске управе био да – немају одговор. Из два надлежна министарства нису нас удостојили ни таквог одговора.

Једина информација о Радио-телевизији Крагујевац могла је да се пронађе на сајту Министарства привреде, које је у октобру 2018. године објавило списак свих предузећа која би требало да буду приватизована.

Од тада је прошло годину дана, а у статусу Радио-телевизије Крагујевац се ништа није променило.

У Агенцији за привредне регистре стоји да 100 одсто удела у капиталу ове телевизије још увек има Скупштина града Крагујевца.

Матић: Драстичан пример медијске политике СНС

За разлику од правних стручњака, за медијске аналитичаре статус Радио-телевизије Крагујевац је јасан и представља политичку поруку.

 „Незаконит положај и финансирање Радио-телевизије Крагујевац драстични су примери медијске политике власти СНС, која је ефикасно спроводи од 2014. године, а чији је циљ претварање медија у стратешку полугу владања. Он је резултат одсуства деловања многих институција чији је задатак спровођење закона, почевши од Министарства културе и информисања и РЕМ-а, до Скупштине, која би требало да контролише њихов рад. Заробљавање ових институција да раде у корист једног парцијалног политичког, а не јавног интереса, суштинска је карактеристика данашњег режима. Зато не треба очекивати да ће се медијска ситуација променити док се режим не промени“, објашњава истраживач медија др Јованка Матић из Института за друштвене науке.

Промену не очекују ни удружења, нити новинари у Крагујевцу, који су, како кажу, годинама суочени са безакоњем. Бојана Влајовић Савић, некадашња новинарка Радио-телевизије Крагујевац, а сада активисткиња Шумадијског центра за грађански активизам Рес публица, истиче да нам незаконитим постојањем и финансирањем РТК град и држава поручују да је ово земља у којој је све могуће.

„Слично је као са Тањугом, који постоји некако фантомски. Тако постоји и РТК. Нажалост, реч је о медију који је некада био веома цењен и утицајан и ван Крагујевца. Данас је то аматерски медиј, који се новинарском професијом бави на веома ниском нивоу. Искрено, они, за разлику од других медија који су под утицајем власти, не раде негативне кампање, не нападају политичке противнике, не баве се огољеном пропагандом. Задржали су ту дозу пристојности, али ви данас на тој телевизији имате мало шта да видите. Немамо релевантна истраживања која би потврдила гледаност, али захваљујући разним аналитикама које прате посећеност сајтова, друштвених мрежа, Јутјуб канала, видимо да је све то на ниском нивоу“, објашњава Бојана Влајовић Савић.

МАНИПУЛАЦИЈА ПЕТИЦИЈОМ

Највише су погођени грађани јер не добијају објективно и истинито извештавање. Према речима Бојане Влајовић Савић, Крагујевчани су посебно изманипулисани. Они су, наиме, после раскида приватизације позвани да подрже опстанак Радио-телевизије Крагујевац и да потпишу петицију за нешто што закон није омогућавао – да РТК постане јавни сервис.

„Крагујевчани су тада желели да поврате телевизију која је годинама била утемељена у локалној заједници и сакупили су 10.000 потписа, који сада градској власти служе као алиби за све погрешне одлуке. Сваки пут када надлежнима поставите питање о функционисању РТК, они вам кажу: ’Десет хиљада Крагујевчана је то подржало’. Волела бих да пронађемо сада неког од њих и да им поставимо једноставно питање да ли они сада гледају РТК. Желели су објективно извештавање, а ако се сетимо зимских протеста, неколико хиљада Крагујевчана је у шетњи застајало и звиждуцима поздрављало ту телевизију. Мислим да се ту крије одговор на питање да ли су Крагујевчани добили оно што су тражили“, каже Бојана Влајовић Савић.

Она додаје да је то жалосно, не само због угледа који је имала та телевизија већ и због новца који је, како каже, улудо потрошен на РТК.

„Говоримо о више од 300 милиона и, што је најгоре, од надлежних не можемо да добијемо одговор на основу којих одлука се финансира ова телевизија. Не знамо због чега се толики новац издваја за телевизију која има 25 запослених, када се толико издвајало за њу када је била јавно предузеће и имала 116 запослених. Све је обавијено велом мистерије, пре свега због људи из градске управе, који су и иначе потпуно недоступни за коментаре и изјаве. Не само медијска већ укупна друштвена ситуација у Крагујевцу потпуно је нетранспарентна“, истиче саговорница Цензоловке.

Незаконит положај и финансирање Радио-телевизије Крагујевац драстични су примери медијске политике власти СНС, која је ефикасно спроводи од 2014. године, а чији је циљ претварање медија у стратешку полугу владања (др Јованка Матић, Институт за друштвене науке)

Њен став осликавају и резултати истраживања организације Транспарентност Србија, који показују да је Крагујевац назадовао за 18 места у односу на прво истраживање спроведено 2015. године. Од укупно 100 поена, Крагујевац је ове године добио 42, шест мање него 2015.

Златко Минић, координатор пројекта, објашњава да је то мало изнад просека, што није добар резултат за град величине Крагујевца. Најниже оцене град је добио у области јавних расправа и конкурса, као и трошења новца из буџета.

„Можемо да кажемо да Крагујевац задовољава неки основни минимум, што значи да су буџет и завршни рачун објављени на сајту, да постоје шестомесечни и деветомесечни извештаји, да се наводи како ће индиректни корисници користити новац (не само предшколске установе, на пример, већ свака појединачно). Са друге стране, буџет је потпуно непретражив, нема водича за грађане, није ни одржана јавна расправа, као ни извештај“, објашњава Минић.

„Пример нетранспарентности је и то што се градоначелник грађанима обраћа са Радио-телевизије Крагујевац, док све друге медије игнорише“, објашњава Бојана Влајовић Савић. Она истиче да нигде у Србији немамо ситуацију као у Крагујевцу, где се један медиј финансира тако обилним финансијским средствима, а да свим другим медијима буде онемогућено да чак и конкуришу за њих.

Нико, сматра Бојана Влајовић Савић, у Крагујевцу не тражи да добије паре из буџета, већ да му се пружи шанса да конкурише за новац који је законом предвиђен за информисање грађана. Таква шанса не постоји, што је противзаконито.

 „Нажалост, закон за то не предвиђа никакве санкције. То је градоначелник до сада утврдио и не планира да промени свој приступ према медијима. Тиме су, наравно, погођени сви остали медији у граду. Сва истраживања показују да су у актуелним привредним околностима за локалне медије буџети општина и градова основни извор финансирања. Када затворите тај извор, једноставно доводите у питање опстанак тих медија. Зна то и градоначелник, знају и запослени у медијима, јер више нема реклама ни за неподобне медије на националном нивоу, а камоли за локалне који желе озбиљно да се баве новинарством. Сви се плаше пореских, финансијских контрола и нико неће да угрози своје пословање због рекламе на неком локалном порталу“, закључује Влајовић Савић.

Она није превише оптимистична у погледу опстанка професионалних медија у Крагујевцу. Каже да би следећа година, будући да је изборна, могла бити пресудна. Уколико Радомир Николић не буде више градоначелник, могуће је да ће онај ко дође на то место коначно расписати конкурс за медијске пројекте.

У противном, сматра Бојана Влајовић Савић, порука коју Град шаље новинарима, али и младим људима који желе да се баве тим послом, јесте да је њихов рад – безвредан.