Вести
17. 10. 2019.
Захтев за укидање притвора узбуњивачу Обрадовићу
Бранилац ухапшеног радника Крушика предао је Вишем суду у Београду предлог за укидање кућног притвора, сазнаје БИРН.
Адвокат Александра Обрадовића Владимир Гајић предлаже суткињи за претходни поступак Вишег суда у Београду Дари Шћепановић, да укине меру забране напуштања стана у Ваљеву, уз примену електронског надзора и забрану коришћења интернета.
Бранилац осумњиченог је предлог образложио тиме да не постоје ни општи услови да се Обрадовић задржи у притвору, јер не постоји опасност од бекства, јер то доказује његов ранији живот, посебно чињеница да се против њега никада није водио нити се води други кривични поступак, нити је он осуђиван.
Осим тога, како тврди Гајић у том предлогу, „докази којима располаже тужилаштво, немају доказну вредност ни до нивоа индиција да је уопште извршено било које кривично дело од стране осумњиченог“.
Тужилаштво је покренуло истрагу против Обрадовића због основане сумње да је извршио кривично дело одавање пословне тајне из чл. 240 став 2 Кривичног законика.
Гајић, пре свега, истиче да „тужилац није пружио елементарни доказ, односно да је било која информација коју је евентуално трећим лицима саопштио осумњичени има статус пословне тајне у смислу одредбе става 4 чл. 240 Кривичног законика“.
Бранилац тврди и да је кривични предмет против Обрадовића „по својој суштини бизаран“.
„Осумњичени је de facto узбуњивач у смислу Закона о заштити узбуњивача који је указао на незаконито пословање одговорних лица у наменској фабрици Крушик из Ваљева, а у које су евентуално умешани и чланови Владе Србије, онемогућен је у деловању као узбуњивач кривичним прогоном од стране тужилаштва, које на тај начин, уместо да сузбија криминал на штету државног предузећа, хапси и прогони савесног грађанина“, пише Гајић у Предлогу о укидању кућног притвора који је достављен суткињи Шћепановић.
Гајић каже да то да ли нека информација, документ или било који податак представља службену тајну, може да се цени само према одредбама Закона о заштити пословне тајне.
„У одредби чл. 3 тог закона, изричито је одређено, да се неће сматрати пословном тајном оне информације које су означене као пословна тајна ради прикривања кривичних дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја или другог незаконитог акта или поступања домаћег или страног правног односно физичког лица“, подсећа Обрадовићев адвокат.
Он додаје и да је према свим до сада релевантним околностима овог случаја, јасно да постоје веома јаке индиције да је пословање у фабрици Крушик из Ваљева, када су у питању информације до којих је дошао осумњичени, у тој мери спорне, да је тужилаштво, пре свега, када се са њима упознало, требало да изврши провере, јер оне указују на могуће везе са организованим криминалом.
„Тужилаштво нема ниједан доказ да је осумњичени било шта учинио из користољубља, па је ипак правно квалификовало кривично дело које му ставља на терет под том тежом квалификацијом. Одбрана сматра да је правна квалификација на коју се определило тужилаштво класична злоупотреба органа поступка како би се на тај начин отежао правни положај осумњиченог, у ситуацији када за то не постоји ниједан доказ“, закључује Гајић.
Бранилац, такође, указује суду да је тек 15.октобра 2019. године судски вештак-форензичар покренуо поступак вештачења рачунарске опреме која је предмет вештачења, што значи да тужилаштво тек сада прикупља доказе на које се позива у предмету.
Адвокат у предлогу о укидању мере кућног притвора оспорава и разлог због којег је та мера и донета, а то је постојање опасности да ће осумњичени поновити кривично дело.
Бранилац указује да осумњичени није ни извршио кривично дело, да дело које му се ставља на терет није кривично дело, односно да се његове радње и поступци могу ценити само као деловање узбуњивача и да заправо тужилаштво ради једну сасвим другу ствар.
„Тужилаштво, наиме, кривичним прогоном Александра Обрадовића спречава да јавност буде обавештена о питању које је од интереса за јавност, односно на тај начин индиректно штити одређени број лица која су могући припадници организоване криминалне групе, која у дужем временском периоду води пословање државног предузећа на штету правних и економских интереса тог државног предузећа“.
Александар Обрадовић ухапшен је 18. септембра 2019. године, након чега му је прво одређен кућни притвор. Та одлука је, међутим, измењена након жалбе тужиоца.
Прихватањем те жалбе, Обрадовићу је одређена затворски притвор и он је из свог стана у Ваљеву 30. септембра одвезен у београдски Централни затвор.
Након што је недељник НИН 10. октобра објавио прву незваничну информацију да је Обрадовић већ три недеље у притвору, а БИРН објавио детаље о том догађају, и бурне реакције јавности, пар дана касније, одреаговале су и надлежне институције.
У свега једном дану донете су две судске одлуке које су Александра Обрадовића вратиле у кућни притвор из ког је 30. септембра 2019. године пребачен у Централни затвор у Београду.
Обрадовићев тридесетодневни притвор истиче у петак 18. октобра 2019, а осим предлога адвоката о укидању притвора, треба видети и да ли ће предлог суткињи за претходни поступак поднети и тужилац.
Он би могао да затражи продужење притвора, након чега ће одлуку о даљем задржавању Обрадовића, донети суткиња Шћепановић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.