Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Пинк и Хепи раде шта хоће јер је РЕМ некомпетентан
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

17. 10. 2019.

Аутор: Раде Вељановски Извор: Данас

Пинк и Хепи раде шта хоће јер је РЕМ некомпетентан

На програму телевизије Хепи публика је могла да види тренутак оралног сексуалног општења учесника ријалити програма.

Пре тога, са те исте телевизије, упућене су увреде професору Филозофског факултета Данијелу Синанију, јер је подржао студенте који су тражили да се до краја доведе случај плагијата Синише Малог. Увредљиве поруке садржале су типичан говор мржње по националном основу, што је у Европи и у целом свету, један од најтежих облика кршења закона у јавној сфери, а и ван ње.

Месецима, годинама, телевизије Пинк, Хепи, Студио Б, стављају свој програм у службу режима, делују пропагандно, дискриминаторно, омаловажавају опозицију и свако критичко мишљење, конструишу, манипулишу, што није дозвољено ни по нашим законима ни по европским стандардима.

Просто је невероватно како они који су одговорни да реагују, не схватају колико се поменутим појавама урушава достојанство земље, колико се она у лошем светлу представља пред домаћом и светском јавношћу, а наш медијски систем враћа неколико деценија уназад.

Ови највидљивији примери јавне комуникације јесу критеријум цивилизованости и демократичности, а по њима Србија пада на врло ниско место, што су многе стручне међународне и домаће организације већ закључиле.

У поменутим случајевима може да реагује тужилаштво, а може и ресорно Министарство за културу и информисање. Али онај ко мора да реагује и то неодложно и адекватно је Регулатор електронских медија.

РЕМ има задатак да, како Закон о електронским медијима каже, брине о: „… унапређивању квалитета и разноврсности услуга електронских медија; доприноси очувању, заштити и развоју слободе мишљења и изражавања; у циљу заштите интереса јавности у области електронских медија и заштите корисника услуга електронских медија, у складу са одредбама закона, на начин примерен демократском друштву“.

Да ништа више у закону не пише, људима иоле стручним за област радиодифузије, било би довољно да делују у јавном интересу. Али о томе се и ради. РЕМ перманентно демонстрира сопствену некомпетентност, а и јасно ставља до знања да нема намеру да ради у јавном интересу.

Зато Оливера Закић, чланица Савета РЕМ-а, на питање о инциденту на телевизији Хепи и покретању поступка изјављује: „Ми то стално радимо, али да ли ће и када бити изречене мере то се никад не зна, јер нема хитног поступка. На све се дуго чека и многи случајеви обично застаре и зато телевизије у Србији могу да раде шта хоће, не постоје праве санкције.“ Ето громогласне потврде сопствене некомпетентности. Општа јавност не мора да зна, али стручњаци за област медија знају да РЕМ може одређене мере да изрекне одмах и да то зависи само од њега, да итекако постоје правне санкције које су садржане у Закону о електронским медијима у Члану 28: опомена, упозорење, привремена забрана објављивања програмског садржаја, одузимање дозволе.

О изрицању тих мера одлучује искључиво Савет РЕМ-а, нема шта да чека, а помињање евентуалног хитног поступка је потпуна бесмислица, јер о хитности опет одлучује РЕМ.

Регулатор је „самостална, независна регулаторна организација“ пише такође у закону. На шта мисли Зекић када говори о могућности застаревања? Мисли на судске процесе које РЕМ покреће управо зато да не би изрицао мере које су му на располагању и зато што зна да телевизије које крше закон и остала правила тако могу да прођу некажњено. На сајту РЕМ-а се помиње 210 прекршаја из области оглашавања Хепи ТВ и 395 прекршаја Пинка. За кога онда ради РЕМ: за кориснике услуга, грађане, јавност? Наравно да не, већ за поједине медије који су у очигледној спрези са влашћу.

Недавно је Жељко Митровић, власник телевизије Пинк, поводом двадесет петогодишњице овог медија, поносно изјавио: „Ми смо режимска телевизија“. То је довољан разлог да одмах изгуби дозволу и да ту меру изрекне РЕМ, јер по нашим медијским законима који прате логику европског регулаторног оквира, електронски медији не могу да буду у рукама власти, односно режима. Функционер СНС-а Драган Шомаз је такође недавно рекао да приватне телевизије могу да раде како хоће и навео пример америчких телевизија ЦНН и Фокс које су пристрасне према демократама, односно републиканцима. Оливера Зекић очигледно мисли исто, када саопштава да РЕМ не може да уређује програме приватних телевизија и да Регулатор не може да донесе обавезујућа упутства за период предизборне кампање.

Дакле, господо из РЕМ-а (звињавам се људима који ово знају, али они не доносе одлуке), Србија није у Америци него у Европи где је начин регулације електронских медија битно другачији. У најразвијенијим државама Европе, где је радиодифузија највише напредовала: Великој Британији, Француској, Немачкој, интенција медијских закона је да приватне радио телевизије функционишу по истим правилима као и јавни медијски сервиси.

Зато, што су електромагнетне фреквенције природни национални ресурс који је јавно добро, а не приватно власништво. Као реке, море, ваздух. Телевизије не могу да раде шта хоће и када су приватне и за њих постоје закони и стандарди понашања. РЕМ може да донесе обавезујуће упутство о понашању пружалаца медијских услуга у периоду предизборне кампање, јер то није уређивање медија него наглашавање правила која су у закону већ назначена.

За боље стање у електронским медјима, посебно у понашању телевизија, па и у периоду предизборне кампање, одговоран је РЕМ. То подразумева знање и вољу. У случају садашњег Савета РЕМ, ни једно ни друго!

Аутор је професор универзитета

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси