Вести
17. 10. 2019.
Чечен: Злоупотребљен апарат силе против човека који је указао на корупцију
"Сви узбуњивачи су гадно страдали, на тој теми се није прославила ни претходна власт. Оваквим хапшењем Александра Обрадовића су пређене границе. Злоупотребљен је апарат силе против човека који указује на корупцију, то је граница која није смела да буде пређена. Дискредитована је власт, али и тужилаштво и судство", каже директор Центра за истраживачко новинарство Бранко Чечен.
Александар Обрадовић је 18. септембра 2019. године ухапшен на свом радном месту у фабрици наменске индустрије у Ваљеву под сумњом да је починио кривично дело одавање пословне тајне, јер је новинарима доставио документацију из које се види да је фирма ГиМ, коју је заступао отац министра полиције Бранко Стефановић, по повлашћеним ценама куповала наоружање из Крушика.
Јавност три недеље није била обавештена да је Обрадовић ухапшен, све док недељник НиН 10. октобра 2019. године није објавио прву незваничну информацију након које је БиРН објавио детаље о случају.
„Ја мислим да је једноставније и јасније да идемо уназад. Министар полиције је ухапсио узбуњивача који је указао на потенцијалне коруптивне радње његовог оца. То је једна од две ствари. Друга је да наше тужилаштво добије некакав материјал и између потенцијалних коруптивних радњи оца министра полиције у којима оружје завршава у рукама исламиста и терориста и ситуације у којој је неко узимао документа да то докаже, одабере да је предмет узбуњивач, а не отвори истрагу о овом другом, много озбиљнијем кривичном делу. То су страшне ствари и не постоји ниједан исход осим да Стефановић поднесе оставку или да буде смењен“, сматра Чечен.
Он додаје да је сигуран да је тужилашвто под притиском, јер, каже за читав низ кривичних дела нисмо видели никакву активност тужилаштва.
„Они су одлучили да ухапсе грађанина који је указао на злоупотребу моћи. Очигчледно је да тужилаштво не функционише. Зашто, тешко је рећи, али је очигледно да не раде. Огрешили су се о људскост, а камоли о законе. Не морам да будем правник да бих имао овакво мишљење“.
На питање коме је Обрадовић могао да се обрати, Чечен каже да по закону о узбуњивачима не мора да се обрати фирми, да може да се обрати новинарима, а да је проблем јер није затражио статус узбуњивача.
„Он никоме није продао те информације што је јако битно, него је питање да ли хоћете да истражите да ли је починио крив дело. Зашто није отворена истрага да је ГИМ куповао по повлашћеној цени бомбе и гранате од Крушика, а и ракете које нису играћчке, ради се о четири уговора од преко 40 милиона долара, где је Агенција за борбу против корупције, како може да ћути. Та фирма ГИМ, каже министар мој отац не ради у тој фирми. Не, не ради, али смо доказали да је посредник, а с власником је имао заједничку фирму. Хајде да истражимо то“, наводи Чечен.
Жири новинарске награде „Душан Богавац“, која се додељује за етику и храброст, одлучио је да овогодишњи добитници тог признања буду редакција Телевизије Н1 и новинар недељника НИН Вук Цвијић.
„Новинари као Вук Цвијић истакнутим причама, које су храбре врло брзо дођу под удар прорежимских медија и других механизама, обијен му је ауто. Медији као Н1 се не баве том врстом прича и испод радара пролазе претње и притисци, невероватан пословни притисак, Н1 је веома заслужан што оно што ми истраживачки новинари отркивамо долази до грађана Србије. Н1 је показао храброст и професионалност у стандардима којих се држи и напредује. Заслужили су награду“.
Чечен каже да се један број медија држи у достојанственом начину на који обавља свој посао.
„Више не можете да кажете ништа што личи на критику а да вас не рашчерече Информер, Српски телеграф, Ало, који нису медији већ билтени странке. Није добро да одговарамо на начин који користе они. Ако хоћемо да будемо као новинари бољи од тога, не треба то да радимо, било би добро да се нико не упушта у ту аргумнтацију јер то и није аргументација“.
Бугарска истраживачка новинарка Дилијана Гајтанџијева, чији је сајт Армс воч објавио причу о умешаности оца министра унутрашњих послова Србије у продају наоружања, каже да је била шокирана када је чула да је узбуњивач ухапшен, јер је Обрадовић, како сматра, национални херој.
„Он је обелоданио корупцију на највишем нивоу у Србији. Документа која је доставио Армс вочу открила су међународну испоруку за наоружавање терориста. Оно што је још више шокантно је то да је уместо тренутне истраге у вези са трговином оружјем терористима у Јемену и корупцијом у државној фабрици наоружања Крушик, истрага била усмерена на хапшење узбуњивача. Њега би закон требало да штити. Он је сведок криминала који су починили високопозиционирани званичници. Коме је он могао другом да се обрати? Он је информисао јавност, медије. Није могао да информише директора Крушика, када је сам директор Крушика умешан. Према документима које ми је Александар доставио било је јасно да је Крушик оштећен за стотине хиљада долара – намерно, како би приватна компанија ГИМ остварила профит, а коју је, према истим документима, представљао отац министра полиције Небојше Стефановића. Дакле, није могао да информише директора Крушика о овом криминалу, није могао да информише полицију, јер је у читав случај умешан отац министра полиције. Није могао да информише безбедносне снаге јер су и оне под кишобраном Небојше Стефановића. Није могао да информише ни тужиоца, јер је тужилац наложио његово хапшење. Читав систем је корумпиран. И Александар је сведок тога да је систем корумпиран“, каже она.
Дилијана Гајтанџијева сматра и да је министар полиције злоупотребио своју моћ.
„Чула сам интервју, односно новинарско питање у којем га новинар пита о улози његовог оца у ком је он хладнокрвно негирао све пред јавношћу. Рекао је да његов отац нема никакве везе са компанијом ГИМ. Дакле, министар полиције је лагао и документи које је Александар доставио доказују да је отац министра полиције учествовао у међународној трговини оружјем. То оружје је на крају завршило у Јемену. Чула сам и коментаре да Србија није испоручивала оружје Јемену. Јемен је под ембаргом. Да ли ико очекује да ће трговци оружјем показати документ у коме се наводи да је купац оружјем терористичка организација у ратној зони. Дакле документација је једна ствар, али документација није довољна да би доказала да Србија поштује међународно право. По званичним документима Саудијска Арабија је купац. Србија је, чим се појавила информација да је то оружје завршило у Јемену, морала да прекине даљу испоруку оружја Саудијској Арабији. Нису то урадили. Ја сам лично информисала власти у Србији. Написала сам писмо Тужилаштву за организовани криминал и информисала о својим сазнањима, али испорука није обустављена и сматрам да је разлоз то што је у све умешан отац министра полиције“.
Она каже и да причамо о две врсте криминалних дела.
„Са једне стране је наоружање терориста у Јемену и кршење међународног права, јер оружје није завршило у Саудијској Арабији како се наводи у документацији. Друго причамо о корупцији у коју је умешана државна компанија Крушик, јер је продала оружје приватној компанињи ГИМ, коју представља отац министра полиције и то по цени која је нижа од праве цене, коју, на пример, плаћа Југоимпорт СДПР. У овом случају профит који би Крушик остварио од продаје је отишао у приватну компанију ГИМ. Руководство Крушика је фаворизовало компанију коју заступа Бранко Стефановић. У документима се такође види да је иницијална понуда коју је Крушик доставио ГИМ-у била виша, али је у коначном договору цена била знатно нижа. То је оштетило Крушик за стотине хиљада долара и зато оптужбе против Обрадовића морају бити одбачене. Он је још у притовру, али кућном, док су прави починиоци криминалног дела слободни“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.