Вести
15. 10. 2019.
Ненадић: Узбуњивач из Крушика неће моћи да тражи заштиту
Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић изјавио је данас да узбуњивач из Крушика неће моћи да тражи заштиту на основу Закона о заштити узбуњивача јер тај закон садржи „системски недостатак“, а то је да узбуњивање у јавном интересу не представља правни основ за ослобађање од кривичне или друге одговорности.
„Конкретно, када је реч о поступању са тајним подацима, овај Закон, у члану 20. предвиђа могућност да се узбуњивач обрати овлашћеном органу – тужиоцу, државној ревизији, министарству, али не и директно јавности или новинарима“, рекао је Ненадић за лист Данас.
Навео је да је то разлог због којег узбуњивач неће моћи да тражи заштиту на основу тог закона, али да то не значи да он треба да буде оптужен или осуђен због тога што је учинио.
„Требало би инсистирати на томе да се докаже како је реч о обелодањивању података за које тајност није ни требало да буде одређена, као и на томе да се крвични поступак против њега не води пре него што се разреши ово претходно питање“, рекао је Ненадић.
Навео је да судбина евентуалног кривичног поступка против ИТ стручњака из Крушика А.О. за одавање пословне тајне зависи од неколико елемената – да ли је податак који је он дао новинарима уопште имао статус „пословне тајне“ и да ли је обелодањена информација уопште смела да буде проглашена за тајну.
„Ако је реч о неком ‘податку од интереса за Србију’, онда би се гледало и да ли су поштована правила из Закона о тајности података, а не само из Закона о заштити пословне тајне“, рекао је Ненадић.
Уколико је, како наводи Ненадић, тајност одређена како би се прикрило пословање на штету државног предузећа, онда не би било основа за кривично гоњење узбуњивача.
„Невоља са таквим концептом ослобађања од одговорности за одавање тајне, јесте то што је дужност чувања тајне вероватно одређена на неки уопштени начин, а не посебно и управо за ове информације“, рекао је Ненадић.
Проблем је када се у пракси, наводи Ненадић, применом таквог општег акта, „штити тајност и података о конкретном пословном потезу који је штетан или противан правилима“.
„У таквим ситуацијама би узбуњивачи морали да уживају заштиту јер раде у јавном интересу“, рекао је Ненадић.
Он је навео и да Министарство правде и Народна скупштина нису били вољни да прихвате предлоге које је Транспарентност Србија давала током расправе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.