Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Крушик и узбуњивачи у Србији: „Свако ко узбуни јавност, носи мету на леђима“
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

15. 10. 2019.

Аутор: Тијана Душеј Ристев Извор: ББЦ на српском

Крушик и узбуњивачи у Србији: „Свако ко узбуни јавност, носи мету на леђима“

Петар Илић има 63 године и узбуњивач је из Зрењанина. Радио је као начелник одељења за техничке послове у градској управи, када је 2012. године пријавио да из буџета фали два милиона динара.

Уместо унапређења добио је премештај на ниже радно место, а на његово место је дошао човек којег је пријавио за корупцију.

„Да их нисам пријавио данас би можда био градоначелник Зрењанина“, каже Илић за ББЦ на српском.

ИТ стручњак који је медијима доставио информације, ухапшен је прошле недеље због указивања на корупцију у предузећу „Крушик“ из Ваљева, у коју је наводно умешан и отац министра унутрашњих послова Небојше Стефановића.

У међувремену је Апелациони суд у Београду укинуо решење Вишег суда о одређивању притвора.

Јавност је 10. октобра сазнала да је радник „Крушика“ ухапшен 18. септембра.

Протест због хапшења радника и узбуњивача из „Крушика“ заказан је и за данас испред Централног затвора у знак солидарности.

Уредник портала „Пиштаљка“ Владимир Радомировић каже за ББЦ на српском да случај радника из Крушика „није необичан“.

„Најчешћа одмазда је губитак посла“, каже Радомировић.

Шта се десило?

Прошле недеље, недељник НИН писао је о раднику „Крушика“ А.О., који је наводно новинарима доставио податке о томе да је отац министра полиције Небојше Стефановића, Бранко, умешан у трговину оружјем.

Стефановић је рекао да његов отац није власник ГИМ-а (домаћа продукција оружја), што нико није тврдио, док је председник Србије Александар Вучић рекао да „не види ништа спорно у томе да Србије продаје оружје“.

Његов досадашњи адвокат Љубисав Радосављевић је рекао је медијима да су разлози за притвор (утицај на сведоке и да не понови дело) бесмислени.

Он је напоменуо да његов клијент није криминалац који одаје пословне тајне, већ да је узбуњивач јавности. Нови правни заступник радника фабрике „Крушик“ је Владимир Гајић.

Гајић за ББЦ на српском објашњава да његов клијент у овом поступку не може да тражи статус узбуњивача, јер у једном поступку не може да има статус и осумњиченог и сведока.

„Он, де факто, јесте узбуњивач, али као грађанин то није знао. Али грађанин није ни дужан да познаје закон онако како га знају правници и државни органи. Може да се брани пред судом да јесте узбуњивач, али да није познавао сопствена права“.

Немања Ненадић из „Транспарентност Србија“ за ББЦ на српском објашњава да су узбуњивачи „лица која пријављују незаконите радње“.

Закон о заштити узбуњивача има проблем, на који су они из „Транспарентости Србија“ раније указивали.

„Особа може да пријави незакониту радњу тужилаштву, али не и јавности“, објашњава Ненадић.

О томе каква је разлика између узбуњивача и одавања строге поверљиве тајне, он каже је питање шта тајност штити, информације битне по компанију или незаконите радње.

Ко су узбуњивачи

Узбуњивачи су грађани који користе право на слободу говора да укажу на злоупотребу овлашћења којом се изневерава поверење јавности.

То значи откривање информација о кршењу закона, о кршењу људских права, злоупотреби овлашћења и службеног положаја, о опасности по јавно здравље, безбедност или животну средину или спречавање штете великих размера.

Послодавац мора да поступи по информацији која је обелодањена у року од 15 дана, односно мора да обавести узбуњивача о радњама у току поступка и да му омогући увид у списе предмета.

У року од годину дана од дана сазнања за кршење закона које се десило у протеклој деценији можете формално да обелоданите информацију „овлашћеном лицу“.

Узбуњивач се директно може обратити послодавцу или органу јавне власти. У изузетним околностима, он може информацију обелоданити јавности, тако што ћете се обратити некој организацији цивилног друштва или медијима, како би спречили непосредну опасност по живот, јавно здравље, безбедност или животну средину или штету великих размера или да би спречили уништавање доказа.

Том приликом узбуњивач мора да поштује право на заштиту података о личности, претпоставку невиности, и све судске поступке који су покренути. Не сме да обелодани информацију јавности ако она садржи податке на које је претходно стављена ознака тајности.

Борко Јосифовски, члан организације Доктори против корупције, познат као узбуњивач у случају са „трговином смрћу“, који је открио криминалне везе лекара Хитне помоћи и приватних погребних предузећа, каже за ББЦ на српском да се према раднику „Крушика“ није поступило као према узбуњивачу, већ као према државном непријатељу.

„То показује како се још увек поступа са узбуњивачима у овој земљи“, каже Јосифовски.

Он верује да је овај радник поступио савесно.

„На свим примерима познатијих узбуњивача видимо да су изгубили посао, да им је угрожена егзистенција, вршени притисци и на њега и на његову породицу“, каже Јосифовски.

Јосифовски каже да када је заједно са адвокатима „Пиштаљке“ предао документа о „трговини смрћу“, предао је и документацију и о пљачки ПИО фонда.

„Од тада није ништа урађено по том питању. Верујем да ти људи који су сада у Министарству здравља имају неке хипотеке из прошлости којих не могу да се реше“, каже он.

Радомировић каже да су неки узбуњивачи чак завршавали и у затвору.

Подсетио је на случај инспекторке грађевине из Великог Градишта која је указала на нелегалну градњу на Сребрном језеру, а онда је њен послодавац тврдио да је заправо она умешана.

„Због тога је била неколико месеци у притвору“, каже Радомировић.

Сада адвокат, а некада студент и најмлађи узбуњивач у Србији, Иван Нинић за ББЦ на српском каже да Закон о узбуњивачима не пружа потребну заштиту.

Он је када му је било 16 година, открио да дом у коме станује, ученицима незаконито наплаћује таксу за абонентску књижицу. Од те измишљене таксе, управа је зарадила укупно пет милиона динара.

На основу Закона о доступности информација од јавног значаја нису му уступљени тражени подаци, па је отишао Поверенику.

Подаци које је добио показали су да се новац од књижица трошио на поклоне, алкохол и додатак на плату.

„Данас када сретнем те људе на улици, они ми се смеју у лице. И даље су на функцијама, додуше нижим“, каже Нинић.

Додаје да не осећа да је правда задовољена, јер су они купили слободу, а он је остао без републичке стипендије Министарства просвете.

Цена правде

Илић, данас пензионер, каже да је због тога што није могао да „зажмури“ на корупцију добио стент и висок притисак.

„Пензију сам дочекао у котларници, у којој сам радио на компјутеру без интернета“.

„Разочаран сам корупцијом, не видим лека тој болести“, каже Илић.

Данас, када би видео корупицију, не би је пријавио, а будуће узбуњиваче саветује да добро размисле пре него што се одлуче на такав корак.

„Бити поштен и радити поштено је у овој земљи глупост“, завршава Илић.

Да се неправдвено поступа према узбуњивачима, слаже се и Нинић.

Верује да је циљ хапшења радника из Крушика „да се утера страх у кости свакоме ко помисли да пријави неправилности у јавном сектору“.

Јосифовски каже да не може да се помири с тим да његова земља пропада и да влада закон јачега.

„Какве год то имао реперкусије, верујем да нисам једини и да има још часних људи који не могу да се помире с тим да има људи који су изнад закона“.

„Свако ко узбуни јавност, носи мету на леђима“, завршава Јосифовски.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси