Вести

15. 10. 2019.

Аутор: Катарина Живановић Извор: Данас

Наставља се афера око сумњивих послова оца министра полиције Небојше Стефановића

Хапшење узбуњивача који је открио корупцију

Хапшење узбуњивача који је указао на корупцију људи блиских врху власти, последњи је показатељ колико смо као држава далеко од демократије.

Афера са оружјем у коју је укључен отац министра унутрашњих послова Небојше Стефановића добиће судски епилог али не онакав какав се очекује у уређеним државама, већ управо у диктатурама – уместо да буде заштићен пред законом, радник Крушика Александар Обрадовић који је открио аферу, пред судом ће одговарати због „одавања пословне тајне“.

Адвокат Владимир Гајић, који од јуче брани Обрадовића, каже за Данас да је случај са правне стране апсурдан и да је хапшење политички мотивисано.

– У правном погледу реч је о монументалној глупости. Они су некога ко је де факто узбуњивач претворили у осумњиченог који је нанео штету одајући „пословну тајну“ Крушика. Бизарност је у томе што је он управо открио штету коју Крушик трпи од пословања Стефановићевог оца. Уместо да буде награђен због тога што је открио, он се налази у притвору – истиче Гајић. Према његовим речима, Обрадовић трпи притиске и његова породица је у страху. Иако му једномесечни притвор ускоро истиче, Гајић није сигуран да ли ће он бити пуштен или ће му притвор бити продужен “ с обзиром на то да је ухапшен по политичком налогу“.

Александар Обрадовић је ухапшен 18. септембра између два и пола три поподне, када су наоружани специјалци у џиповима ушли у круг фабрике наменске индустрије Крушик у Ваљеву и одмах се упутили у канцеларију диспечера у производњи А.О., пише БИРН о детаљима хапшења.

На лицу места одузели су му пословни рачунар, а затим га одвели у стан где су запленили његов приватни компјутер као и екстерне меморије које су пронашли. Затим је пребачен у Централни затвор у Београд, испред кога се већ два дана одржавају протести за његово пуштање.

Адвокат Родољуб Шабић каже за Данас да то што је покретање поступка против Обрадовића и његово притварање уследило одмах по откривању чињеница о учешћу оца министра унутрашњих послова као представника једне приватне фирме у трговини оружјем са државним произвођачем, под посебним условима и са енормно растућим зарадом, неизбежно асоцира на притисак на Обрадовића као узбуњивача.

– И више од тога, то делује као крајње забрињавајуће упозорење свим евентуалним будућим узбуњивачима, свим људима који би желели да откривањем неких чињеница укажу на сумњу у незаконитост, злоупотребе положаја, корупцију. На исти закључак упућују и „спектакуларно“ хапшење и притвор који је и по дужини и по режиму уобичајен за шефове организованих криминалних група а не за извршиоце оваквог дела које ни правна теорија ни пракса не сврставају у тешка дела – истиче Шабић. Према његовом мишљењу, ако је разлог за поступак и хапшење само откривање поменутих чињеница, оптужба би била неодржива.

– Додуше, мада са закашњењем и још увек незванично, јавност је сазнала да се поступак не води само поводом поменутог већ је наводно окривљени пет година „прикупљао и одавао пословне тајне“. Међутим, то из доста разлога не делује уверљиво а отвара питања на које је тешко одговорити. Шта су органи гоњења радили до сада? Шта су чекали? И шта и коме је А.О. то кроз тих пет година одавао? Постојање одавања и намера су битан услов за постојање кривичног дела а за сад чујемо да се тек „утврђује где су подаци нађени код њега завршили“. А ако нису нигде завршили? Ако их је окривљени, као што одбрана и каже, и прикупио само да би о томе како проблематично послује Крушик обавестио јавност – наглашава Шабић.

Бивши повереник за информације од јавног значаја подсећа да Закон о тајности података и Закон о привредним друштвима изричито предвиђају да тајни податак не може бити податак којим се прикрива извршење кривичног дела, злоупотребе и слично. Он додаје да је овај случај још једно упозорење на две начелно важне ствари.

– Прво, у правном поретку у вези с „тајнама“ имамо озбиљне непрецизности и неконзистентност између релевантних закона, па се људи могу гонити и без правог разлога а некима се и кад разлога има може „гледати кроз прсте“. Друго и важније је то што тужилаштва и Агенција за борбу против корупције учестало нуде примере поступања која је тешко, чак немогуће довести у везу с њиховом правом улогом. Ако, на пример, не виде проблем у томе да министар „прода“ безвредну фирму за пола милиона долара и плати с фамозних Девичанских острва, са рачуна друге своје фирме, како заправо изгледа њихова борба против прања новца – каже Шабић. Он додаје да ако је „тетка из иностранства“ објашњење за порекло имовине другог министра, важи ли то по њима и за остале функционере и грађане, или, да ли они генерално стоје на становишту да кад скупо школовање деце у иностранству „плаћају пријатељи“ то нема везе са кршењем антикорупцијских прописа.

Програмски директор Транспарентност Србија Немања Ненадић каже за Данас да судбина евентуалног кривичног поступка против узбуњивача из Крушика за „одавање пословне тајне“ зависи од тога да ли је податак који је он дао новинарима уопште имао статус „пословне тајне“ и да ли је обелодањена информација смела да буде проглашена за тајну.

– Закони прецизирају да се тајном не сматра информација која је означена као таква „ради прикривања кривичног дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја или другог незаконитог акта или поступања“. Уколико је, дакле, у овом случају тајност одређена како би се прикрило пословање на штету државног предузећа, онда не би било основа за кривично гоњење узбуњивача – указује Ненадић. Он додаје да невоља са таквим концептом ослобађања од одговорности за одавање тајне, јесте то што је дужност чувања тајне вероватно одређена на неки уопштени начин, а не посебно и управо за ове информације.

– У таквим ситуацијама би узбуњивачи морали да уживају заштиту јер раде у јавном интересу. Међутим, и Министарство правде и Народна скупштина нису били вољни да прихвате предлоге које је Транспарентност Србија давала током расправе. Наиме, српски Закон о заштити узбуњивача, иако много хваљен, садржи најмање један системски недостатак – узбуњивање у јавном интересу, на жалост, не представља правни основ за ослобађање од кривичне или друге одговорности. Конкретно, када је реч о поступању са тајним подацима, овај Закон, у члану 20. предвиђа могућност да се узбуњивач обрати „овлашћеном органу“ (нпр. тужиоцу, државној ревизији, министарству), али не и директно јавности или новинарима – наглашава Ненадић. Он додаје да то не значи да Обрадовић треба да буде оптужен или осуђен због овог што је учинио.

– Напротив, требало би инсистирати на томе да се докаже како је реч о обелодањивању података за које тајност није ни требало да буде одређена, као и на томе да се кривични поступак против њега не води пре него што се разреши ово претходно питање – закључује Ненадић.

Чечен: Застрашивање грађана и злоупотреба судства

Директор Центра за истраживачко новинарство (ЦИНС) Бранко Чечен каже за Данас да о овом случају довољно говори наводни ангажман БИА и одсуство истраге о повлашћеним ценама за министровог оца и легалности целог посла.

– Хапшење новинарског извора, вероватно и узбуњивача је врло недемократски чин, а правници ће рећи да ли је и противзаконит, као што ми се чини да јесте. Ово је застрашивање грађана и вероватно злоупотреба судства. Мрак постаје све гушћи. Сви истраживачки и остали новинари морају да устану и макар се огласе у име свих својих извора. То је морална и етичка обавеза – истиче Чечен.

Одавање пословне тајне

Више тужилаштво у Београду ухапшеном ставља на терет кривично дело из члана 240 Кривичног законика. Реч је о одавању пословне тајне и то из става 2 у којем се каже да ће казном од две до 10 година бити кажњен учинилац уколико је дело учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих података. Међутим, закон каже да се пословном тајном не сматра информација која је означена као пословна тајна ради прикривања кривичног дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја или другог незаконитог акта или поступања домаћег или страног физичког и правног лица.

Куповали мине по 3,5 а продавали за 18,5 долара

Крагујевац – Ваљево -Радници „Крушика“, барем већина њих, није знала да је онога дана кад је интервентна полиција ушла у фабрику, дошла да би ухапсила њиховог колегу Александра Обрадовића, који је, како се наводи у медијима, осумњичен да је новинарима достављао податке о извозу „Крушикових“ граната и мина посредством фирме ГИМ, односно Бранка Стефановића, оца министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, причају јуче за наш лист представници запослених у „Крушику“.

Појашњавају да је „Крушиков“ фабрички круг огроман, те да су радници, кад су чули и видели полицијска возила, мислили да су ту да би ухапсили неког од фабричких директора. Тек два три дана доцније, сазнали су да је, у ствари, ухапшен Александар Обрадовић, због наводног одавања службене тајне. Наши саговорници кажу да је мајка ухапшеног Обрадовића до 2014. била финансијски директор „Крушика“, а да је те године, након доласка Младена Петковића на функцију генералног директора предузећа, и она, поред осталих, смењена са тог руководећег места. У међувремену је и ухапшени Обрадовић померен са свог радног места. Тврде да запослени и даље немају никакве званичне информације о разлозима за његово недавно хапшење, и да сазнања о томе имају из медија.

Извори нашег листа у „Крушику“ потврђују да је Бранко Стефановић, испред компаније ГИМ, долазио у „Крушик“, те да су га запослени видели и на прослави јубилеја – 80 година од оснивања те ваљевске фабрике, 22. фебруара ове године. Истичу да имају сазнања да је фирма ГИМ, чији је представник Стефановић старији, у августу у „Крушику“ купила десет шлепера мина, извезених из фабричког круга у два одвојена конвоја. Компанија ГИМ је, тврде, осветљавајуће и димне мине од 60, 80 и 120 милиметара, од Крушика купила за по 3,5 долара по комаду, да би их у Саудијској Арабији продала по цени од 18,5 долара по мини. На тај начин, пословна штета није причињена само „Крушику“, него, сматрају, и државном извознику, компанији Југоимпорт СДПР, која „Крушикове“ производе плаћа скупље од ГИМ-а. З. Радовановић