Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Друштвене мреже као оружје за уништавање живота
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 10. 2019.

Аутор: Белма Буљубашић Извор: Медиа центар Сарајево

Друштвене мреже као оружје за уништавање живота

Крајем прошлог мјесеца у Дневном авазу је објављен кратки текст у којем је наведено да учитељица Дијана Пелидија, која је запослена у основној школи Ченгић Вила 1 у Сарајеву, на свом Facebook профилу објављује слике са шајкачом. Објава од двије реченице садржи сцреенсхот који указује на то да је Пелидија запослена у тој школи као радница у продуженом боравку и фотографију учитељице са шајкачом на глави. У садржају који потписује И.К. наводи се: „Учитељица Дијана Пелидија држи наставу у склопу продуженог боравка у Основној школи ‘Ченгић-Вила 1’, а на друштвеној мрежи Facebook објављује у најмању руку дегутантне фотографије. Друштвеним мрежама кружи фотографија учитељице Дијане Пелидије са шајкачом на глави и то ни мање ни више него на штанду с великосрпском иконографијом.“ Вијест су убрзо пренијели бројни портали у Босни и Херцеговини, укључујући и Ослобођење, Радиосарајево и Индеx.

Недуго након објаве, у бх. медијима су се појавили и прикази коментара које је на Facebook-u писала Пелидија. Извучени су они у којима је навела да су Бошњаци настали од Срба, односно да су бивши Срби, само су потурице. Новинар Дневног аваза који је писао и први текст (потписан као И.К.) издвојио је тај коментар и учитељицу оптужио за ширење великосрпства: „А да није ријеч о изненадном буђењу великосрпства код Пелидије, доказ је и статус, односно, реакција коју је објавила прије неколико година. Наиме, након што су у Кисељаку претучене мајка и кћерка које су носиле мараме на главама, Пелидија се огласила невјероватним коментаром. – И треба, кћерки набила мараметину, не пита се је ли то примјерено дјетету – написала је она.“

Исти дан огласила се и Дијана Пелидија написавши своју реакцију коју је послала Дневном авазу. Навела је да ради у продуженом боравку и да није имала намјеру никога увриједити, објављена фотографија је извучена из цхат групе, односно никада није постављена јавно или на нечијем профилу и да је имала потпуно другу конотацију. Што се тиче спорног коментара везаног за мајку и кћерку које су претучене у Кисељаку наводи да га је написала прије више од двије године на неком порталу, да се коментар надовезивао на коментаре других судионика у расправи те се покренуло питање да ли дјецу треба покривати или не, при чему је она заузела став да не треба, јер дјеца нису сексуални објекти и да га је недуго након тога избрисала јер је схватила да је њен коментар погрешно схваћен. За спорни коментар који су медији објавили а у којем стоји да су Бошњаци потурице, Дијана Пелидија је у свом писму истакнула да је то био ироничан одговор једном националисти и да то није њен став, већ став који заступају националисти какав је био и коментатор којем је одговорила на његову провокацију. Даље наводи да је цијели рат провела у Сарајеву, да није четникуша и Српкиња, како је вријеђају у коментарима и да потиче из муслиманске породице, да јој је мајка вјерница практикантица а отац као припадник Армије БиХ два пута рањен у току агресије на БиХ.

Убрзо је реаговала и министрица за образовање, науку и младе Кантона Сарајево Зинета Богунић најавивши да ће истражити случај и подузети мјере уколико законске могућности буду дозвољавале. Министар рада и социјалне политике Малик Гарибија изјавио је да је недопустиво да таква особа учи било чију дјецу уколико су објављени постови њени.

Вијест се нашла и на порталима у Србији и Хрватској. Јутарњи.хр је дао краћи преглед случаја, користећи се објављеним садржајима из бх. медија у којима су наведене објаве Пелидије и њено писмо упућено јавности. Индеx.хр је објавио садржајнији текст, а објављени су и прикази Фацебоок коментара које је Пелидија дала на увид јавности у жељи да докаже да њени ставови нису онакви каквим их медији желе представити. Сличне садржаје су објавили и медији из Србије. Пренесени су, углавном, скраћени садржаји из медија из БиХ. Курир је у наслову навео да су родитељи дјеце згрожени, иако се то у тексту уопште не спомиње.

Онлине линчовање

Цијели случај убрзо се нашао на мети коментатора – и оних анонимних и оних који су под пуним именом и презименом писали увреде на рачун Дијане Пелидије. Коментатори су гњевно писали да је треба протјерати из Сарајева, да треба да иде у Републику Српску, у Лукавицу, на Романију и код Милорада Додика. Коментаори су Пелидију опуживали за ширење српског фашизма, називајући је погрдним именима и наводећи да таквима као она није примјерено радно мјесто у школи. Коментатори се нису суздржавали од псовки и увреда, називајући Пелидију четникушом која је добила посао, расправљали о њеном националном идентитету, плати и дио њих је захтијевао да јој се уручи отказ. Примјетно је да су коментатори замјерили Пелидији на њеном рјечнику, нагласивши да таква особа не би смјела учити дјецу, док се сами нису суздржавали од псовки и увреда, а међу њима је вјероватно било и родитеља малољетне дјеце.

Када је о медијима ријеч, највише коментара је исписано на порталу Клиx, док је на Facebook страницама водећих медија (првенствено на Фацебоок страници Дневног аваза и Клиxа) исписано на хиљаде коментара. Већина их је садржавала говор мржње, што нам поново показује да већина грађана БиХ не схвата појам слободе говора. Слобода говора не значи да је дозвољено ширити било какав облик мржње или угрожавање нечијег живота. Очито је да је оваквим коментарима допринио недостатак било какве санкције за написане увреде,  а с чим се сусрећемо свакодневно, што је грађанима дало могућност да несметано шире говор мржње у онлине сфери.

Како је фотографија доспјела у јавност и како је покренута хајка на Дијану

Дијана Пелидија наводи да су спорни коментари доспјели у јавност тако што их је прослиједио један од чланова затворене Facebook странице која броји нешто више од 200 чланова и у којој је она једна од администраторки.

„Један од чланова групе којег ја не знам лично и не знам ништа о њему осим да је из Сарајева константно је вријеђао Србе у групи и покушао да некога испровоцира. Тај човјек је писао увриједљиве објаве на рачун Срба, оптуживао групу да велича злочине, што апсолутно није тачно. Спорни коментар који је доспио у медије, а у којем наводим да су Бошњаци потурице је чиста иронија, јер сам се на увредљивој објави коју је поставио поменути члан групе сукобила с њим и почела саркастично наводити увреде које користе српски националисти, јер је он вријеђао Србе на примитиван националистички  начин, па сам му иронично хтјела показати како би се он осјећао да га неко на исти такав начин вријеђа. Дакле, била је чиста иронија. То нису моји ставови, то је ван памети. Члан који је поставио објаву исјекао је моје коментаре, обрисао објаву и изашао из групе.“, објашњава Дијана како су спорни коментари доспјели на друштвене мреже и медије.

Наводи да је слику послала у групни цхат у којем је било десетак људи и да јој није била намјера да велича било какву идеологију, већ је послала слику уз опаску да се штанд налази у центру Београда што јој је невјероватно.

„Ја сам то послала као шпрдњу, да се смијемо, а не да ја нешто величам. Неко од учесника цхата је прослиједио слику човјеку који је исјекао моје коментаре и хајка је покренута на Тwиттеру, дан прије него ће доспјети у медије. Од медија је први објавио Дневни аваз, али је слика прво кружила по Фацебоок страницама које објављују националистички садржај и по Фб групама. То се ширило брзином свјетлости.“

Наглашава да би било потпуно шизофрено да велича српски национализам након рата проведеног у Сарајеву у којем је гладовала и проживљавала разне трауме скупа са својим суграђанима.

Послије овог догађаја, Дијана је угасила свој Facebook профил, јер јој је Inbox био затрпан увредљивим порукама и пријетњама у којима су је називали четничком курвом и другим погрдним именима.

„Након сто је објављено да ми је отац рањен у рату, почели су коментари да је био на страни Срба, односно у Војсци РС. То је ван сваке памети, Бошњак у рату на Палама, али ето.“

Дијана је тренутно на боловању, јер је ово био веома стресан период за њу. Истиче да су јој људи који је познају пружили подршку, да они знају ко је она и да су јој се јавили и родитељи њених бивших и садашњих ученика да јој упуте ријечи подршке.

Како се борити против онлине линча?

Иако су онлине медији и друштвене мреже увелико олакшале начин комуникације и протока информација, ова сфера је још увијек потпуно нерегулисана. Пријетње и погрдне ријечи које грађани упућују једни другима, коментари у којима је садржан говор мржње, увреде на националној и родној основи, те на основу сексуалне оријентације постале су свакодневна појава за коју нико не сноси санкције.

Професорица на Одсјеку за комуникологију Факултета политичких наука у Сарајеву Лејла Турчило истиче да је онлине простор умјесто слободе изражавања суштински креирао анархију говора мржње.

“Слобода долази с одговорношћу, а у онлине простору те одговорности има врло мало и сви негирају властиту – ограђују се портали, чак и друштвене мреже, корисници се крију иза лажних профила, итд. Говор мржње прераста у озбиљне позиве на насиље које нико не санкционише, нити сматра озбиљним иако је увијек лако могуће да се у реалном простору остваре.“

Дијана Пелидија наводи да су јој у полицији рекли да у њеном случају није било физичких пријетњи, а и да их је било, то је тешко доказати. Једино што би могла урадити је ангажовати адвоката и поднијети тужбе против медија који су објављивали садржаје који су јој наштетили. Међутим, такви процеси јако дуго трају и исход је увијек неизвјестан.

Професорица Турчило као кључни проблем наводи изостанак сваке санкције, констатујући да је нажалост степен свијести већине такав да су санкције једино учинковито рјешење.

„Позив на насиље треба сматрати једнаким почињеном насиљу, и као таквог га и третирати. Дугорочне стратегије подизања нивоа медијске писмености и културе комуникације су добре, али недовољне за рјешење проблема. Кључно је законодавство које би било засновано на нултој толеранцији према насиљу и позиву на насиље у онлине и оффлине простору“, закључује Турчило.

Владана Васић, руководитељица заговарања Сарајевског отвореног центра, истиче да самостална реакција државе и њених институција када су у питању коментари мржње и позивање на насиље испољени у онлине коментарина и на друштвеним мрежама у потпуности изостаје.

„Грађанима остаје да коментаре и пријетње пријаве полицији по редовној процедури, но питање је на који начин се уопште прилази истраживању почињења ове врсте кривичних дјела путем интернета. Осим у Републици Српској, интернет, тачније друштвене мреже, нигдје нису дефинисане као јавни простор или могући медиј извршења кривичног дјела, те су реакције полиције на говор мржње неадекватне и неуједначене“, објашњава Владана Васић уз закључак да је неопходан додатни рад на унапређењу и законодавног оквира и институционалних механизама да бисмо се адекватно као друштво могли носити с овим видом угрожавања сигурности грађана и грађанки, који се само код нас сматра новим и тешко истраживим.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси