Вести
10. 10. 2019.
Управни суд сматра да новинари немају интерес да добију информацију
Управни суд одбацио је захтев новинарке Пиштаљке да најзад добије комплетан извештај Агенције за борбу против корупције о имовини и приходима некадашњег градоначелника Београда, а сада министра финансија Синише Малог уз образложење да она није правно легитимисана, oдносно да нема правни интерес да тужи.
Новинарка Пиштаљке Снежана Ђурић још је 19. децембра 2017. године поднела тужбу зато што је Влада Србије игнорисала захтев Повереника за информације од јавног значаја да јој помогне да од Агенције за борбу против корупције добије све тражене информације о тадашњем градоначелнику.
У решењу Управног суда које је 6. септембра ове године, готово 21 месец од подношења тужбе, донео судија појединац Павел Јонаш наводи се да се тужба одбацује зато што новинарка Ђурић „није активно легитимисана за подношење тужбе због ћутања управе односно због непоступања Владе Републике Србије у складу са својим овлашћењима“. Због тога је судија Јонаш закључио да је тужба поднета од стране „неовлашћеног лица“, те да не постоје ни „процесно-правни услови за вођење управног спора“.
Спорови због „ћутања управе“ покрећу се када надлежни орган не поступи по захтеву странке, не донесе никакву одлуку већ „ћути“. Да би се заштитио правни интерес странке која би без таквог одлучивања органа управе остала у правној неизвесности и немогућности да оствари своја права, Закон о управним споровима даје могућност да се тужбом тражи заштита права.
Из резоновања суда се може закључити да је тужбу требало да поднесе Повереник, а не новинарка Ђурић. Суд дакле сматра да је Повереник имао јачи правни интерес јер Влада Србије није поступила по његовом захтеву да примени директну принуду и преузме тражену документацију коју Агенција за борбу против корупције није желела да достави новинарки Ђурић која је захтев и поднела Агенцији.
Суд је потпуно запоставио основни интерес у овој ствари, а то је интерес јавности да сазна информације од јавног значаја, а захтев је у име јавности послала новинарка која је и најзаинтересованија странка у овом поступку, а не Повереник.
Овај спор задире у саму суштину Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја који је унео револуцију у начин на који новинари раде, посебно они који себе називају „истраживачким“. Наиме, Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја уводи широка овлашћења Повереника, али и прописује обавезу Владе Србије да Поверенику, на његов захтев, пружа помоћ у поступку извршења, када неки орган ускраћује достављање информација упркос решењу Повереника и изреченим казнама.
Међутим, овакво тумачење суда омогућава сваком представнику јавне власти да без последица ускрати издавање информације јер зна да Влада Србије у крајњем случају неће користити непосредну принуду да би преузела спорна документа, чиме Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја „губи зубе“.
„Како Влада Републике Србије (...) Поверенику на његов захтев пружа помоћ у поступку административног извршења решења, то, у конкретном случају, по оцени Управног суда, тужиља није активно легитимисана за подношење тужбе због ћутања управе, односно непоступања Владе Републике Србије у складу са својим овлашћењима из наведене одредбе закона“, наводи се у образложењу решења Управног суда.
У циљу потпуног информисања јавности, Пиштаљка ће предложити Поверенику да поднесе истоветну тужбу да би се утврдило да ли је он надлежан за њено подношење.
У међувремену, уложиће приговор надлежном већу овог суда у законском року.
Цео овај случај почео је још 2017. године када је Агенција за борбу против корупције одбила захтев новинарке Снежане Ђурић за приступ информацијама од јавног значаја у вези са извештајем о имовини градоначелника Београда. Ова одбијеница поништена је решењем Повереника који је наложио Агенцији да достави тражене информације. Руководиоци Агенције су чак позивали Повереника да изврши увид у документацију иако је он имао све безбедносне сертификате да ступи у посед наведене документације. Када ни то није успело, Повереник се обратио Влади, такође без успеха.
Новинари Пиштаљке поуздали су се у независност судства и поднели тужбу због ћутања управе која се у првом степену завршила на горе описани начин но наставиће борбу за доследну примену закона који је на снази још од 2004. године.
Исход првостепеног поступка могао се наслутити будући да је поступајући суд прво 4. јануара 2018. године тражио да се означи правни акт чији се поништај тражи, иако је поступак покренут управо зато што акта није било. На овај налог суда, адвокати новинарке Пиштаљке су одговорили у кратком року, но на одлуку су морали да сачекају више од годину дана.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.