Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Истраживање: Велики број напада на новинаре остаје непријављен
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

19. 09. 2019.

Аутор: Н1, ФоНет Извор: Н1

Истраживање: Велики број напада на новинаре остаје непријављен

Велики број случајева угрожавања безбедности новинара и претњи остаје непријављен, а разлози за то су од непознавања процедура, неповерења у институције, до одређених врста притисака и додатних напада представника власти, показало је истраживање Фондације "Славко Ћурувија".

Програмски директор Фондације Раде Ђурић је, на конференцији "Ка ефикасној заштити безбедности новинара у Србији: Критичне тачке у систему заштите новинара", указао на чињеницу да новинари не знају пуно о начину на који могу да поднесу пријаве, али имају и страх према институцијама.

Велики број новинара неће да говори о томе, истакао је он, указујући и да се можда у јавности креира слика да полиција и тужилаштво не раде свој посао и да је немогуће решити случај.

Ђурић је оценио да контакт-тачке за брзо реаговање у случају напада или упућивања претњи, фомиране као заједничко тело новинарских удружења, полиције и тужилаштва, у већини градова раде свој посао, док се у неким мањим местима "не сналазе тако добро".

Постоје и одређена места неразумевања са стране новинара, и неопходно је да се побољша комуникација, "јер се гро проблема заснива на неповерењу у правни систем, иако видимо полицију и тужиоце посвећене да то раде", и поред огромног политичког притиска и великог утицаја на њих.

Заменик тужиоца у Другом основном тужилаштву у Београду Предраг Миловановић, који је поступао у случају паљења куће новинара Милана Јовановића у Гроцкој, рекао је да је ту све слутило да се на врху "триангла" крије неко ко је на владајућој позицији и локални функционер.

Миловановић је нагласио да су припадници полиције дали максимум да се тај случај реши, али да је то било тешко јер се радило о "добро осмишљеној конспирацији", без сведока.

Због тога је, додао је Миловановић, било важно признање једне од осумњичених, дато у замену за споразум о признавању кривичног дела, на основу чега је дошло до расплета случаја и подизања оптужнице против председника општине Драгољуба Симоновића и осталих. 

Новинар Милан Јовановић рекао је за Н1 да "још увек верује у наше правосуђе".

"Ја верујем да ће доћи до окончања тог судског поступка и да ће ови бити осуђени. До сада су радили опструкцију непојављивањем на суду, не знам да ли ће се сутра одржати суђење или ће измислити нешто ново. Очигледно је да они ништа немају у своју одбрану, једино што им је преостало је да раде опструкцију судског поступка да би то што дуже трајало и да би што касније били осуђени", каже Јовановић. 

Судија Александар Трешњев рекао је да је највећи део поступака у случајевима напада на новинаре завршен осуђујућим пресудама, "што значи да судије нису имале притисак".

Проблем се најчешће јавља пре суда, у фази непосредно након извршења дела или у току истраге, објаснио је он, прецизирајући да је врло важно квалитетно прикупљање доказа, јер ако се они одмах растуре, више их неће бити могуће прикупити.

Трешњев је то илустровао чињеницом да после напада није довољно отићи у Ургентни центар, где лекари констатују само најтеже повреде, него треба да се обрати пажња и на сваку, па и најмању огреботину, јер то може бити пресудно у процесу, као и да на време треба узети ДНК трагове.

Према мишљењу Трешњева, важно је да новинари пријаве и најмање и најситније претње, чак и оне које се чине бенигним, јер ће то онда да обесхрабри починиоце.

Адвокат Вељко Милић, који заступа велики број новинара којима су упућене претње, оценио је да систем контакт-тачака између новинарских удружења, полиције и тужилаштва, преко којих се напади пријављују и хитно реагује, за сада функционише готово беспрекорно.

Али када поступак дође до тужилаштва, дође и до првих проблема и различитих правних тумачења и квалификација дела, поготово ако су претње упућене преко друштвених мрежа, јер је "врло танка разлика између претње да ће се напасти живот и тело и увреде", упозорио је он.

Председник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић је констатовао да сарадња са полицијом и тужилаштвом, без обзира на неке мањкавости, напредује, али да је дугогодишњи проблем у професији, "људима који се зову новинари, а они то нису, него су пропагандисти". 

Они стварају озбиљне проблеме својим колегама. Они отварају случај и спроводе истрагу, подижу оптужницу и на крају доносе пресуду. Такав амбијент одвраћа младе од озбиљног новинарства, или се опредељују за лаке секторе - спорт, култура, естрада, истакао је он. 

Бодрожић је указао и на појаву да, након озбиљних претњи новинарима, кроз утицај тих "колега" и још неких људи, током времена жрвта мора да доказује да је жртва.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси