Вести

18. 09. 2019.

Аутор: Анђела Миливојевић Извор: ЦИНС

Подобним медијима милиони из џепа грађана

За четири године држава је телевизији Пинк одложила плаћање преко 1,52 милијарде динара пореског дуга, а то нису једине привилегије које провладини медији годинама уживају. Таблоидне, ударне песнице власти Информер и Српски телеграф добијају милионе динара на конкурсима и поред тога што крше професионалне и етичке стандарде. Повлашћен је и државни Танјуг који је уместо гашења наставио да ради - захваљујући новцу из буџета.

Осим што је добила прилику да око 1,52 милијарде динара пореског дуга плати на рате, телевизија Пинк је истовремено добила од државе најмање 1,28 милијарди динара кредита за извоз.

У нефер утакмици са независним медијима, ова провладина телевизија годинама има повлашћен третман, некад без обзира на прописе.

Пинк је годинама успевао да одложи плаћање пореза па је тако Пореска управа за четири године омогућила репрограме дуга на укупно 93 рате, показују подаци до којих је дошао Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Ружичаста телевизија је дуговала 231,2 милиона динара у марту 2012, када је са Пореском управом потписала споразум да плати порез на шест рата. Нешто више од годину дана касније, у јуну 2013, нови договор је омогућио Пинку да 705,01 милиона динара плати кроз 15 рата.

До октобра 2014. ТВ Пинк је направила нови дуг према држави, овог пута 197,5 милиона динара чије плаћање је одложено на 12 рата. Још једно одлагање телевизија је добила у марту 2016. за дуг од 389,1 милиона динара који има обавезу да измири у чак 60 рата.

По којим критеријумима је Пореска управа одлучила да одлаже плаћање дуга Пинку није познато, с обзиром на то да је ова државна институција годинама одбијала да достави новинарима ЦИНС-а склопљене уговоре.

Поред тога, ТВ Пинк је годинама добијала новац од државне Агенције за осигурање и финансирање извоза (АОФИ), такође под непознатим условима. Истраживање ЦИНС-а показује да су ова телевизија и АОФИ у више наврата уговорили кредите за извоз, али од АОФИ нису стигле информације по којим критеријумима и шта тачно Пинк извози, а да је вредно државне помоћи.

ЦИНС је ипак међу подацима о залогама ТВ Пинк пронашао уговоре о кредиту и гаранцији из 2014. – године у којој је Пинк дуговао порез држави.

Једним од ових кредита је у децембру омогућено финансирање два уговора непознате садржине које је Пинк склопио са фирмама у региону – предузећима БХ Телецом из Сарајева и МТЕЛ из Подгорице. За то је телевизија добила 164,2 милиона динара које је требало да отплати у 12 месечних рата. Претходно је, четири месеца раније, АОФИ дао новчану гаранцију Пинку од 293,3 милиона динара како би добио кредит од АИК банке.

Како се наводи на сајту АОФИ, један од услова за добијање гаранција и кредита јесте потврда Пореске управе о измиреним пореским обавезама.

Међутим, те године се Pink international company – власник ТВ Пинк – нашла на списку највећих пореских дужника Пореске управе. Три дана пре склапања уговора о гаранцији, ружичаста телевизија је дуговала 197,5 милиона динара.

АОФИ је и наредних година склапала уговоре са Пинком и по основу некаквог извоза је овој телевизији исплаћено 433,3 милиона динара током 2015, догодине 431,4 милиона динара, да би у марту 2017. године на рачун Пинка легло 402,7 милиона динара.

Због чињенице да је Пинк 2014. године био највећи порески дужник међу медијима и да поседује националну фреквенцију, Савет за борбу против корупције је у Извештају о власничкој структури и контроли медија истакао да је ова телевизија каснила са отплатама пореског дуга, али уговор о репрограму није раскинут.

Да држава прави разлику међу медијима показују и контроле које је пореска инспекција спроводила. ЦИНС је раније писао да је независни портал Јужне вести годинама био на удару пореских инспектора, док у нишким телевизијама које се повезују са сином Братислава Гашића, Владаном, оваквих контрола до 2018. није било.

Информер и Српски телеграф: непрофесионалност која се исплати

Провладини таблоиди Информер и Српски телеграф добили су за три године укупно 52,5 милиона динара државног новца на конкурсима за медијске пројекте који су у јавном интересу. Новац им се додељује упркос честом кршењу професионалних стандарда, а Инфомер преко једне од својих фирми овакво правило успева и да заобиђе, показује истраживање Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Лист Информер добија новац за рад на овај начин од 2017. године, тако да му је 29,8 милиона динара државног новца до данас стигло из 36 конкурса. Дневни лист Српски телеграф од свог оснивања у марту 2016. године до данас је добио 22,8 милиона динара на 34 конкурса.

Информер је у овом периоду константно кршио Кодекс новинара Србије због чега има чак 44 изречене јавне опомене, а слична је ситуација и са Српским телеграфом који има 18 опомена. Опомене за последицу имају јавну критику, а изриче их Комисија за жалбе при Савету за штампу након што утврди да су медији прекршили правила професије, односно Кодекс новинара.

Међутим, још једну улогу опомене имају – да онемогуће да новац грађана оде у руке оних који не бране јавни интерес.

Правилник за оцену медијских пројеката прописује да предност у добијању новца имају пројекти који остварују јавни интерес, уз гаранцију да се медиј придржава професионалних и етичких стандарда, али непрофесионално извештавање ових медија није био проблем за комисије које су им додељивале новац.

Иако му победа на конкурсу није ускраћена, Информер је нашао начин да заобиђе правила.

Таблоид новац на конкурсима добија кроз две фирме – Инсајдер тим, која је издавач листа и сајта Информер, и преко рекламне агенције Инфо ИТ медиа. Обе фирме су у власништву уредника Информера, Драгана Вучићевића. Када се на конкурс пријави путем фирме Инфо ИТ медиа, која није издавач медија, она формално нема ни једну опомену Савета за штампу. Због тога је скоро 70% новца који је отишао Информеру путем конкурса уплаћен на рачун Инфо ИТ медиа, а не на рачун издавача овог листа.

Тамара Филиповић Стевановић из Независног удружења новинара Србије каже да је у питању мана у Правилнику за оцену медијских пројеката:

„Савет за штампу не може да осуди продукцијску кућу за кршење Кодекса и то је нешто што је остало нерегулисано у тренутном правилнику, тај критеријум није примењив на њих једноставно”, објашњава Филиповић Стевановић.

Оба таблоида највише новца су добила од Града Београда и локалних самоуправа у Војводини, а кроз конкурсе за суфинансирање садржаја од јавног интереса новац су им доделили и градови Смедерево и Ужице, општине Прибој и Смедеревска Паланка.

Од 2017. до данас Информер је примио 17 милиона динара од Града Београда, који је подржао укупно шест пројеката овог медија, док је Српски телеграф добио 11 милиона за два пројекта.

Управо су ови београдски конкурси били под критиком јавности због начина доделе новца грађана.

На последњем конкурсу, из јула 2019, новац није додељен дневним новинама Данас, док на прошлогодишњем новац није добио портал Пиштаљка, са образложењем да њихов пројекат, који је био посвећен извештавању о корупцији у градској управи, не испуњава јавни интерес.

Са друге стране, комисије су пројекте Инфомера и Српског телеграфа из 2018. оцениле као прихватљиве, а о опоменама Савета за штампу нису ни расправљале, иако је то била обавеза чланова комисија.

Танјугу уместо гашења стигло још новца из буџета

 „Не морамо да имамо закон да бисмо радили“, рекла је у новембру 2015. године Бранка Ђукић, директорка Новинске агенције Танјуг.

Неколико дана пре њене изјаве Танјуг је требало да престане да постоји. Влада Србије је одлуком о гашењу овог јавног предузећа предвидела да се запосленима исплате заостале зараде и отпремнине, као и да архивску грађу Танјуга преузме Архив Југославије.

Танјуг је био један од 73 државна медија за које је планирана приватизација 2015. године након усвајања сета медијских закона са циљем да држава изађе из власништва у медијима. Продаја Танјуга у два наврата није успела, али је агенција наставила са радом. (До данас није у потпуности објашњено по ком основу.)

Танјуг је наставио да добија новац од државе кроз комерцијалне уговоре. Међу последњим пословима, крајем августа 2019, агенција је уговорила да годину дана прати активности Министарства финансија на чијем челу се налази Синиша Мали. Посао вредан 1,6 милиона динара није једини приход Танјуга из државне касе.

Истраживање Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) показује да је од краја октобра 2015. до данас Танјугу исплаћено најмање 129,11 милиона динара државног новца, од чега део за гашење Танјуга, а део по основу комерцијалних уговора.

Поред тога, у мају 2017. године Град Београд је Танјугу дозволио да заложи уметничка дела у корист Града како би одложио плаћање пореза од 5,7 милиона динара на рате у трајању од пет година.

Решење за Танјуг још увек се тражи.

У 2018. години Влада Србије почела је израду нове медијске стратегије, а међу мерама које треба да обезбеде фер медијско тржиште заштићено од политичког утицаја наводи се да је потребно „без одлагања поднети регистрациону пријаву за брисање ЈП Новинска агенција Танјуг из регистра привредних друштава“.

Са друге стране Танјуг је у финансијском извештају за 2018. навео да Министарство културе и информисања тражи решење за наставак рада агенције у оквиру нове медијске стратегије.