Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Колико ти плате да се гураш, снимаш и тражиш изјаву од Груове породице?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 09. 2019.

Аутор: Јована Кешански Извор: luftika.rs

Колико ти плате да се гураш, снимаш и тражиш изјаву од Груове породице?

Неко од мојих фејсбук пријатеља поделио је снимак преузет са сајта једног медија на који ако кликнем могу УЖИВО да видим како је погинуо познати репер Далибор Андонов Гру.

Дакле, ако кликнем, погледаћу смрт уживо.

Могу да кликнем и да видим како изгледа његов отац и то сада када је остао без сина. Могу да кликнем да видим како изгледа његова супруга, његова деца, сваки пријатељ који је дошао да изјави саучешће.

Могу да кликнем да чујем „ЈЕЦАЈЕ ИЗ СТАНА ПОГИНУЛОГ РЕПЕРА“.

Могу да кликнем да видим како је изгледала његова супруга Даница у моменту када је на пример излазила из стана и када је у стан улазила. Могу да сазнам колико је дуго није било.

Могу „захваљујући“ медијима да сазнам кога је Даница „држала испод руке, колики су јој подочњаци, каква јој је коса, да ли јој је глава спуштена, како је сазнала за смрт свог мужа“.

Могу да кликнем, сазнам и одгледам све, али не желим да знам ништа.

Довољно ми је тужно то што је погинуо неко млад и за собом оставио жену и децу. Заправо, и то ми је превише, јер је превише смрти.

Медији су од Груове, као уосталом и од смрти сваког ко је познат, направили сензацију, јер су скапирали да се људи ложе на сензације.

Копати по нечијој смрти, роварити по боли, седети цео дан и ноћ, и још један или два дана пред зградом у којој је Гру живео, фотографисати сваког ко је дошао, отишао, угризао усну, заплакао, снимати породицу, тражити изјаве, гурати се (ГУРАТИ СЕ?!) на сахрани… за мене је у самом врху људске бизарности и безобзирности.

Шта може бити „ексклузивно“ у изјави Груовог оца?

Шта очекујеш да ти „ексклузивно“ каже?

Оставља ли смрт простора за „ексклузивне“ изјаве?

Зар заиста мислиш да нечија туга може бити „ексклузивна“?

Када је Јелена Карлеуша недавно напала новинара који ју је фотографисао на мајчином гробу, велики број коментара био је у одбрану новинара, јер он „само ради свој посао“.

Такође, навођено је да Карлеуша добро зна шта је шоу бизнис и да уколико очекује да медији преносе њене фотке на којима врело изгледа и посећене наступе, онда треба да пусти новинаре да је фоткају док плаче на гробљу. Мислим да паралела није добра и да наступ и голе сисе никако не смеју да се стављају у раван са губитком.

Ок, снимили сте дугометражни филм о сахрани њене маме, пустите да је да месец дана касније оде сама на гроб.

Када сам пре пар недеља отишла на плажу да пробам да бар мало умирим тугу због смрти оца, пришла ми је жена која га је познавала и гледајући ме у очи, рафалним питањима, покушала да реконструише његову смрт.

Као да јој је требала помоћ да сложи неке коцкице: Па, јел га ту болело пре? Кад је почео да се жали? Код ког је доктора био? Нису му тражили магнетну? Где га је тачно болело? И онда констатације: Туга, био је баш виталан. Да је жив, могао је сад пливати овде, баш је волео Дунав. Ко би рекао, млад човек.

Успела је, иако јој то можда није била намера, да ме подстакне да поново проживим татину смрт, преиспитујући се по ко зна који пут да ли је нешто могло да се спречи, открије на време, шта би било на време, да ли је отишао код доброг доктора, да ли је могло дуже…

Новац није најважнија ствар на свету и не би смело да постији цифра због које постајеш лешинар који кружи гладан око нечије смрти и туге, желећи да „откријеш“ гладној руљи нешто ново.

То није новинарство, иако ће многи рећи да је све то шоу бизнис и да је тако и на западу. Мене овакве одреднице не занимају. Људскост и поштовање треба да повуку границу преко које не би требало да се прелази.

Али овде граница одавно нема. Газе се због пара, због запошљавања, због чувања посла, због прегледа преко реда, због жениног запошљавања, због обећаних бонуса, због политике, због ћутања које ти због нечега треба, уцена, чувања сопственог дупета и све то уз алиби „гази брате, само тако се може!“

Волела бих да знам како се осећа новинар који се гура до Груове уплакане супруге да би је питао: Јел може изјава? И да ли, ако се осети ко говно, то новац може да испегла.

То би за мене била врло „ексклузивна“ изјава.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси