Вести
10. 09. 2019.
Николић (НУНС): Циљ лажних вести скретање пажње са тема од јавног интереса
Циљ индустрије лажних вести је скретање пажње са тема које су од јавног интереса, оценила је за ФоНет Маја Васић Николић из Независног удружења новинара Србије (НУНС.) Када политичари изричу разне квалификације о новинарима, у Србији, по правилу, уследе таласи претњи који утичу на ниво самоцензуре, указала јер Васић Николић.
Напомињући да новинари у таквим ситуацијама углавном немају подршку и заштиту редакције, она је објаснила да је права сврха те „индустрије“ да што више збуни гледаоце. Да живимо у шуму, гомили информација где због недостака критичке свести не разликујемо шта је битно, а шта није, док наш живот тече, предочила је Васић Николић у серијалу Пресс екстра.
Према њеним речима, постоје и случајне грешке, када медији, због недостатка двоструке провере, пренесу информације које су изворно лажне. Цела та индустрија лажних вести, с друге стране, врло је блиска за режимом и политичком елитом, не само у Србији, већ у целом свету, оценила је Васић Николић. У Србији је, како је приметила, број прекршаја Етичког кодекса и број објављених лажних вести директно повезан са новцем који одређени медији добијају од државе.
Протеклих неколико година, истраживања и Крик, Фејк њуз трагача и Истиномера показују да управо медији који креирају највећи тих лажних вести медији добијају новац директно од државе преко конкурса и различитих уговора, навела је Васић Николић.
Осврћући се на недавну светску конференцију о слободи медија, која је одржана у Лондону, она је подсетила да је шеф дипломатије Србије Ивица Дачић 11.јула потписао заједнићку изјаву учесника тог скупа. Тада и данас мислим да је то чист цинизам, јер су у моменту потписивања изјаве, посланици у парламенту Србије изрицали најгоре увреде и претње новинарима, указала је Васић Николић, мислећи на хашког осуђеника Војислава Шешељу.
У иностранству имамо један профил, а код куће је то потпуно другачије, констатовала је Васић Николић, уз оцену да од лондонске изјаве неће бити ништа и да ће остати мртво слово на папиру. Када је реч о новцу који је на тој конференцији опредељен за земље Западног Балкана, Васић Николић истиче да се ради о великом новцу који ће бити уложен у помоћ медијима да би тржишно пословали. То може да има смисла у земљи која има тржишна правила, али особина Србије и Западног Балкана је непостојање икаквих правила на тржишту, указала је Васић Николић. Ако имате нефункционално тржиште, толико утицаја политичких и економских центара, предочила је она, онда нема шансе да функционише нешто што бисмо назвали фер тржиштем.
Када о Медијској стратегији, Васић Николић сматра да њено повлачење из процедуре у априлу, коју је најавила медијска саветница председника Србије Александра Вучића, најбоље показује ко заправо повлачи конце. То је урађено без икаквог мандата, формирана је нова група, Медијска коалиција је ушла у разговоре.
Ми смо чак и припремили документ који је коришћен као основ за стратегију, рад је завршен и отворена је јавна расправа, подсетила је Васић Николић. Оно што смо сазнали је да су на начин који је мистерија из текста извучени они детаљи који су кључни, рекла је Васић Николић и указала да се ради о темама Регулаторног тела за електронске медије, Савету за штампу и дефиницији цензуре. Како смо чули, то је учињено грешком, документ је послат у Европску комисију на мишљење, ми сад чекамо назад то мишљење. Премијерка је рекла да нас позива поново на разговор, додала је Васић Николић.
Још нисмо добили одговор како је дошло до тога да се избаце кључни елементи, напоменула је она и поновила да се чека и одговор из Брисела на текст који је послат, да би се трећи пут улазило у исту причу. Медијска стратегија је документ, а видели смо шта се дешава када се у Србији стратегија донесе. Усвоји се, направи се акциони план, али се у пракси врло мало тога реализује. Ако се и реализује постаје сушта супротност ономе што је написано, рекла је Васић Николић.
Она је нагласила и да је, према евиденцији НУНС, ове године до данашњег дана било 86 случајева напада или претњи новинарима. Прошле године су била 102 инцидента, на данашњи дан овде године 86 случајева, од чега девет физичких напада, 19 претњи и 58 случајева онога што ми зовемо притисак, а што за МУП и Тужилаштво није кривично дело, рекла је Васић Николић.
Притисци су сива зона која се највише злоупотребљава, оценила је она и прецизирала да се ради о политичком, економском притиску, мобингу, свему ономе што изазива самоцензуру, а када се то догоди, онда нема ништа од јавног интереса.
Постоји пирамида, онако како се највиши представници државе, са председником на почетку, премијерком, председницом парламента и посланицима, понашају према новинарима, то се рефлектује и дуплира на свим нивоима, нагласила је Васић Николић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.