Вести

21. 08. 2019.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

Градски челници дословно беже од шкакљивих тема и новинара независних медија

Према сведочењу новинара критичких медија у Панчеву, политичари се труде да им што више отежају долазак до информација чије је објављивање у интересу Панчеваца, док у градској ПР служби кажу како је овај град пример добре праксе. У Немачкој, с друге стране, политичари који крију информације и не желе да комуницирају са медијима били би политички мртви.

На свега неколико десетина метара од куће у којој живе, у суботу, 2. марта, букнула је ватра која је гутала све пред собом. Ипак, становнике барака смештених преко пута Железничке станице Варош Панчево, тик уз бару Пескана, овај пожар није изненадио. Само од јануара до марта ове године тај простор је горео чак у 11 наврата.

Овога пута ватра је била на само 10 метара од пруге, којом се крећу и цистерне Нафтне индустрије Србије. Без обзира на потенцијално огромну опасност за становнике Панчева, они за ту информацију нису ни знали, јер није објављена у локалним медијима.

Ево и зашто.

На друштвеним мрежама су након пожара почеле да се појављују фотографије изгореле Пескане, али званичних вести о томе није било. Већ 4. марта новинарка локалног информативног портала Panpress позвала је Ватрогасно-спасилачку бригаду Панчево, где јој је речено да за детаље о пожару мора да се обрати Бироу за сарадњу са медијима Министарства унутрашњих послова Републике Србије ради добијања сагласности за разговор са начелником Ватрогасне бригаде.

Истог дана послат је мејл Бироу, на који нико није одговорио неколико дана. Након позива како би видела да ли ће и када бити достављена сагласност, новинарки је речено да ће одговор стићи до краја седмице.

То се није десило, па је новинарка поново позвала Биро…

Тако је тек 14. марта, готово две недеље после пожара, када та информација за грађане није била толико важна као што би била важна да је објављена истог дана када је пожар избио, добила какав-такав одговор и објавила једини текст о тој теми у локалним медијима.

Бег од новинара

Слично се догодило и Драгану Вукашиновићу, дописнику Радио-телевизије Војводина из Панчева. Због недоступности за изјаве надлежних из градских служби и запослених у Канцеларији за односе с јавношћу Градске управе Панчево, прича о девојчици коју је у априлу ове године изуједао пас – остала је неиспричана.

Вукашиновић оцењује да се у свакодневном раду тешко долази до саговорника.

„Они што имају име и презиме не устручавају се да говоре, јер су се ваљда изборили за неки статус. Остали углавном на све начине беже од новинара. Када је нешто шкакљиво, а њима су и ситнице такве, не можеш да ухватиш саговорника ни судским путем. Зато нам неке добре приче пропадају. И тако укруг“, закључује дописник РТВ-а за Цензоловку.

За дописницу Политике из Панчева Олгу Јанковић, која се новинарством бави 25 година, проблематично је добијање информација, али и начин њиховог пласирања. Док су некада лични контакти били пут до добијања изјава, а разговори се обављали очи у очи, данас су процедуре препрека за добру комуникацију између представника власти и новинара и новинарки.

Са готово истим проблемима суочавају се и новинари и новинарке локалног портала 013инфо. Александар Стојковић, уредник информативе на том порталу, изостанак одговора, са којима се повремено сусреће, не осећа као притисак, већ као „подметање клипова под точкове“.

„Нека питања једноставно остану без одговора, што и објавимо и на тај начин обавестимо народ да смо покушали да добијемо информацију. Увек имамо о чему да пишемо, а то што они неће да се огласе, само говори о њиховом односу према грађанима. Ми имамо око 650.000 прегледа месечно, најчитанији смо у Панчеву, и ако не желе да се њихов глас чује у том медију, онда не желе да грађани знају шта они мисле. Шта крију, ја не знам“, каже Стојковић.

Дом здравља Панчево им, рецимо, 10 месеци није одговорио на питање о броју педијатара у тој здравственој установи. У међувремену је, како каже Стојковић, директор престао да се њиховој  сарадници јавља на телефонске позиве.

Чекање на одговоре отежава им рад, оцењује Стојковић. Ипак, има и добрих примера.

„Ми смо брз медиј и треба нам кратка, јасна, објективна и прецизна информација. Ја сам захвалан тим људима који комуницирају са нама јер они задовољавају потребу грађана да знају шта људи на функцијама мисле и шта имају намеру да раде. Не разумем потребу да се неки посао или став обавије велом тајне, да се мистификује и да народ нема увид у то, јер пуна су уста транспарентности, отворености, напретка и резултата“, истиче Стојковић.

НЕМАЧКИ МОДЕЛ: ДИСЦИПЛИНСКА ТУЖБА ЗБОГ ЋУТАЊА ПОЛИТИЧАРА

И док у Србији новинари и новинарке морају да се изборе за сваку информацију, нешто западније оне им се свеже сервирају, јер „свака влада мора новинарима да даје информације“.

Филип Рихтер (Philipp Richter) је из Равензбурга. Новинар је и уредник у дневном листу Schvabische Zeitung, који издаје регионална медијска компанија Schvabisch Media.

Равензбург је градић са око 50.000 становника у јужној Немачкој, близу швајцарске и аустријске границе. Регион је један од економски најуспешнијих у Немачкој. Стопа незапослености је два-три одсто.

У таквим условима, новинари несметано раде и немају проблема. Филип Рихтер за Цензоловку објашњава како изгледа комуникација између представника власти и новинара:

„Скоро сваки дан сам у контакту са челницима села, градских и подручних управа јер су нам потребне информације за производњу вести. У Немачкој постоји закон о слободи информисања. Дакле, свака влада мора новинарима да даје информације. Ако то не уради, новинари могу покренути такозвану дисциплинску тужбу. Али никада нисам био у таквој ситуацији. Понекад градоначелници не желе да вам све кажу, па морате извршити притисак, објаснити им своја права и тада ће они одговорити. Ако ми не одговоре, и даље могу да објавим информације које имам и напишем у чланку да ми нису дали информације које сам тражио. Али ово је за политичара најгори сценарио. Генерално, увек добијем информације које желим. Задовољан сам ситуацијом. Немам на шта да се жалим. Осећам се слободно и добро сам третиран као новинар. Али, наравно, увек постоје изузеци.“

Разговоре углавном обавља телефонски, али градским функционерима није никакав проблем ни да седну и разговарају са новинарима, каже Рихтер.

На шкакљиве теме немачки представници власти понекад одговарају, али је некад потребно извршити притисак.

„Понекад је потребно и да почнете са објављивањем својих истраживања како бисте створили притисак. Или морате питати посланике градских парламената и они ће вам давати информације. Али треба да имају пуно поверења у новинара. То је тежак посао. Али ако вам људи верују, то вас чини поузданијим. Ако покажете политичким представницима да знате много, они ће вам одговорити више. И, наравно, то зависи од особе која је на власти. Иста ситуација може бити потпуно различита од особе до особе“, оцењује наш саговорник.

Рихтер каже да би представници власти који не желе да разговарају са новинарима били политички мртви и морали би да поднесу оставку, али додај да он није имао такво искуство.

Од потешкоћа са којима се суочава у добијању информација издваја кашњење одговора, па је некад потребно да два, три пута постави питање да би добио информације које тражи.

ПР служба: Панчево пример добре праксе

Новинари панчевачког дописништва РТС-а и недељника Панчевац кажу да углавном немају таквих проблема.

Синиша Трајковић, новинар недељника Панчевац, сарадњу оцењује осмицом.

„С обзиром на то да постоји затворен систем унутар локалне власти који функционише по вертикалној линији, све се своди на то да ли циљани саговорник сме да изнесе своје ставове или подели информације с новинарима или мора да се ’консултује’ с неким ко је на хијерархијски вишем положају у странци“, истиче Трајковић.

Додаје да никаквих проблема око добијања информација немају, осим евентуално око договарања термина састанка, што понекад уме да потраје.

Шеф дописништва РТС-а у Панчеву Горан Јовичић каже да они у већини случајева долазе до информација без потешкоћа.

„Мада када је нека шкакљива тема у питању, одуговлачи се и тражи изговор зашто се нешто не може, па се измишљају службена путовања и састанци, али упорност се на крају исплати. Неки су схватили да је увек боље дати изјаву за РТС, јер ми ћемо направити причу и без њих, а онда су у још већем проблем“, сматра Јовичић.

Са процедурама се сусрећу једино када су у питању централизоване институције, попут Поште, Затвора, ЕПС-а, када је потребно мејлом упутити захтев за снимање.

Сарадњу са медијима, Јасмина Радовановић, саветница за односе с јавношћу у Градској управи Панчево, оцењује као добру, са простором за унапређење.

„На основу свакодневне праксе можемо рећи да су отежавајући фактори и за нас и за новинаре – рокови. Врло добро разумемо неопходност брзине протока информација, али иако се трудимо да на све одговоримо максимално брзо, не можемо увек гарантовати да ће то бити у складу са редакцијским роковима. У највећем броју случајева од нас се очекује да све завршимо истог дана или евентуално наредног”, истиче Јасмина Радовановић.

То, како каже, није увек могуће, из објективних разлога, који се односе „на претходне обавезе и активности потенцијалних саговорника, или је потребно више времена да се прикупе неопходне информације, или нису заокружене све активности по неком питању да би могла да се да целовита и јасна информација за јавност у датом тренутку“.

Када је реч о процедурама, Јасмина Радовановић напомиње да свака озбиљна организација има своје комуникационе процедуре, које нису компликоване, већ су прецизне и ту су да би помогле и уредиле комуникацијске токове у циљу правовременог и тачног информисања и организације рада у овој области, што је у интересу свих учесника у том процесу, а пре свега у интересу јавности.

„Град Панчево одавно има своје писане политике које уређују ову област у сарадњи са медијима, по чему смо препознати као пример добре праксе у Србији, али и шире, од стране међународних институција и организација“, наводи Јасмина Радовановић и додаје да је и Транспарентност Србија, на основу отворености и доступности информација јавности прогласила Град Панчево за најтранспарентнију локалну самоуправу за 2017. годину (међу 15 општина, прим. нов.).