Вести
18. 07. 2019.
Млади новинари у Србији беже од новинарства: Стави 14 минута СНС, остало временска прогноза
Млади дипломирани новинари погођени актуелном медијском ситуацијом у Србији често и не покушавају да раде у медијима и посао проналазе у сродним или ниже квалификованим делатностима. Осим ниских плата и цензуре, од професије их удаљава немогућност примене знања стеченог на факултету и неизвесност добијања посла након волонтирања, истичу медијски професионалци и аналитичари, саговорници VOICE-а, указујући на неопходност образовања новинара и значај њихове улоге у демократском друштву.
Плате дипломираних новинара често су испод републичког просека, а новинари почетници тај просек могу да достигну тек након неколико година рада. Осим тога, зараде су често једнаке или чак мање од неког ко има нижи степен образовања. Због тога Марија Сушић ради у Техноманији иако је новинарство завршила на Филозофском факултету у Новом Саду. Планира да оде у иностранство на мастер студије и евентуално се тада бави новинарством.
„Покушала сам да добијем посао и у једном од зрењанинских интернет портала. Међутим, они су ми понудили 300 динара по тексту, плату негде око 15.000 динара и то за целокупан посао мултимедијалног новинара. У Техноманији ми је плата већа него што бих је имала као новинар у било ком пристојном медију“, каже Сушић.
Професор Факултета политичких наука у пензији Раде Вељановски каже за VOICE да је један од разлога тешког положаја новинара у Србији неразвијено тржиште које не може да издржи велики број медија и дипломираних новинара.
„То је апсурдна ситуација да у Србији већ годинама има више од десет факултета који се баве образовањем новинара, што значи да се на студије новинарства сваке године уписује око 1.500 студената. Довољно је да сваке године заврши студије око пет процената ових студената, за све њих нема посла. Осим тога, наслеђе деведесетих година прошлог века је такво да су медији опстајали на недовољно плаћеном или потпуно неплаћеном раду новинара“, каже Вељановски.
Супротно мишљењима и очекивањима јавности, и плате неких новинара на великим националним телевизијама далеко су од раскоши која исијава из екрана. Нередовна и мала плата на телевизији Пинк дипломирану новинарку Данијелу Генцел заувек је удаљила од професије. Након искуства на тој телевизији, покренула је приватан посао у угоститељству.
„Студије новинарства биле су ми занимљиве и испуниле су моја очекивања. Међутим, у пракси сам се суочила са бројним препрекама и ограничењима – од уређивачке политике, преко целодневног радног времена до изузетно малих плата. На Пинку сам била репортерка јутарњег програма и имала сам 25.000 динара. Уз то, плата је често била нередовна. Брзо сам се тргла и заувек отишла из новинарства“, рекла нам је Данијела.
Председник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић за наш портал каже да изнад просека у Србији зарађују само новинари који раде за стране медије и они „који су се одали пропаганди“. Осталима, који држе до себе и професије, како каже, „сатисфакција је то што имају некакав углед и добијају похвале за текстове и прилоге“.
„Ниси новинар него ПР Српске напредне странке”
Осим ниских зарада, млади новинари деле и друге проблеме са својим старијим колегама на медијској сцени Србије. Узрок великог разочарања је јаз између теорије на факултету и праксе са којом се сусрећу већ на првом послу. Цензура, непрофесионализам и претварање новинарства у пропаганду некима су непремостиве препреке, каже Бодрожић.
„Рад у великом броју назови медија захтева послушност и снисходљивост што код многих, верујем, изазива гађење па им много лакше пада да служе за шанком, него да понизе себе и оно што су учили“, сматра Бодрожић.
Управо је критеријум послушности и гажење професионалних принципа навео дипломирану новинарку Јелену Божић да, барем привремено, оде из новинарства. Претварање новинарства у пропаганду искусила је на телевизији Панонија и Радио-телевизији Војводине.
„На Панонији сам имала 34.000 и суочавала сам се са непрофесионалношћу. Нико не ради свој посао и ниси новинар него ПР Српске напредне странке. Отприлике је ишло овако: у дневник стави 14 минута градоначелника Новог Сада, остало временска прогноза и то је то. Ја сам издржала два месеца, али нисам могла даље да идем против неких свој принципа“, каже Божић за VOICE.
На покрајинском јавном сервису волонтерски ангажман је добила преко познанстава које је имала. Како се волонтерски уговор продужавао, а неизвесност у вези са добијањем посла расла, одлучила је да оде. Томе је допринела и иста политичка пропаганда као на Панонији.
„Иако сам дипломирани новинар волонтерски уговор на Радио-телевизији Војводине сам добила преко везе. Након два месеца су ми обећали плату, али су продужили волонтирање. После тога сам одустала јер нисам знала докле ће волонтирање да иде. Ни на РТВ-у нисам могла да будем новинар, суочила сам се са пропагандом и даље нисам могла“, наводи Божић.
Додаје да није одустала од новинарства, али тренутно не види перспективу за младе новинаре.
„Од новинарства је јако тешко живети. Ако га радиш поштено, онда си не само материјално, него и физички угрожен“.
На основу којих критеријума млади новинари добијају посао на РТВ-у питали смо главног и одговорног уредника првог програма јавног телевизијског сервиса Ненада Ћаћића, али одговор до објављивања текста нисмо добили.
Јелена Божић тренутно ради у омладинској организацији Културанова. Она је једна од многих дипломираних новинара који раде у маркетинг и ПР делатностима. Овакву ситуацију уочили су и на Одсеку за медијске студије на Филозофском факултету у Новом Саду, где ће се од 70 студената новинарства који су уписивани протеклих година, тај број преполовити на 35. Друга половина биће уписивана на нов смер Комуникологија и ПР, каже за VOICE шеф овог одсека Дејан Пралица.
„Одсек за медијске студије је пратећи интересовања студената, али и тржишта, још пре две године ушао у процес припреме новог студијског програма који се зове Комуникологија и ПР. Сви факултетски и универзитетски органи позитивно су се изјаснили о томе и тренутно се наш нови студијски програм налази код Комисије за акредитацију на рецензирању. План нам је да и даље на основним студијама на Одсеку за медијске студије уписујемо по 70 студената, као и до сада, али би половина била резервисана за новинарство, а друга половина за нови студијски програм”, каже Пралица и упућује на податак да се на ПР смеру Филозофског факултета у Нишу ове године пријавило 28 кандидата више него што тај смер прима, док се на новинарском смеру пријавило мање кандидата него што је факултет определио.
Без слободних и образованих новинара нема демократије
И поред ситуације у којој је, како кажу саговорници VOICE, „добар новинар једнако послушан новинар”, њихово образовање је неопходно. Истичу да још и у Србији постоје оазе где се вреднује знање и где је могуће поштено радити.
„Сложене друштвене појаве и процесе не могу да разумеју, а поготово не да прате и за јавност анализирају и истражују – необразовани новинари. Власт се понаша тако да је за њих добар новинар, послушан новинар који не критикује власт, који не таласа. Али без обзира на то, морамо да имамо у виду да је овој земљи, као и свакој другој, ако иоле тежи демократији и прогресу, важно да се има деморатска јавна сфера, са медијским професионализмом и етичким новинарством, а то није могуће без образованих новинара“, указује професор Вељановски.
Како у медијима раде новинари са дипломом било које друштвене али и природне науке, поставља се питање да ли дипломирани новинари имају предност приликом запошљавања.
„Дипломирани новинари имају предност у редакцији 021 јер поседују предзнање које су добили на факултету. Моје искуство са дипломираним новинарима у нашој редакцији је позитивно, јер са факултета дођу са добрим знањем“, каже за наш портал директор Радија 021 Слободан Крајновић.
Председник НУНС-а напомиње да новинари, поред високог образовања, треба да имају и интегритет.
„Има много оних који су завршили високе школе, али у школи нису могли да добију храброст и честитост, па су постали најгори пропагандисти“, каже Бодрожић.
Додаје да се у слободним медијима још увек гледају знање, способност и честитост.
„Чак и у оваквој држави може се новинарски посао радити часно и поштено, а то што најчешће није лукративно и безбедно је проблем који ће нас вероватно годинама пратити“, сматра Бодрожић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.