Вести
17. 07. 2019.
Портал супруге директора нишке “Тржнице” - простор за рекламу јавног сектора парама грађана
Поред пара које добија на медијским конкурсима, Нишки портал чија је власница супруга директора нишке "Тржнице" и функционера СНС Горана Ђорђевића, од више јавних предузећа сваког месеца добија и до 50.000 динара. Новац по уговорима о пословној сарадњи добијају да би предузећа рекламирали, али неки од плаћених садржаја никада нису објављени. Уместо одговора на питања, новинару Јужних вести нуде посао и договор о заради на Нишком порталу.
У солитеру у Улици Станоја Бунушевца на нишкој Палилули у једном од станова на 10. спрату, јула 2016. основана је IT фирма Cloudcode, у власништву 28-годишњег Милоша Стошића, чији је потпис на свим уговорима са јавним предузећима која се рекламирају на Нишком порталу. То је зато што фирма чији је власник, према импресуму, формално управља сајтом.
Међутим, оснивач, односно власник Нишког портала јесте фирма Јелене Ђорђевић SoftArt, у којој је Стошић некада радио.
Cloudcodе је од оснивања, према документацији из 2018. и 2019. које су новинари добили од јавних предузећа, потписивао уговоре о пословној сарадњи са готово свим нишким јавним предузећима и установама.
ЈКП Медиана, Паркинг сервис, Обједињена наплата, ЈКП Naissus, Нишстан, само су неке од њих, а за услуге рекламирања 2018. године је платио чак и највећи губиташ међу нишким јавним предузећима - Горица. Просечна цифра коју грађани плаћају да би се рекламирао јавни сектор јесте од 10.000 динара па навише, месечно по предузећу. Изузетак је Обједињена наплата која је склопила тромесечни уговор на десет пута већи износ, чак 150.000 динара.
Неки уговори потписивани су на по неколико месеци, пола године, па чак и на годину дана.
За новац који дају, наводи се у уговорима, предузећа би требало да добију банере на порталу Нишки портал, објављивање сервисних и друштвено-политичких информација, али и видео интервју са директорима или неким другим из предузећа "до 20 минута, два пута годишње у секцији ‘Наш разговор’".
Ту рубрику на самом сајту је могуће наћи, али уговорене видео-интервјуе не.
Зашто плаћеног садржаја нема на сајту, власник Cloudcodе-а Милош Стошић новинарима није одговорио. Пре неколико дана је рекао да је заузет, након чега више није одговарао на телефонске позиве и поруке. Зато су изостали одговори и на остала питања - да ли је још запослен и у SoftArtu, на основу којих критеријума добија посао са јавним предузећима.
Коментар је изостао и из SoftArta, јер нису одговорали на мејл који су им упутили новинари.
Уместо одговора, новинару нуди посао и договор о заради
Јелена Ђорђевић је питања послата њој као власници SoftArta игнорисала, а као главна и одговорна уредница Нишког портала уместо одговора послала је новинару Јужних вести - питања.
1. Ко финансира Јужне вести? 2. Како незванично сазнајемо, извињавам се ако наводим неистине, ваша редакција је окарактерисана као редакција "страних плаћеника" која има задатак да стално напада неког како би изазивала "хаос" у окружењу. Да ли је ово истина? 3. Стефане, колика вам је нето зарада у Јужним вестима?
Последње питање у њеном одговору упућено је новинару.
Стефане, да ли бисте прешли да радите за Нишки портал? Верујем да бисмо се договорили око адекватне Ваше зараде - написала је уредница Ђорђевић.
Подсетимо, увредљив приступ према новинарима Јужних вести имао је и њен супруг Горан, када су новинари тражили одговоре на питања у вези са пословањем Тржнице, јавног предузећа чији је директор.
Иначе, на овогодишњем градском конкурсу за суфинансирање медијског садржаја Цлоудцоде је добио 1,1 милион динара за објаву садржаја на Нишком порталу. Годину дана раније, од Ниша су зарадили 600.000 динара.
Директору Тржнице Ђорђевићу, како су показала истраживања Јужних вести ово није први пут да склапа договоре са пословним сарадницима из времена пре јавне функције. Наиме, у Тржници је запослио сарадника из SoftArta Николу Ждраљевића и то мимо конкурса и јасних критеријума.
Фирма Ђорђевићеве супруге SoftArt је на свом сајту као партнере рекламирала и предузеће ЛОГИК у ком је некада радио и сам Ђорђевић, а која је недавно добила посао израде софтвера за Тржницу. Ипак, из ЛОГИК-а су негирали партнерство и рекли да су SoftArtu само једном продали одређену техничку опрему.
Поступак одабира медија нејасан, стручњаци сматрају да се неоправдано троше паре грађана
Док су поједина јавна предузећа, попут ЈКП Медиане позивала и друге фирме да евентуално учествују у “надметању” за посао рекламирања, па бирали Цлоудцоде као најјефтинију, из других фирми о сарадњи и критеријумима за одабир медија не желе да говоре.
Такав пример је Нишстан,у којем кажу да се у оваквим случајевима не примењује Закон о јавним набавкама, али цитирају део Закона у коме се портали и не помињу.
На основу Закона у јавним набавкама, набавке на које се Закон не примењује: које се односе на куповину, развој, продукцију или копродукцију радио и телевизијског програма или времена за емитовање програма, с тим што се на набавку добара, услуга или радова потребних за продукцију, копродукцију или емитовање таквих програма примењује овај закон - написали су кратко из Нишстана.
У овом јавном предузећу нису желели да одговоре на додатна питања о критеријумима по којима је за дистрибуцију реклама преко Нишког портала изабрана баш ова IT фирма Cloudcode.
Истраживач медија Јована Страхињић, која се бави анализом финансирања медија ван конкурса, за суфинансирање медијских садржаја сматра да посебно забрињава чињеница да су уговори о пословној сарадњи склапани без тендера, нетранспарентно, а да у свему учествују руководиоци јавних предузећа.
Страхињићева се пита да ли је реч о реализацији услуге која је заиста потребна или се ради о извлачењу новца, финансирању медија блиских или повезаних са владајућом странком или о нечем трећем.
Када говоримо о оправданости или сврсисходности оваквих уговора, то је друга прича. Поставља се питање због чега је једном јавном предузећу потребна “медијска промоција”? Као и то на који начин се врши одабир медија путем којих ће се неко јавно предузеће рекламирати када немамо јасне критеријуме прописане, на пример, јавним позивом? Да ли је то број читалаца, утицај медија или неки трећи критеријум - наводи Страхињићева.
Такође је, додаје, индикативно и то што се број ових уговора повећава из године у годину, што доводи то тога да грађани немају информације о томе на које се све начине и у којим износима њихов новац троши на медијске услуге, као ни шта се, заправо, тим новцем плаћа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.