Вести
25. 06. 2019.
Истраживање о медијским навикама и потребама публике у Србији
Трећина не обраћа пажњу на изворе у медијима, али кажу да препознају лажне вести
Трећина грађана Србије не обраћа пажњу на изворе медијског садржаја, иако кажу да препознају у медијима да има много лажних вести и дезинформација, резултат је националне студије о потребама и навикама медијске публике у Србије.
Резултати истраживања који су представљени на конференцији „Мedia Talks“ у организацији УСАИД показују да 39 одсто грађана не верује медијима, док свега 23 одсто испитаника каже да делимично или потпуно верује јавним гласилима.
Бојан Клачар, програмски директор ЦеСИД-а који су радили ово истраживање на узорку од 1.500 испитника, истакао је да је неповерење у медије чешће код људи који живе у већим и боље развијеним местима, који су образованији, урбанији и старости од 20 до 40 година.
„Као проблеме медија грађани препознају у највећој мери лажне вести, како мисли сваки четврти испитаник, док ј на другом месту утицај политичких странака – 16 одсто. Мањак професионалних новинара види као проблем 15 одсто грађана, таблоидизацију и вулгаризацију 10 одсто, цензуру девет одсто, а лош квалитет садржаја осам одсто“, додао је Клачар.
Он је додао и да 24 одсто грађана бира медије у које има поверење.
Што се тиче интересовања публике за локалне теме, на првом месту се истакла временска прогноза, потом комуналне информације, локална културна дешавања, локалне манифестације забавног карактера и историја града.
„Више од трећине публике жели да медији буду отворени и да уваже ставове публике о предлагању тема, а сваки пети каже да је важна могућност остављања коментара на сајтовима“, нагласио је Клачар.
Истраживање указује да су међу најпожељнијим медијским форматима у Србији кратки видео садржају, како сматра 26 одсто испитаника. На другом месту су краћи фактографски текстови, барем за 19 одсто њих, док дуже аналитичке текстове жели седам одсто.
Трећина грађана не зна како приступа садржајима на интернету, на другом месту су они који приступају вестима путем претраживача, а потом они који директно иду на медијске портале. Преко мобилних уређаја вестима приступа 62 одсто, преко десктоп рачунара 19 одсто, а рекло је да не користи интернет чак 18 одсто њих.
Једна од гошћи конференције Мишел Фостер из Њузгејна из САД оценила је да је слобода медија глобалбно у критичној ситуацији и да је све израженија медијска пропаганда, а да су фактори који директно утичу на такву ситуацију у свету популистичке владе, то што се медији сматрају непријатељима грађана, тренд пада поверења у медије и претње новинарима.
Говорећи о трендовима у медијима, рекла је да су мобилни уређаји преузели примат у начинима информисања, да расту приходи од оглашавања на интернету, али и да медији морају да одржавају редовну комуникацију са својом публиком.
„Потребно је приступити темама локално. Треба градити односе са заједницом, разумети о чему људи брину, повезати се са њима на дневном, људском нивоу“, навела је Фостер наводећи успешан пример из Белорусије где портал једних локалних дневних новина свакодневно објављује ред вожње градског превоза.
С тим у вези, Фостер је напоменула да медији треба да се окрећу својој публици и када је реч о финансирању, кроз претплате, донације, чланства и кроудфандинг кампање, али и да треба проналазити нове, креативне извора прихода.
Еван Трејс испред УСАИД-овог пројекта јачања окружења за одрживост медија (СМС пројекат) навео је на конференцији да је њихов циљ у Србији да помогну медијима како да буду одрживи, како да развијају нове бизнис моделе, али и да усмере медије да успоставе и одржавају своје заједнице.
Сваки десети спреман да плати за медијски садржај
Резултати истраживања показују да је 11 одсто грађана у Србији спремно да плаћа медијски садржај, а просек који би издвојили за те сврхе је 745 динара. Профил особа које би најрадије плаћале медијски садржај су високообразоване жене у урбаним срединама, од 30 до 39 година. Као пожељни начин плаћања, истраживање указује да више од 50 одсто испитаника преферира плаћање вирманом или уплатницом, док је тек сваки пети спреман да плати електронски картицама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.