Вести
19. 06. 2019.
Истиномер о изјави Гајовића да не види извор у извештајима ЕК, Репортера без граница и Фридом хауса
Након што је средином априла оспорио извештај Репортера без граница, Гајовић је сумњичав и према последњем извештају Европске комисије о напретку Србије, али и према недавном специјалном извештају “Фридом хауса”.
Александар Гајовић, државни секретар Министарства културе и информисања о извештајима Европске комисије, Фридом хауса и Репортера без граница:
“У тим извештајима (Европске комисије, Фридом хауса и Репортера без граница, прим. Истиномера) не видим извор. Извор значи ко је дао податке, на основу чега је могло да се дође до тих, ’ајде тако да кажем, негативних оцена.” (Јутјуб канал Данас конференс центра, 11. 6. 2019)
КОМЕНТАР ИСТИНОМЕРА
Оспоравање извештаја о слободи медија у Србији релевантних међународних организација и институција за Александра Гајовића, државног секретара Министарства културе и информисања, нису новост. Након што је средином априла оспорио извештај Репортера без граница, према ком је Србија пала за 14 места на Светском индексу медијских слобода, Гајовић је сумњичав и према последњем извештају Европске комисије (ЕК) о напретку Србије, у ком се упозорава да нема напретка када је реч о слободи изражавања, али и према недавном специјалном извештају “Фридом хауса”, у којем се председник Србије Александар Вучић, уз мађарског премијера Виктора Орбана, наводи као пример вође који вешто ради на гушењу независних медија.
Државни секретар у Министарству информисања каже да из поменутих извештаја није успео да сазна ништа ново, јер су “пуни недостатака”, “одређених претпоставки” и “неразјашњених закључака”.
Шта још Гајовић замера извештајима Европске комисје, Фридом хауса и Репортера без граница? То што, како тврди, њихови извештаји “немају извор”, на основу ког је Србија негативно оцењена.
“Свако истраживање, ако је професионално, оно мора имати и одређену методологију и параметре. Ја не видим ни у једном од ових три извештаја управо те ствари. Чујте, истраживање је озбиљна ствар, врло озбиљна ствар. Врло је индикативно да нигде нисам прочитао, ако је испитивање јавног мњења, ко стоји иза тог испитивања, која је циљна група испитана, која је пол испитан, која је узраст, итд”, изјавио је Гајовић, дипломирани правник по струци, на панелу „Тржиште оглашавања и слобода медија у Србији“.
Нејасно је о каквом испитивању јавног мњења и о каквој циљној групи, полу и узрасту (?!) Гајовић говори, нарочито у контексту годишњег Извештаја ЕК о напретку Србије. Реч је, наиме, о политичком документу, а не истраживању јавног мњења, којим ЕК на основу детаљног праћења свих области, мери напредак државе кандидата за чланство у испуњавању услова и циљева које је ЕУ поставила. У њему се, дакле, анализира и процењује стање у држави у погледу политичких и економских критеријума за чланство, те испитује њен капацитет да предузме обавезе које проистичу из чланства.
Гајовић, дакле, каже да ни у том документу није видео извор, иако се већ у првој фусноти Извештаја о напретку Србије за 2019. наводи се да је заснован на подацима из различитих извора, укључујући Владу Србије, државе чланице ЕУ, извештаје Европског парламента и информације добијене од различитих међународних и невладиних организација.
Државни секретар је, додуше, у свом излагању поменуо да је недавно “прочитао негде” да је један од извора негативних оцена у извештајима о медијским слободама цивилни сектор, „без конкретног навођења о ком се тачно сектору ради и ко стоји иза цивилног сектора“. Није, међутим, објаснио ко је извор те тврдње, али сама чињеница да је имао потребу да нагласи да се не зна „ко стоји иза цивилног сектора“, упућује на оцену ЕК да Србија није направила помак ни када је реч о цивилном друштву, јер оно ради у окружењу које није отворено за критику и где представници власти дају негативне изјаве о невладиним организацијама, које медији затим понављају.
Хајде сада да погледамо шта пише у извештајима Репортера без граница и Фридом хауса, односно да ли се ни у њима заиста не наводе извори и коришћена методологија, као што тврди Гајовић.
У овогодишњем „Светском индексу медијских слобода“ Репортера без граница, објављеном 18. априла, Србија је у односу на прошлу годину пала за 14 места и сада је 90. на лествици. Ова организација наводи да је Србија у последњих пет година, откако земљом управља Александар Вучић, постала место где новинарство није ни безбедно нити подржано од власти. Упозорава и да је број напада на новинаре и медије у порасту, укључујући и претње смрћу, а да запаљива реторика на чијој су мети новинари, све више долази од владиних званичника.
Поред тога, Репортери без граница на свом сајту детаљно објашњавају и методологију коришћену за Индекс медијских слобода у 180 земаља – од упитника, броја питања која су постављена испитаницима на 20 језика, индикатора и критеријума, до формула за рачуњање скорова које су земље постигле (методологију можете погледати овде).
Када је реч о извештају “Слобода и медији 2019″ организације Фридом хаус, објављеном 4. јуна, а у ком је председник Србије Александар Вучић означен као пример “нелибералног вође” који, користећи “нове алатке” (механизме), вешто ради на гушењу независних медија, и ту има извора. Наиме, у специјалном извештају, односно есеју који је настао као дериват фебруарског извештаја “Слобода у свету 2019”, коришћени извори наведени су у 27 фуснота испод текста (Истиномер је већ писао о начинима контроле медија у Србији и закључцима те организације).
Даље, у извештају “Слобода у свету 2019”, Фридом хаус детаљно објашњава коришћену методологију – од индикатора, конкретних питања која су постављена, начинима испитивања, до начина оцењивања и рангирања (комплетна методологија објашњена је овде).
Када све сумирамо, видимо да и Европска комисија у овогодишњем Извештају о напретку Србије, као и Репортери без граница и Фридом хаус у својим последњим извештајима о медијским слободама у Србији, наводе изворе на основу којих су ти извештаји писани. ЕК већ у првој фусноти наводи да је извештај заснован на подацима из различитих извора, укључујући Владу Србије, државе чланице ЕУ, извештаје Европског парламента и информације добијене од различитих међународних и невладиних организација. Фридом хаус и Репортери без граница, с друге стране, на својим сајтовима детаљно објашњавају методологију коју су користили за овогодишње извештаје. Стога за изјаву да у свим поменутим извештајима нема извора на основу чега су Србији дате негативне оцене за медијске слободе, Александар Гајовић добија оцену “кратке ноге”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.