Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  ГЕН самит у Атини: Квалитетно новинарство у доба експанзије вештачке интелигенције
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

18. 06. 2019.

Аутор: Бојан Цвејић Извор: Цензоловка

ГЕН самит у Атини: Квалитетно новинарство у доба експанзије вештачке интелигенције

Како нове технологије утичу на квалитет новинарства? Откуд толики раст употребе паметних звучника у информисању? У којој мери ће роботи заменити новинаре у будућности? Како медијски садржај приближити публици? – биле су неке од најважнијих тема на самиту Глобалне мреже уредника у Атини.

Уредници и медијски професионалци са шест континената окупили су се протекле недеље како би разговарали, размењивали искуства и делили знања о новим трендовима у медијима и о начинима транзиције медија и информисања уопште у дигиталну сферу.

У једном се слажу сви – упркос свој могућој аутоматизацији, која је све доступнија, мора се водити рачуна о квалитету новинарства.

Блумбергова искуства у аутоматизацији

Џон Миклетвејт, главни уредник Блумберга, одржао је на ГЕН самиту говор о томе како види транзицију кроз коју светски медији пролазе последњих година.

„Интернет никада није био проблем, проблем је била наша реакција на њега. Ми смо ти који су били убеђени да читаоци немају новца за наш садржај“, навео је уредник Блумберга.

Он је говорио и о утицају вештачке интелигенције на данашње новинарство и навео да Блумберг користи неке елементе аутоматизације, која сада покрива око 30 одсто послова у овој медијској кући, али не на штету новинара.

„Нама су потребни новинари да кажу роботу шта да тражи. Људи морају да раде дуплу проверу. Тако да бих рекао да машине неће заменити људе, већ да постоји тенденција да људи и машине раде заједно“, сматра Миклетвејт.

Значај звучника за информисање

На једном од панела говорило се и о великом порасту употребе паметних звучника (smart speakers) у конзумацији вести. Они се, наиме, и даље највише користе за слушање музике и као аларми, али се све више преко њих директно слушају различите вести – од временске прогнозе и спортских резултата до информација о политици – или се уз помоћ гласовних команди претражује интернет.

Изнет је и податак да је у 2017. свега седам одсто Американаца имало паметне звучнике, а да ове године тај проценат износи 21 одсто и да их користи 66,4 милиона људи.

„Тај тренд је у порасту. Видели смо податке за САД, али је очигледно да је слично и у другим деловима света“, истакнуто је на ГЕН самиту.

Током овог тродневног медијског скупа сви су се позивали на резултате најновијег извештаја о дигиталним медијима које је у Атини ексклузивно представио Ројтерсов Институт за проучавање новинарства.

То истраживање показало је, између осталог, да иако Фејсбук и даље важи за главни извор информација, све већи број корисника престаје да користи ту друштвену мрежу за дељење вести, док је коришћење Воцапа и Инстаграма у порасту.

Истраживање, које је представљено на ГЕН самиту у Атини, показује да опада број људи који користе Фејсбук, али да и даље 64 одсто њих користи ову платформу за информисање. На другом месту је Воцап (WhatsApp) који за дељење медијског садржаја користи 45 одсто интернет корисника, а највише у Бразилу, Малезији и Јужној Африци.

Фејсбуков Месинџер за информисање користи 37 одсто испитаника у 38 земаља света које је обухватило истраживање, док се на Инстаграму информише трећина анкетираних. Твитер је, с друге стране, извор информисања за око 20 одсто корисника.

Када је реч о начину како корисници приступају вестима у ових 38 земаља са шест континената, истраживање Ројтерсовог института показује да на медијске портале директно иде свега 29 одсто публике, путем претраге до вести долази њих 25 одсто, преко друштвених мрежа 25 одсто, а путем мејла шест одсто.

Србија није била предмет овог истраживања, а како су новинарима рекли аутори извештаја, није ни у плану да буде укључена у наредним годинама, јер је тенденција да укључују више земаља ван Европе.

Експанзија Инстаграма

Један од најпосећенијих панела на ГЕН самиту био је онај на којем је учествовала главна и одговорна уредница британског Гардијана Кетрин Винер. Она је престављајући шест принципа своје редакције рекла да је квалитет новинарства увек на првом месту.

Међу принципима којих се држи, она је истакла представљање идеја и позитивних решења у новинарству, а не само критику. Затим, ту је и сарадња са медијским редакцијама широм света, да све што се објави мора да има значење за читаоце, да новинарство мора да допре и до маргинализованих заједница и да буду финансијски стабилни.

Пажњу учесника привукла је и радионица Андрее Вилфорд, партнер-менаџерке у Фејсбуку задужене за Инстаграм, која је на овогодишњем скупу уредника из целог света у Атини рекла да млађи од 25 година проводе у просеку више од 32 минута дневно на Инстаграму.

Инстаграм има милијарду активних корисника месечно, а 500 милиона људи дневно користи сторије на тој платформи. Сваки шести корисник ове мреже, додала је, прати бар један налог неког медија.

Једна од сесија била је посвећена и медијској писмености. Истакнуто је да и новинари и публика морају бити медијски писмени.

„Уколико желимо да публика верује медијима, морамо отворити наша врата и показати свима шта ми то радимо“, рекла је Енџи Пит из Гардијан фондације која има посебан програм о медијској писмености.

* Аутор је уредник Danas оniline

АЈАБ: ГЛЕДАЛИ СУ КАКО ИЗГЛЕДАМ, НЕ ШТА РАДИМ

На једном од панела на овогодишњем ГЕН самиту у Атини било је речи и о заступљености жена у информативним медијима – ББЦ је представио свој пројекат 50:50 и како су изједначили број мушкараца и жена у својим програмима. На том панелу је Рана Ајаб, истраживачка новинарка из Индије, говорила о положају жена у медијима у њеној земљи.

Када сам деведесетих хтела да почнем да се бавим новинарством, многи пријатељи и рођаци су разговарали са мојим родитељима како би ме спречили да донесем такву одлуку, јер то, наводно, није посао за жене. Касније, када сам једну истраживачку причу радила осам месеци, људи су ми говорили – вероватно ти није било тешко, ти си лепа жена. Поражавајуће је да су ме људи посматрали тако, а не кроз оно што радим“, рекла је Рана Ајаб.

 

Коментари (1)

Остави коментар
уто

18.06.

2019.

Realan [нерегистровани] у 20:47

Ah

Prvi najuspešniji i najuticajniji robot manipulator javnošću je lažni Stiven Hoking,

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси