Вести
24. 05. 2019.
Телесковић: Политичка убеђења, пре него што се уђе у редакцију, требало би оставити код куће
Данас су притисци много већи него пре 10 година, када сам ушла у у новинарство, изјавила је ФоНету новинарка Радиотелевизије Србије Аница Телесковић и објаснила да пристисци стижу са свих страна, од власти, опозиције, са друштвених мрежа, али и од самих колега.
"Политичка убеђења, пре него што се уђе у редакцију, требало би да се оставе код куће", истакла је Телесковић за серијал Прес Екстра.
Како је предочила, наше је да бранимо чињенице, а да ли ће оне оне ићи у прилог власти или опозицији, о томе би требало да воде рачуна портпароли политичких странака, а не новинари.
Када је о економији реч, Телесковић упозорава на учесталу појаву да се одређена бројка, која је сама по себи тачна, извуче из контекста и даје потпуно другачију слику, што је постала пракса за којом посежу и власт и опозиција.
"На примеру једног месеца или једне године може се доказати која год теза, и да је стање импресивно и да је стање катастрофално. Истина је, у ствари, негде између", оценила је Телесковић.
Са друге стране, додаје Телесковић, ако неко хоће да каже да је привредни раст импресиван, као што је то недавно покушао да докаже министар финансија Синиша Мали, онда ће узети податке Евростата да је привредни раст прошле године био 4,3 одсто и да је Србија по том показатељу у првих 10 економија у Европској унији.
"По том истом показатељу, испашће да је српска економија јача од немачке, а сигурно се ни сам Синиша Мали не би сложио са том оценом", указала је Телесковић.
Према њеном виђењу, када се узму у обзир шири показатељи, наш привредни раст није катастрофалан, али није ни импресиван.
Она сматра да се политичари користе "извлачењем бројки" у својим дневно-политичким обрачунима, али да је много већи пороблем када то раде новинари и "извлаче бројку" која иде у прилог једној или другој страни.
Оцењује и да је отежавајућа околност управо то што су се медији поделили и заузели стране.
"Бројке се морају посматрати у неком дужем временском периоду да би се добила реална и целовита слика", нагласила је Телесковић и додала да је највећи проблем то што грађани не могу да сазнају целу истину.
Насупрот томе, председник државе ће рећи да је просечна плата 460 евра, што је податак из јануара, док неки каснији подаци показују да је плата 440 евра.
Телесковић се прибојава да лаик, у потрази за правим економским информацијама, мало шта може да уради.
У заблуду може да га доведе чак и то ако оде на сајт неке од надлежних институција које објављују макроекономске податке.
"Постала је пракса и Републичког завода за статистику да позитивне трендове извлачи на насловну страну, док се неки негативни трендови крију негде у саопштењу", закључила је Телесковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.