Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Када новинара не би било - шта би се тек тада збило?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

20. 05. 2019.

Извор: media.rtv.rs

Када новинара не би било - шта би се тек тада збило?

НАТО бомбардовање телевизија и РТС-а и ТВ Војводине 1999, никад не би требало сводити на дневно политичка збивања. Да ли је то у ствари цивилизацијско питање?

Организација Фридом Хаус је у годишњем извештају ”Слободе у свету 2019е" о стању фундаменталних слобода у 195 земаља, навела је да је Србија пала из групе слободних земаља у делимично слободне земље. Као разлози за пад Србије у извештају се наводе изборне нерегуларности, стални покушаји владе и прорежимских медија да путем кампање или застрашивања осујете рад независних новинара. Директор Фридом Хауса за Европу и Евроазију Марк Берент за Глас Америке је изјавио да, упркос озбиљном паду на листи слобода, не може јасно да се каже да је Србија из демократског прешла у ауторитарни режим. Примера ради, да ли реторика председника САД Доналда Трампа против медија онда даје легитимитет и осталим државницима који нападају новинаре? Политичари морају бити посматрани критички, али морају ли и новинари, односмо медији да буду под критичким оком?

У најновијем извештају "Репортера без граница" о стању медијских слобода у свету Србија је заузела 90. место на листи од укупно 180 рангираних држава. Како се наводи, Србија је у односу на прошлогодишњи извештај пала за 14 места. Наводи се да се у Србији понекад користи физичко насиље за одвраћање од истраживачког новинарства и као пример наводи случај новинара Милана Јовановића, којем је подметнут пожар на гаражи, а који је потом захватио и његову кућу. У извештају се наводи да је налогодавац тог напада ухапшен, док је Јовановићу додељена стална полицијска заштита. Глобално, у 2018ој, 63 новинара је изгубило живот док су обављали посао, а слобода медија је у све већој опасности, показују извештаји Комитета за заштиту новинара и Репортера без граница. Да ли је време да се забринемо?

Цензура је друштвена и политичка мера. Аутоцензура је лични осећај који је врло често узрокован страхом. Прво треба да поставимо питање како је могуће или зашто се то уопште догађа? Друго, зашто се деведесетих година када су летеле главе нисмо толико плашили, а сада осећамо страх? Да ли и власт и опозиција разумеју да новинарство није једноумље?

Саговорници:
Љиљана Смајловић – колумниста магазина „Недељник“
Борис Малагурски – српско-канадски редитељ
Алексеј Николов – директор и извршни уредник телевизије „Раша тудеј“
Имер Мушкољај – савет за штампу Косова
Владимир Радомировић – председник УНС-а

Ауторка емисије: Ержика Пап Рељин

Целу емисију погледајте овде.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси