Вести
17. 05. 2019.
Генерална секретарка Савета за штампу одговарала на питања на Фејсбук страни Данаса
Највише новца на медијским конкурсима добијају медији који крше Кодекс
Искуство које до сада имамо показује да се одлуке Савета за штампу врло често игноришу и да највећи део новца на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса добијају управо медији који по нашим подацима највише крше Кодекс новинара Србије.
То је за Данас одговарајући на питања грађана у оквиру рубрике „Интервју на мрежи“ рекла генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.
Она је истакла да се нада да ће нова медијска стратегија и прописи који ће је пратити боље регулисати ово питање.
„И сада постоји обавеза органа који расписују конкурс да узимају у обзир одлуке Савета за штампу приликом доделе средстава медијима. Наш захтев је да прихватање надлежности Савета за штампу и поштовање његових одлука буде обавезујући критеријум приликом доделе новца пошто верујемо да медији који нису спремни да се придржавају етичких стандарда не раде у јавном интересу и не би требало да се за то награђују новцем грађана“, објаснила је наша саговорница.
Према њеним речима, Савет све време покушава да повећа медијску писменост грађана и да их заштити од злоупотребе у медијима.
„Да својим одлукама укаже на то који су поступци медија недопустиви са етичког и професионалног становишта, а на грађанима је онда да на основу тога процене којим ће медијима и колико веровати“, нагласила је Новаковић.
Како је додала, могуће је да Ало, Информер, Курир и Српски телеграф постоје на медијској сцени све док има грађана који купује те новине. По резултатима прошлогодишњег мониторинга Савета за штампу, Кодекс новинара Србије најчешће и крше та четири листа, а први по прекршајима је Ало.
„Нисам сагласна да на кршење Кодекса новинара тих медија нико не реагује. Реагују грађани који се нама жале, реагује Савет својим одлукама, реагују новинарска удружења саопштењима. Потребно је да више нас реагује сваки пут када се нешто тако нађе у новинама, да се уредницима тих медија јасно стави до знања да читаоци такве садржаје не желе“, навела је она.
Истакла је и да је најчешће објашњење уредника таблоида зашто стављају сензационалистичке наслове и зашто се баве крвавим детаљима из црне хронике да су „такви текстови најчитанији“.
Одговарајући на питања грађана секретарка Савета за штампу је објаснила да су одлуке Комисије за жалбе тог органа врста моралне осуде.
„Наша идеја је да јасно кажемо шта је то што је недозвољено и шта струка осуђује. На тај начин покушавамо да усмеримо новинаре на који начин треба да раде у складу са етичким стандардима, а да истовремено и грађанима укажемо на то шта медији не смеју да раде и на шта треба да се жале“, одговорила је наша саговорница.
Истакла је и да постоји јасна разлика између уређивачке политике и поштовања професионалних правила.
„То што неко нешто сматра шундом не значи да то не може бити нечија уређивачка политика. Оно због чега Савет постоји јесте да водимо рачуна о томе да се медији не огреше о људе о којима пишу и да поштују правила струке“, оценила је Новаковић и додала да Савет не жели ни на који начин да улази у право медија да бирају теме о којима ће писати.
Јасно је навела да медији не смеју да лажу, да вређају људе и да их оптужују неосновано, да шире говор мржње и да крше било чија права.
„Ми желимо да верујемо да је онај ко се обратио Савету добио моралну сатисфакцију и да нема потребе да наставља поступак пред судом. А ако до тога ипак дође, од суда зависи да ли ће узети у обзир и став струке. Битно је да нагласимо да су поступци пред Саветом и пред судом заправо различити јер се Савет бави етиком, а суд прекршајима закона“, нагласила је Новаковић за Данас.
Савет одлучује искључиво о кршењу професионалног Кодекса, а не закона и зато ни одлуке Савета не могу бити правно обавезујуће. Међутим, према њеним речима, медијима у Србији није небитно шта ће Савет рећи о њиховом професионалном раду.
„Чак и они који нису прихватили надлежност Савета за штампу, углавном одговарају на жалбе, по чему закључујемо да им је важно да се ‘одбране’ пред колегама у Комисији. Нажалост, много су мање спремни да објаве одлуку да су прекршили Кодекс или да у каснијем раду узму у обзир одлуке Савета – да не понављају исте грешке“, рекла је наша саговорница у овонедељном „Интервјуу на мрежи“.
Колеге, како је навела, Савет најчешће саветује да воде рачуна о томе да не повреде људе о којима пишу, а грађани се најчешће жале на неистинито извештавање, лажне оптужбе и нарушавање приватности.
„Морамо боље да информишемо грађане о томе шта су прекршаји Кодекса које медији праве и како да их препознају као и са правом да на то реагују. Читаоце морамо боље да информишемо о томе, не само да могу да се обрате жалбом Савету него да имају право да се обрате уредништвима медија. Односно да не морају да буду само пасивни конзументи медијског садржаја већ да могу да на њега утичу“, казала је она.
Права деце се често крше
„Савет може да реагује само на жалбе које поднесу родитељи или старатељи детета и због тога је број жалби релативно мали у односу на број прекршаја. Нажалост, често и сами родитељи сарађују са медијима не водећи рачуна да ли то може да повреди интересе детета. Одговор је пре свега у едукацији и родитеља и медија. Такође, Министарство културе и информисања је по закону надлежно да покреће поступке против медија када су угрожена права малолетника, што, чини ми се, не чини или бар недовољно често“, рекла је Гордана Новаковић у „Интервјуу на мрежи“.
Коментари (2)
Остави коментар19.05.
2019.
А локалне телевизије?
Има локалних телевизија у Србији ( приватизованих , чији је власник близак властима ) које путем пројектног финсансирања из буџета локалних самоуправа добијају огроман новац, као да се ништа није "десило". Власници тих телевизија су отпустили један део новинара и техничког кадра, нису се одрекли позамашних средстава из буџета општинских самоуправа, али су програм свели на "послушничку шему" према локалним моћницима а не према потребама греађана. Углавном се читав програм свео на читање и прелиставањае сдневне штампе, стање на главним републичким саобраћајницама, шта је неко рекао од политичара у Београду, временску прогнозу и то је све. Када ће се нешто на овом пољу медија урадити ?
Одговори17.05.
2019.
А НОВИНАРСКА ПИСМЕНОСТ?
".... Савет све време покушава да повећа медијску писменост грађана и да их заштити од злоупотребе у медијима", каже секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић, чиме прави коперникански обрт оптужујући грађане за квалитет медија. А то није и не може да буде, чак ни при површној анализи свих медија и њиховом извештавању. Осврћући се само на сензационалистичке наслове, а не и на текстове у "озбиљним новинама" показује површност у приступу или чак пристрасност. По којим то, (њеним), критеријумима садашњи Блиц и Данас нису таблоиди? Озбиљнља новинарска анализа, која би била лишена политике и лажног интелектуализма показала би другачију слику, као и професионални одговор на питање шта су данас НИН, ВРЕМЕ....?
ОдговориРекао бих, да је пре свега овде реч о новинарској писмености, па онда о свему другом!
Изгледа да је то читаоцима јасније него данашњим радницима у медијској сфери.