Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Синдикални бум у медијима у САД. У Србији синдикати и даље служе за куповину зимнице
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

25. 04. 2019.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

Синдикални бум у медијима у САД. У Србији синдикати и даље служе за куповину зимнице

У настојању да заштите свој положај новинари у САД су у протекле две године основали синдикате у преко 40 медијских компанија. У Србији не постоји поверење у синдикате, па они и даље највише служе за куповину зимнице, огрева и туристичких аранжмана на рате.

Представници синдиката новинара из њуз одељења портала БазФид дошли су, испоставило се, узалуд на састанак на којем је требало да разговарају с представницима менаџмента. Био је почетак априла и од оснивања синдиката прошло је седам недеља, али је, због недоласка најављених саговорника, чин званичног признања синдиката одложен до даљег.

За формирање синдиката имали су веома добар разлог – у јануару ове године из БазФида отпуштено је 220 запослених, односно око 15 одсто од укупног броја. За њихове издашније отпремнине, које би укључивале и плаћене дане одсуства, међутим, никог није било да се избори.

Непојављивање „друге стране“ јесте изнервирало синдикалце – јасно им је да се игра на одуговлачење – али их није превише изненадило. Својевремено је газда БазФида Џона Парети на великом окупљању запослених признао да воли синдикате, али да то не би било добро за његову фирму. Видео је, а реч је о 2017. години, шта се дешава код конкуренције.

Ренесанса синдиката у медијима

У контрасту с најнижим бројем чланова синдиката у односу на број радника у последњих 80 година, синдикати у америчким медијима од 2015. бележе извесну ренесансу, да би од 2017. били основани у преко 40 медијских компанија, од тога њих девет у прва три месеца ове године.

Највише их је основано у оним дигиталним, какав је и сам БазФид, попут Вокса, Слејта, Хафингтон поста и Вајса, али постоје и у Њујоркеру, Ел-Еј тајмсу, Њујорк магазину… Чак су се и „амерички њузовци“, Оњон, одлучили на такав корак.

Тако организовани, новинари верују да могу боље да се супротстављају предложеним изменама у уговорима о раду и отпуштањима, као и да преговарају о побољшању уговора између синдиката и управе.

А управа, наравно, обично није срећна кад добије синдикат. С једне стране, синдикално организовани запослени изискују веће трошкове. С друге пак стране, такве компаније, чује се у менаџментима, постају мање атрактивне за куповину и улагања.

Управо је ово потоње и значајно утицало на актуелно збијање новинарских редова. Новинари све више осећају неизвесност коју последњих година доносе тектонске промене у начину пословања медијских компанија. Лествица коју подижу технолошки гиганти у борби за доминацију над медијским и оглашивачким тржиштем тера мање компаније на удруживање и укрупњавање капитала, али и, да би остали конкурентни, на драстично смањење трошкова, при чему су запослени редовно међу првим жртвама.

У Србији синдикати потребни због зимнице и путовања на рате

Иако ситуација у медијима и положај новинара у Србији тешко да може да буде боља од оне у Америци, овдашњи новинари показују сасвим другачије тенденције у односу на америчке колеге.

„У Србији су новинари, тачније медијски радници, веома лоше синдикално организовани. Мало је нових синдикалних организација, а старе су углавном инертне пред новим изазовима који се пред њих постављају“, каже за Цензоловку Дарко Шпер, повереник Синдиката „Независност“ у РТВ-у.

„Нажалост, медијски радници нису ни довољно заинтересовани за синдикате, тачније не занимају их суштинске ствари због којих синдикати постоје, већ неке периферне као што су куповина зимнице, огрева и туристичких аранжмана на рате путем административне забране…“, наводи Шпер и напомиње да је тачан број новинара који су учлањени у синдикате „у зони нагађања“.

Код овдашњих новинара, међутим, није изражена само слаба прихваћеност синдиката, већ и професионалних удружења, показало је истраживање „Капацитети новинара у заступању јавног интереса, одбрани професије и у депрекаризацији рада“, које је Центар за развој синдикализма спровео током 2016. и 2017. године.

Истраживањем се дошло до податка да је у синдикате учлањено тек нешто више од петине (22 одсто) новинара, док је истовремено само њих девет одсто исказало поверење у то што синдикати јесу и што раде.

Веће поверење новинари имају према професионалним удружењима – према УНС-у 21 одсто новинара, док нешто више од 25 одсто њих има поверење у НУНС. Међутим, у чланству професионалних удружења, према том истраживању, мање је новинара него у синдикатима – 21 одсто.

Лоша перцепција и опструкција послодаваца

Део одговора на овакво стање јесте и перцепција синдиката и синдикализма у Србији.

„Овде је направљен мит да су синдикати корумпирани, да синдикални руководиоци од тога само имају личне користи, да су у спрези са послодавцима и да само глуме своју улогу“, каже Дарко Шпер.

Он признаје да је и сам имао одређене предрасуде према синдикатима, али да је уз помоћ колега успео да организује синдикалну организацију „на здравим основама“ и да сада чак и његови послодавци у синдикатима виде социјалног партнера.

Други део проблема јесу послодавци који опструишу формирање синдиката, и то је нарочито изражено у приватним медијима, наглашава повереник „Независности“ у РТВ-у.

„Нажалост, мало је приватних медија у Србији у којима постоје синдикати, и ту је светао пример недељник НИН. У неколико познатих приватних медија у Србији било је покушаја синдикалног организовања запослених, али их је послодавац у томе осујетио, што је за сваку осуду, а уз то је и противзаконито“, вели Шпер.

Из искуства синдиката који води у РТВ-у, наш саговорник наводи да синдикална организација која стекне репрезентативност код послодавца може равноправно са другим синдикатима да учествује у писању важних аката, попут колективног уговора, систематизације, социјалног програма…

„Синдикати тиме остварују право да се боре за бољи материјални и радноправни положај запослених, укључујући и право на штрајк и друге видове непослушности. Такође, што је јако важно, запослени имају право на бесплатну правну помоћ и у сваком тренутку могу се посаветовати са нашим правницима о проблемима на које наилазе током рада, а тичу се радног законодавства“, наводи Дарко Шпер, повереник Синдиката „Независност“ у Радио-телевизији Војводине.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси