Вести
23. 04. 2019.
Ројеви нових медија слећу на новац из буџета: Ускоро ће их бити више него новинара
Није тајна да исти људи раде у више од једног медија и да од тога појединац тешко може да састави један минималац у току месеца. Такође, медијски радници су све старији, док нових, младих готово да и нема.
У Пожаревцу и Костолцу постоји барем 15 активних медија са информативним програмом који би могли да узму новац из буџета, што кроз пројектно суфинансирање садржаја од јавног интереса, што кроз неки облик услуга информисања. Тај број је знатно већи ако узмемо у обзир то што део њих, осим као портали, живи и у форми радија, интернет радија, новина и телевизије.
Да не би било мало за шездесетак хиљада људи колико живи у Пожаревцу и Костолцу, само у последњих неколико месеци у граду су изникла четири нова медија. Рекло би се да потреба за информисањем код грађана никада није била израженија, да медији не успевају да је задовоље и да се ствара потреба за формирањем нових гласила која ће се усредсредити на сегменте друштвеног живота који су запостављени или који се недовољно објективно третирају у јавности.
Замислите да се појави група медијских професионалаца која увиди да је, рецимо, информисање о јавним финансијама, функционисању јавне управе и партиципацији грађана у доношењу одлука међ пучанством на врло ниском нивоу, и одлучи да покрене такву врсту медија који ће првенствено едуковати и информисати у тој области. Но, не мора да буде ни тако компликовано. Може фокус да буде и у задовољавању културних потреба у најширем смислу, у спорту, животу и проблемима мањинских заједница…
То се не дешава, и грађани у Пожаревцу махом добијају нове, клониране странице, са садржајима који су пре свега окренути задовољавању потребе за самопромоцијом локалних представника власти. Избор локалних тема којима се медији баве своди се углавном на манифестације, дешавања и псеудодогађаје који су иницирани од самих функционера у локалној управи, јавним предузећима и установама.
По правилу, у првом плану није суштина због чега се нешто дешава, већ су то сами политичари и њихове безначајне протоколарне говоранције или вербалне тираде о великим улагањима и још већим плановима и хтењима. Продукт таквог приступа је то што смо затрпани истим бесмисленим текстовима и лепим фотографијама локалних функционера. Ово последње је можда и најбитније јер политичари најчешће зову телефоном и негодују код уредника ако нису испали лепо на слици.
Пре експанзије интернет портала било је уобичајено да челници у општини имају своје свеске у које су секретарице карбофиксом лепиле њихове слике из новина, да би се ови дивили сами себи. Претпостављам да је сада све у неком фолдеру на десктопу несрећника који кропује странице вести са портала.
Новац и у школама
Зашто се ово дешава и због чега долази до својеврсног ројења медија? Разлог је прост – да би се узео новац. Од тржишта је слаба вајда, али зато новца у буџету има напретек, не само у локалној самоуправи, јавним предузећима и установама којима је оснивач град или општина већ и у разним организацијама, па и школама. Добро сте прочитали, јер лепе парице могу да се узму за праћење приредби, такмичења и свега осталог где би директори школа волели себе да виде на телевизији, у новинама или на интернет порталима.
Сад, сви који другачије раде тешко ће се ’леба најести, мада, искрено говорећи, тешко је и овима који се баве овом врстом маркетиншких услуга уместо информисањем. Једноставно, разлог је то што медија, односно ових који вребају сваку прилику да повуку „одело“ за рукав и приупитају „је л’ може један интервју следећег уторка“ има превише. Други разлог је то што су политичари и руководиоци одавно провалили да добар маркетинг не зависи само од обасипања медија новцем, већ зависи и од непрестаног обећавања и условљавања да се новац добије.
Локални портал/медиј може да настане и развија се на неколико начина. Објаснићу како изгледа један од њих, мада је у суштини то варијација на тему.
Особа X направи Фејсбук страницу и почне да објављује фотографије рупа по путевима, оштећених фасада, поломљених игралишта, разбацаног смећа ван контејнера, и непрестано поставља питања шта раде градска власт и надлежне службе.
Те садржаје дели по локалним Фејсбук групама, где људи масовно почињу да испољавају незадовољство и пљују властодршце. Материјала има напретек и страница постепено почиње да стиче популарност и да добија све више следбеника.
То иритира ове на власти који одлуче да пронађу „хејтера“ и ступе с њим у контакт. Да би га „култивисали“, охрабрују га да свој медиј подигне на виши ниво и нуде подршку у томе. Препоручују људе који могу да раде с њим, обећавају да ће добити рекламе из пар државних предузећа, ту и тамо од неког приватника, а тиме и сигуран месечни прилив новца. Све то долази, али само ако престане да објављује садржаје са негативном конотацијом по локалну власт.
Посао се уводи у легалне токове. Оснива се и региструје медиј који изненада почиње да извештава наглашено навијачки за локалне властодршце. Оне рупе на путевима и поломљена игралишта нестају. Сивило свакодневице замењују вриштеће боје на обрађеним фотографијама. Свако дешавање на којима узимају учешће или иза којих стоје ови на власти још је један велики успех пропраћен масним насловима.
Проблем за медиј настаје онда када се она почетна обећања углавном не испуњавају и омогућава се таман толико пара да се након плаћања свих обавеза преживи уз минимална улагања у опрему и људе. На крају, „хејтер“ је добар и везан, зависи од добре воље ових на власти да му нешто уделе и држи се свесно на ивици, таман са онолико новца без кога би се читав посао урушио.
Комисије деле како им у општини изрецитују
Колико су медији спремни да извештавају о темама од јавног интереса показују конкурси за суфинансирање пројеката од јавног интереса у области јавног информисања. Већина конкурса у Браничевском округу приводи се крају, са изузетком Пожаревца који још није ни покренуо процедуру.
Жагубица је окончала расподелу новца, а чак је шест медија из Пожаревца у тој општини имало пројекте који ће бити суфинансирани.
Називи пројеката, уколико уопште тако могу да се именују, указују на њихов наглашено промотивни карактер. Тако имамо пројекте „Огледало Жагубице“, „Жагубица оком телевизије“, „Жагубица на добром путу“, „Кроз општину Жагубица“ или „Хомоље – пут традиције и културе“, „Хомоље – од природе до традиције“, „Хомљски бренд – од домаћина до купца“.
Најупечатљивији назив пројекта је „Информисање грађана општине Жагубица у функцији остваривања јавног интереса у области јавног информисања“, што је заправо наслов конкурса и – не значи ништа. Међутим, такав пројекат вредео је 70 одсто читавог буџета конкурса у овој општини.
Иначе, за већину општина у Браничевском округу карактеристично је да се комисије формирају по слободном избору функционера, па се годинама дешава да исти људи, који се углавном представљају као чланови УНС-а, седе по комисијама и деле новац како им ови из општине изрецитују.
„За неке новца мора бити“, рече ми у поверењу један колега. Можда због тога и не чуди када се појави нови медиј из Пожаревца, који за два месеца постојања у просеку произведе једну вест на свака три дана, и прође на свим конкурсима где је аплицирао за средства.
Поред великог броја медија са условно информативним садржајима, у једној мањој средини попут Пожаревца зачуђујуће звучи да је врло тешко пронаћи новинаре. То је барем највећи проблем у медију у коме радим. Класично организоване редакције у којима су радници запослени постоје у свега две или три медијске куће у граду. Сви остали функционишу по принципу усменог договора и новца на руке, па су текстови непотписани, чак и они који се наводе као истраживачки (али опет са јаким призвуком сензационализма).
Није тајна да исти људи раде у више од једног медија и да од тога појединац тешко може да састави један минималац у току месеца. Такође, медијски радници су све старији, док нових, младих готово да и нема.
Како се ствари одвијају, ускоро ће у Пожаревцу бити више медија него људи који раде у њима, а тешко да би сви заједно створили макар један пристојан медиј који задовољава потребе грађана.
Коментари (1)
Остави коментар24.04.
2019.
Ah
Nivo obrazovanja autora teksta objasnjava stanje u medijima i drustvu.
Одговори